Nacistička prošlost buduće šefice NATO-a?

Šefu NATO-a Jensu Stoltenbergu sledeće jeseni ističe mandat na čelu Alijanse, a jedno od imena koja se trenutno ističu kao njegovi potencijalni naslednici, kako piše "Njujork tajms" jeste i Kristija Friland, ministarka finansija Kanade kojoj se često spočitava nacistička porodična prošlost.

Ona inače ima 54 godine, bivša je novinarka, a u žižu javnosti ušla je u vreme pripajanja Krima Rusiji, dok je bila ministarka spoljnih poslova.

Frilandova takođe snažno podržava Ukrajinu, a jedna od zanimljivijih stavki iz njene biografije jeste i to što je 2014.godine otišla u Kijev da proslavi svrgavanje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koji je imao podršku Kremlja.

Iako zvaničnici upozoravaju da su ovo rani dani trke za glavnom NATO foteljom, kao i da vrlo često imena koja se pojavljuju prva uopšte i "ne prežive" pregovore između 30 članica NATO-a, priznaju i da ona ima dobre šanse da postane prva žena i prva Kanađanka koja je ikada vodila Alijansu.

Ali, kad se govori o Frilandovoj, jedna od stvari koje je nemoguće ne pomenuti jeste i nacistička prošlost njene porodice.

Naime, njen deda po majci, Ukrajinac Majkl Čomski bio je glavni urednik nacističkih novina "Krakovske vesti" u okupiranoj Poljskoj.

Ovaj medij ne samo što je nastao u prostorijama zaplenjenim od jednog Jevreja koji je kasnije ubijen u koncentracionom logoru, već je tiraž pravio objavljujući antisemitske sadržaje.

"Da, on je bio urednik legalnih novina u Poljskoj koju su okupirali nacisti. Nikada ništa nije potpisao u novinama. To nije bi bio njegov poziv. Novine su takođe imale izveštavale o ukrajinskoj kulturi i održavale ukrajinsku inteligenciju u životu tokom rata objavljujući članke, ne samo antisemitske, već članke o ukrajinskoj kulturi", branio je svog oca ujak Frinlandove Džon-Pol Himka u jednom od svojih članaka, a preneo je kanadski list "Gloub end mejl".

Glavna kandidatkinja za šefa NATO-a nikada međutim nije priznala da je njen deda bio nacistički saradnik i sugerisala da je ta tvrdnja deo ruske kampanje dezinformisanja.

Ona nije direktno odgovorila na pitanja da li su priče o Čomjaku tačne. Kada je "Gloub" tražio od njene kancelarije da opovrgne tvrdnju, odgovorili su samo: "Ljudi bi trebalo da se zapitaju odakle dolaze ove informacije i motivi koji stoje iza njih".

Ali, bez obzira na priču o njenom dedi, i sama Frilandova ubeležila je sama sebi ozbiljan crveni karton u svojim nastupima.

Početkom godine, u vreme protesta Ukrajinaca u Torontu protiv rata, Kristija Friland se slikala uz crno-crvenu zastavu, koja kako piše "Politika", predstavlja neonacistički pokret u Ukrajini.

Zastava je relikt pokreta Bandere, ukrajinskog naciste odgovornog za ubistvo hiljade Jevreja u Ukrajini i Poljskoj. Ta fotografija pojavila se na ministarkinim nalozima na društvenim mrežama, ali je ubrzo uklonjena. 

Ko su joj rivali?

Sjedinjene Države ne predlažu svog kandidata, pošto je američki general tradicionalno vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, ali svakako imaju snažan glas u izboru.

Evropska unija bi međutim želela da sledeći šef alijanse bude i neke od njenih zemalja članica, ali bi tek trebalo da se udruži oko jednog kandidata.

Među imenima koja se trenutno pominju kao jaka konkurencija Frilandovoj ima i nekoliko žena, a to su premijerka Estonije Kaja Kalas, predsednica Slovačke Zuzana Caputova, kao i bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, koja je svojevremeno radila u NATO-u kao pomoćnica generalnog sekretara za javnu diplomatiju.

Britanski kandidat je ministar odbrane Ben Volas.

"Osoba koja dobije posao će nesumnjivo preuzeti vlast u jednom od najkritičnijih trenutaka u istoriji Alijanse. Rat u Ukrajini je podrazumevao i više NATO trupa na ruskim granicama, potencijalne nove članice u Švedskoj i Finskoj i nove zahteve za novcem i opremom. Dok NATO radi na osnovu konsenzusa, njegov šef igra važnu ulogu u pomirenju zahteva svojih država članica i u artikulisanju stava Zapada globalnoj publici", piše "Njujork tajms" dodajući da bi moglo da se desi da se i Stoltenbergu mandat produži za još godinu dana.

Ipak i Vašington i Brisel žele da se pitanje šefa Alijanse reši pre sledećih američkih predsedničkih izbora u novembru 2024.