Između BRIKS-a i NATO-a: Šta se krije iza geopolitičkog zaokreta Turske

Najave iz juna da bi Turska mogla da aplicira za članstvo u BRIKS-u juče su dobile i zvaničnu potvrdu, kako je preneo "Blumberg", pozivajući se na neimenovane izvore.

Prema navodima tog portala, stav administracije predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je da se "geopolitičko težište udaljava od razvijenih ekonomija", te da nova diplomatska inicijativa zemlje odražava njene težnje da neguje veze sa svim stranama u multipolarnom svetu, i dalje ispunjavajući svoje obaveze kao ključna članica NATO-a.

Ubrzo je i "Njuzvik" to implicitno potvrdio, pozivajući se na izjavu takođe anonimnog turskog diplomate da je taj potez Ankare posledica "nagomilanih frustracija" prema Zapadu i Evropskoj uniji.

"Turska može postati jaka, prosperitetna, prestižna i efikasna zemlja ako istovremeno unapredi svoje odnose sa Istokom i Zapadom", rekao je Erdogan u Istanbulu tokom vikenda, dodajući da bi joj svaki drugi pristup doneo samo štetu.

Odluka da pristupi BRIKS-u, formatu koji su 2009. godine pokrenuli Brazil, Rusija, Indija i Kina, a koji je u međuvremenu imao dva proširenja, bila bi u skladu sa tako definisanom turskom spoljnom politikom, a to je u junu potvrdio i šef diplomatije te zemlje Hakan Fidan.

Naš izbor

Ko sve želi u BRIKS?

"BRIKS je organizacija koja povećava raznolikost pristupa, identiteta i politika u globalnom ekonomskom sistemu", rekao je nakon što je prisustvovao sastanku ministara inostranih poslova BRIKS-a. 

Međutim, izvesno je da politika "i BRIKS i NATO" neće naići na blagonaklone reakcije na Zapadu, a pitanje je u kojoj bi meri pojedine članice BRIKS-a – pre svih Rusija, Kina i Iran – bile spremne da uključe Ankaru u tu organizaciju bez prethodnog napuštanja Severnoatlantske alijanse.

Turski geopolitički zaokret

Univerzitetski profesor dr Srđan Perišić za RT Balkan ističe da je 2016. ključna godina u novijoj turskoj istoriji, kada je ta zemlja počela svoj zaokret ka Istoku.

"Turska već osam godina pokušava da se odvoji od Zapada. To je počelo nakon pokušaja državnog udara 2016, kada je Erdogan praktično trebalo da bude ubijen. Ne zaboravimo da je upravo ruska obaveštajna služba obavestila Erdogana da se sprema udar", podseća on.

Perišić ističe da su u Ankari uvideli da bez saradnje sa Rusijom - ali i drugim nezapadnim državama – u Turskoj i okruženju neće biti ni mira, ni ekonomskog prosperiteta.

Ankara je poslednjih godina postigla nekoliko značajnih sporazuma sa zemljama članicama BRIKS-a, poput kupovine ruskog PVO sistema S-400 iz 2019. i potpisivanja memoranduma o razumevanju između "Turk telekoma" i kineskog "Huaveja" o razvoju 5G mreže iz 2022. godine. Oba sporazuma su naišla na izrazito negativne reakcije u zapadnim prestonicama.

"Zahtev za članstvo u BRIKS-u je vrhunac Erdoganove politike traženja novih formata saradnje koji nisu pod kontrolom Zapada", ukazuje on.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ i ambasador u Turskoj Vladislav Jovanović smatra da postoje tri različita objašnjenja za zahtev Turske da pristupi BRIKS-u.

Naš izbor

Geopolitički zemljotres: Turska hoće u BRIKS; Kako će NATO reagovati?

"Jedno je da se Turska okrenula ka novim nosiocima moći na Istoku po zadatku, odnosno da je njen cilj da prati razvoj tih organizacija iznutra – ali da ostane u NATO-u. Drugo obrazloženje je da kroz približavanje BRIKS-u ona želi da napravi pritisak na zapadne zemlje kako bi dobila nekakve ustupke", ističe on.

Moguće je i da je Turska jednostavno uvidela da se budućnost nalazi na Istoku, ističe on, te da je njen zaokret u tom pravcu iskren. Ako je zaista tako, to bi dovelo u pitanje njeno članstvo u NATO-u.

Hoće li Turska napustiti NATO?

Srđan Perišić ističe da su mnogi verovali da će Turska pre ili kasnije napustiti Alijansu – zbog čega je Rusija i pristala da joj proda PVO sistem S-400. Međutim, to se nije dogodilo.

"Postoji otpor i unutar Turske da se ona odvoji od NATO-a i veže za BRIKS – čak i u Erdoganovoj partiji. Prvi koji se protivi tome je Erdoganov zet Seldžuk Bajraktar, koji se zalaže za atlantističku orijentaciju Turske", ukazuje naš sagovornik.

Turska je članica NATO-a od 1952. godine. Ta zemlja je 1987. aplicirala za članstvo u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (današnja EU), a status kandidata je dobila 12 godina kasnije. Međutim, pregovori su napredovali izuzetno sporo, a od 2016. su defakto obustavljeni.

Vladislav Jovanović ističe da Turska ne donosi lako velike spoljnopolitičke odluke, kao i da teži da sačuva manevarski prostor.

Naš izbor

Hitler, Sadam i Netanjahu: Šta se krije iza zaoštravanja odnosa Turske i Izraela?

Samim tim, formalno istupanje iz NATO-a ne deluje izvesno, a ni realno. Zbog toga se postavlja pitanje – da li je Turska uopšte spremna za potencijalno članstvo u BRIKS-u?

"To što Turska nije napustila NATO je otežavajuća okolnost za članstvo u BRIKS-u. Dok Zapad preko NATO-a pokušava da ostvari dominaciju u svetu, BRIKS se razvija na tome suprotstavljenoj ideji – a to je ravnopravni odnos svih njenih članica", smatra Perišić.

Turski zaokret u odnosima sa članicama BRIKS-a

Tokom poslednjih nekoliko godina, Turska je postepeno izgladila nesuglasice sa nekoliko zemalja koje su početkom godine pristupile BRIKS-u, i čiji je pristanak neophodan za potencijalom pristupanje Ankare tom formatu. Reč je pre svega o zemljama šireg Bliskog istoka – Egiptu, Iranu i UAE.

Odnosi Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata bili su zaoštreni više od decenije, pošto su se te dve zemlje našle na suprotnim stranama tokom Arapskog proleća i naknadnih sukoba u Libiji i Jemenu.

Situacija je bila slična i u odnosima Turske sa Egiptom, koji su došli do pucanja 2013. nakon što je aktuelni predsednik te zemlje Abdel Fatah el Sisi uz državnom udaru svrgnuo Muhameda Morsija, koji je bio blizak sa Erdoganom.

Odnosi sa UAE obnovljeni su nakon što su Erdogan i tadašnji prestolonaslednik Muhamed bin Zajed el Nahjan razmenili posete 2021. i 2022. godine, a sa normalizacija sa Egiptom potvrđena je na sastanku Erdogana i El Sisija u februaru ove godine.

Kada je reč o tursko-iranskim odnosima, oni su – kao i odnosi sa Rusijom – doživeli uspon nakon pokušaja puča u Ankari 2016. Međutim, odnosima dve zemlje i dalje ima značajnih neslaganja – poput turske podrške sirijskim pobunjenicima u građanskom ratu protiv predsednika Bašara el Asada, koji uživa podršku Teherana, kao i bliskih veza koje Turska razvija sa Azerbejdžanom.

Turska je poslednjih godina razvila odnose i sa Etiopijom, kojoj je navodno prodala dronove tokom rata sa pobunjenicima u regionu Tigraj.