Svet
Panično bekstvo iz Kabula: Sve američke laži o Avganistanu
Avganistan nije uzrok već pre neka vrsta ekrana, na kome se, jasnije nego drugde, odražavaju sve ključne promene svetskog poretka. "S Avganistanom su povezani ključni prelomi u globalnoj arhitekturi sveta", uočio je ruski politikolog Aleksandar Dugin
SAD su započele rat protiv Avganistana 7. oktobra 2001. godine, navodno kako bi uništile talibanske vlasti i Al Kaidu, kao odgovor na terorističke napade na Njujork i Vašington od 11. septembra 2001.
Početni napad koalicionih snaga je relativno lako uklonio talibane sa vlasti, ali talibanske snage su od tada gotovo neprekidno jačale.
Američka percepcija Avganistana kretala se između totalne neobaveštenosti i sklonosti da se svet posmatra kroz ideološke naočare. Planirano "prevaspitavanje" čitavog naroda, koje je ubrzo usledilo, bilo je samo nastavak vojnog potčinjavanja drugim sredstvima.
"Ideologiju zapadnog masovnog društva", primetio je nemački pisac Klaus Kunce, "trebalo je nametnuti pretežno arhaičnom, patrijarhalnom društvu". Odnosno, odgovarajuće američke službe su procenile da je to moguće, i to svega dve decenije nakon što su SAD razbuktale verski obojen radikalizam u toj zemlji, uz pomoć saudijskog milionera Osame bin Ladena, pomažući na svaki način avganistanske mudžahedine u borbi protiv Sovjeta.
Počev naročito od 2006, okupaciju su pratile pojačane aktivnosti talibana, koje su vladu u Kabulu, koju se instalirali Amerikanci, pretvorile u slabu okupacionu vlast, koja ima samo delimičnu kontrolu izvan Kabula.
Konačno, posle 20 godina okupacije ove zemlje, 28. avgusta 2021, SAD su okončale povlačenje iz Avganistana, kada je sa aerodroma u Kabulu poleteo poslednji avion sa američkim vojnicima.
Godine 1975. godine, fotograf Hulbert van Es snimio je danas ikoničnu fotografiju ljudi koji su se ukrcavali u helikopter u Sajgonu. Kako je priznao čak i Bi-Bi-Si: "Mnogi analitičari su uporedili pad Sajgona sa talibanskim preuzimanjem Kabula."
Pošto su talibanske snage ponovo zauzele Avganistan, usledio je panično bekstvo, u kome su, kako je zvanično saopšteno, SAD i druge zemlje, u jednoj od najvećih vazdušnih operacija u istoriji, evakuisale više od 123.000 civila.
Cilj invazije je bio da se, navodno, ukloni talibanski režim u Avganistanu. Ovaj rat je počeo u znaku Bušove doktrine, prema kojoj SAD ne treba da prave razliku između terorističkih organizacija i država i vlada koje ih podržavaju, ali se završio sasvim drugačije – sramnim bekstvom američkih trupa i povlačenjem SAD.
Pod zastavom demokratskog krstaškog rata
Kako je kasnije konstatovao Kunce, posle okupacije Avganistana počelo je planirano prevaspitavanje: "Trebalo je da Avganistanci ostave po strani običaje predaka, njihove nade, vrednosti i verske zapovesti, koje su nama toliko tuđe. Umesto toga, trebalo je da poveruju u 'demokratiju', 'humanizam', 'pravdu', 'pluralizam' i u sve šareno cveće na nebu dobročinitelja."
Ali, to se jednostavno nije dogodilo.
Zapravo, planirano prevaspitavanje bilo je deo standardnog repertoara SAD.
"Izraz 'učiniti svet bezbednim za demokratiju' koristio se kad god je za geostratešku intervenciju bilo potrebno ideološko doterivanje. Čak ni američki vojnici ne bi voleli da umru za svetsku moć, trgovinske prednosti ili za mineralne resurse. Pod zastavom demokratskog krstaškog rata, dok su bombardovali, oni su barem imali čistu savest", primetio je Kunce.
Značajnu ulogu u okupaciji Avganistana, koju su pratili mnogi zločini prema civilnom stanovništvu, odigrala je "demokratska" Nemačka. Čista savest Amerikanaca i njihovih saveznika nije bila čak ni pod znakom pitanja. Kako je zabeležio nemački novinar Fabijan Šajdler: "Američke trupe, kao i Bundesver i drugi zapadni saveznici, ne samo da su podržavali ratne zločince na terenu, već su i sami počinili teške zločine."
Šajdler je, na osnovu izveštaja prikupljenih sa "Vikiliksa", dodao i da niko od počinilaca nikada nije osuđen na sudu zbog toga.
Na primer, Bundesver je u Kunduzu, što je samo jedan primer među mnogima, u septembru 2009. godine "bombardovao uglavnom kolone civila, sa preko stotinu mrtvih ili teško povređenih, uključujući i decu. Postupak protiv odgovornih, pukovnika Georga Klajna i ministra odbrane Junga (CDU), okončan je oslobađajućim presudama".
Godine 2010. "Vikiliks" je objavio 76.000 prethodno klasifikovanih dokumenata o ovom ratu, koji "sadrže reference na stotine drugih ratnih zločina". Kina je o tome zatražila nezavisnu istragu, ali, umesto da se svi ovi slučajevi istraže i da se krivci najzad izvedu pred lice pravde, proganjan je Džulijan Asanž i "Vikiliks".
U stvari, zločina zapadne koalicije počinjenih nad civilnim stanovništvom bilo je toliko da je, kako konstatuje francuski publicista Tijeri Mejsan, postalo "beskorisno nabrajati sve zločine koje je Zapad počinio u Avganistanu. Dovoljno je da pogledate paniku njihovih saradnika na aerodromu u Kabulu".
Avganistan je najavio temeljne promene u svetskoj geopolitici
Bekstvo Amerikanaca iz Sajgona i Kabula, smatra Mejsan, suštinski su identični fenomeni: "Avganistanci koji su pokušavali da pobegnu vešajući se za krila aviona nisu 'prevodioci za zapadne ambasade', već agenti operacije 'Omega', koja je započela tokom mandata (američkog predsednika) Baraka Obame."
Mejsan je potvrdio da su u pitanju pripadnici Zaštitnih snaga Hosta (Khost Protection Force) i avganistanske Uprave za nacionalnu bezbednost, zaduženih za mučenje i ubistva Avganistanaca koji su se suprotstavljali američkoj okupaciji. KPF je paravojna grupa koju je osnovala CIA krajem 2001. godine, još u prvim danima rata u Avganistanu, a regrutovala je pripadnike paštunskih plemena. KPF je, prema članku koji je objavio američki "Forin polisi", nesumnjivo bio "umešan u zločine nad civilima, uključujući mučenje i ubijanje, prema navodima grupa za ljudska prava."
Kako je, u tekstu pod naslovom "Sedam laži o Avganistanu", zaključio Mejsan: "Ti elementi su počinili toliko zločina da su talibani u poređenju s njima nevine dušice."
Bilo kako bilo, preuzimanje vlasti od strane talibana najavilo je temeljne promene u svetskoj geopolitici. To je najduži i najskuplji rat koji je vodila Amerika u svojoj istoriji. I taj rat je, kao i sve druge, Amerika izgubila, o čemu, između ostalog, svedoči i sramotno bekstvo Amerikanaca i njihovih saveznika.
Avganistan je, zaključuje ruski politikolog Aleksandar Dugin, pokazatelj svih važnih promena, barem u poslednjih pedeset godina: "S Avganistanom su povezani ključni prelomi u globalnoj arhitekturi sveta."
Avganistan nije uzrok već pre neka vrsta ekrana, na kome se, jasnije nego drugde, odražavaju sve ključne promene svetskog poretka. Ovde nije reč samo o porazu američkih oružanih snaga ili NATO-a, već o pravom krahu američke hegemonije.
