Zelenski i (ne)uspele čistke: Šta stoji iza masovne smene ukrajinskih političara?

Neuspeh na frontu, ekonomska i socijalna kriza i pritisak "zapadnih partnera" izazivaju veliku turbulenciju u ukrajinskoj vladi, koja ne može ničim da se pohvali - ni stabilnošću, ni legitimnošću. Kao rezultat toga došlo je do nekoliko ostavki, dok deo ministara želi da napusti vladu, a možda i Ukrajinu. Međutim, ni to nije tako lako, čak ni za predstavnike vlasti.  

Predsednik Rade Ruslan Stefančuk je izjavio da je Vrhovna rada Ukrajine primila ostavku ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe. Jedan od glavnih aktera kijevskih vlasti poslednjih godina i šef diplomatije nije naveo razlog zbog čega želi da napusti ministarsku fotelju nakon skoro tri i po godine. 

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je Kulebinu ostavku rečima "jesen, opada lišće, grane su ogoljene". 

Međutim Kuleba nije jedini pokušao da pobegne sa broda koji tone. Osim njega, ostavke su podneli i ministar pravde Denis Maljuska, ministar za stratešku industriju Aleksandar Kamišin, ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ruslan Strelec, potpredsednica Vlade za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina i ministarka za reintegraciju nekontrolisanih teritorija Ukrajine Irina Vereščuk.

Represija i u Oružanim snagama

Dan pre masovnih ostavki Kijev je suspendovao načelnika Odeljenja za bespilotne sisteme pri ukrajinskoj vojsci nakon izveštaja da njegova porodica živi u Rusiji. Istraga je pokrenuta nakon što su ukrajinski mediji objavili da supruga Romana Gladkog ima ruski pasoš i da živi na Krimu nakon što je poluostrvo vratilo pod okrilje Rusije 2014. godine. Takođe je objavljeno da je njegova ćerka učestvovala na takmičenjima u plivanju pod ruskom zastavom.

Najinteresantnije u ovoj vesti je da je glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski lično odlučio da Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) "sprovede dodatnu specijalnu istragu" u vezi sa Romanom Gladkim, načelnikom štaba Snaga bespilotnih sistema (USF). Pritom sam Sirski je rođen u Vladimirskoj oblasti, pohađao je moskovski vojni fakultet, dok deo njegove rodbine i dalje živi u Rusiji. 

Mediji i eksperti krive Gladkog za otkrivanje informacije o gomilanju snaga i bombardovanje 179. zajedničkog centra za obuku Oružanih snaga Ukrajine u gradu Poltava. Prema zvaničnim podacima, ruska vojska je likvidirala preko 50 vojnika OSU, dok je nekoliko stotina ranjeno. Ako se uzme u obzir da se radi o specijalcima za dronove i radioelektronsku borbu, koji se smatraju najboljim rodom OSU, Gladkov je još dobro prošao. Doduše njegova dalja sudbina nije poznata. 

Zelenski je pokušao da objasni kadrovske promene. On je rekao da će "jesen biti izuzetno važna za Ukrajinu", zbog čega je bilo neophodno pojačati određene oblasti u vladi.

Zelenski je dodao da će do promena doći i u predsedničkoj administraciji dok je šef parlamentarne frakcije "Sluga naroda" David Arakamija najavio da će više od 50 odsto kabineta biti promenjeno.

Ukrajinu nije lako ni napustiti

Posle glasanja u Vrhovnoj radi nekoliko ukrajinskih političara je napustilo svoje fotelje. Poslanici su podržali razrešenje Olge Stefanišine sa mesta potpredsednika Vlade za evropske integracije. Aleksandar Kamišin je takođe razrešen dužnosti šefa Ministarstva strateške industrije. Smenjeni su ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ruslan Strelec i ministar pravde Denis Maljuska.

Neki političari su ipak ostali na dužnosti protiv svoje volje. Irina Vereščuk ostaje potpredsednica Vlade i ministarka za "reintegraciju" teritorija koje ne kontroliše Ukrajina. Bezuglaja, zamenik predsednika Komiteta za nacionalnu bezbednost i glavni kritičar Sirskog, takođe je ostaje na svojoj poziciji. Nisu glasali ni o smeni Kulebe, koji je takođe podneo ostavku.

Ovo nije prvi pokušaj čistke vrha države. U martu 2024. (nelegitimni) predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski smenio je nekoliko ljudi: prvog pomoćnika i bivšeg poslovnog partnera Sergeja Šefira, koji je u medijima pretežno predstavljen kao stari drug Zelenskog, doskorašnjeg šefa Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Alekseja Danilova, i niz savetnika.

Te promene u vrhu su bile povezane sa željom Zelenskog da ojača svoju vlast pred izbore koji na kraju nisu bili ni održani. Trenutna situacija se ne razlikuje puno. Uzimajući u obzir stanje na frontu i pritisak Zapada, Zelenskom je potrebna smena kadrova kako lično on ne bi došao na red u slučaju socijalnog, vojnog ili političkog bunta.

Međutim, pitaju se i "investitori", zbog čega je deo političara sačuvao funkcije. To se pre svega odnosi na Marijanu Bezugluju, koja redovno kritikuje Zelenskog i Sirskog, ne krije loš položaj OSU na frontu i podržava bivšeg glavnokomandujućeg Zalužnog. 

Kijev će svakako iskoristiti rekonstrukciju vlade da dodatno uzurpira vlast. Zelenskom je važno da spreči rast uticaja bilo kojih alternativnih ukrajinskih ili spoljnih sila, koje u određenom trenutku mogu da zatraže početak mirovnih pregovora, koji bi značili kraj vladavine trenutnog predsednika i njegovog okruženja. 

I još jedna zanimljiva stvar: premijer Šmigal ostaje na dužnosti iako su se više puta pojavile informacije da je on prvi koji bi mogao da leti iz vlade. Prema proceduri, kandidaturu za šefa vlade predlaže predsednik Ukrajine – u ovom slučaju odavno nelegitimni Zelenski, a odobrava je parlament čiji pravni status takođe nije jasan. Ali ako bi došlo još do promene premijera, to bi moglo dovesti do potpune paralize ionako zavisnog sistema. 

Što se tiče Rusije, bez obzira ko će biti na vlasti, politika Ukrajine se neće promeniti. Međutim, pre ili kasnije Kijev će morati da prihvati uslove Rusije, a ko će biti na vlasti više nije toliko ni bitno.