Svet
Kanada ne želi da iznosi svoj prljav veš: Otava odustala od objavljivanja imena 900 nacista iz Ukrajine
Veliki broj vojnika iz ukrajinske Vafen SS divizije pobegao je u Kanadu posle Drugog svetskog rata
Lista od 900 navodnih nacističkih ratnih zločinaca koji su pobegli u Kanadu mogla bi da ostane tajna budući da su federalni zvaničnici izloženi sve većem pritisku da cenzurišu zapise jer bi se mogli pokazati sramnim za zemlju.
Biblioteka i arhiv Kanade (LAK) u Otavi konsultovala se u junu i julu sa, kako su naveli, "diskretnom grupom pojedinaca ili organizacija" o tome da li lista treba da bude objavljena, piše "Otava sitizen" pozivajući se na dokumenta do kojih je došao.
Konsultovani su članovi kanadske ukrajinske zajednice ali ne i oni koji su preživeli Holokaust niti stručnjaci za ovaj zločin koji su se zalagali za potpuno objavljivanje liste navodnih nacističkih ratnih zločinaca, navodi list.
Neki od pojedinaca i organizacija koje je LAK konsultovao bili su protiv objavljivanja bilo koje informacije, upozoravajući da bi to moglo biti sramno za Otavu i moglo bi dovesti do krivičnog gonjenja navodnih ratnih zločinaca.
"Nekoliko zainteresovanih strana je bilo zabrinuto da bi objavljivanje izveštaja rezultiralo novim pravnim postupcima (krivično gonjenje, opoziv državljanstva, nešto treće) protiv pojedinaca navedenih u izveštaju", navodi se u rezimeu diskusija.
Protivnici objavljivanja liste nacista brinu da bi spisak mogao da osramoti ukrajinsku zajednicu u Kanadi i tvrde bi je Rusi koristili u propagandne svrhe.
Veliki broj vojnika iz ukrajinske Vafen SS divizije pobegao je u Kanadu posle Drugog svetskog rata.
Biblioteka i arhiv Kanade planirala je da spisak objavi između 16. i 20. septembra, ali još nije poznato koliko će imena navodnih nacističkih ratnih zločinaca biti javno obelodanjeno.
U septembru 2023, ministar za imigraciju Mark Miler je priznao da "Kanada ima zaista mračnu istoriju sa nacistima".
"Postojao je trenutak u našoj istoriji kada je bilo lakše ući kao nacista nego kao Jevrejin", rekao je on. "Mislim da je to istorija sa kojom moramo da se pomirimo".
U prilog njegovoj izjavi ide i činjenica da je deda po majci Kristije Friland, ministarke finansija Kanade, bio osvedočeni nacista.
Ministarkin deda po majci, Ukrajinac Majkl Čomski bio je glavni urednik nacističkih novina "Krakovske vesti" u okupiranoj Poljskoj.
Ovaj medij ne samo što je nastao u prostorijama zaplenjenim od jednog Jevrejina koji je kasnije ubijen u koncentracionom logoru, već je tiraž pravio objavljujući antisemitske sadržaje.
"Uredništvo je vodilo politiku prikupljanja ukrajinske podrške za nemačku stvar", naveo je Muzej Holokausta u Los Anđelesu o "Krakovskim vestima" i "Lavovskim vestima".
"U ovim publikacijama bilo je tipično da se ne daju nikakve izjave o nemačkoj genocidnoj politici, a izdanja su uglavnom prećutkivala masovno ubijanje Jevreja u Galiciji. Ukrajinske novine predstavile su jevrejsko pitanje u svetlu zvanične nacističke propagande, kao posledicu jevrejske svetske zavere", dodaju iz muzeja.
Iz američkog muzeja ističu i i da su "1943. i 1944. godine, i 'Lavovske vesti' i 'Krakovske vesti' pozdravili formiranje 14. Vafen SS divizije Galicije koju je odobrila Nemačka, koju su činili ukrajinski dobrovoljci."
Spisak navodnih ratnih zločinaca trebalo bi da bude objavljen godinu dana pošto su kanadski poslanici aplaudirali Jaroslavu Hunki koji je služio u ukrajinskoj Vafen SS jedinici, a koga je tadašnji predsednik Donjeg doma Entoni Rota opisao kao heroja.
