Nova normalnost Evrope: Visoki računi za struju, industrija koja propada i jedna slaba šansa za spas

Sankcije koje je EU uvela Rusiji zbog Specijalne vojne operacije obile su se Evropljanima o glavu.

Pre sukoba u Ukrajini, godišnji račun za struju jedne prosečne nemačke fabrike za proizvodnju plastične robe i delova iznosio je oko 80.000 evra. Sada je skoro dvostruko viši. U međuvremenu, cene za kupce su porasle, dok su se profitne marže smanjile.

"Motor Evrope", pa sa njim i EU, ušao je u zabrinjavajuću novu normalu, gde su cene energije dvostruko veće od onih u inostranstvu.

Širom EU, proizvodnja iz ključnih energetski intenzivnih sektora poput hemikalija i čelika opada. Postrojenja se gase. Nekadašnji industrijski šampioni najavljuju otpuštanja.

Ako se stvari ne promene, evropska industrija će postati nebitna, upozorio je u ponedeljak ekonomski guru EU i bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi.

Kina gradi duplo više kapaciteta za proizvodnju obnovljive električne energije od ostatka sveta

To je dijagnoza koju zvaničnici EU u Briselu, koji su naručili Dragijevu procenu, u potpunosti podržavaju i pokušavaju da promene, piše "Politiko". Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je Dragijev predlog za ubrzanje evropske zelene industrije "u suštini ista ideja koju oni guraju".

Ali vremena je malo. Biće potrebne godine da se sprovede strukturna promena za dolazak jeftinije obnovljive energije. U međuvremenu, kineska hiperprodukcija jede udeo na evropskom tržištu kod kuće i u inostranstvu, a nove tehnologije gladne energije, poput električnih vozila i veštačke inteligencije, opterećivaće lokalne energetske mreže.

"Prvi put od Hladnog rata", rekao je Dragi, "moramo iskreno da strahujemo za svoj opstanak".

Nova normala

Evropa je izbegla neposredni energetski šok posle uvođenja sankcija Moskvi bolje nego što se očekivalo. Cene su porasle, ali rezerve nisu nestale. Države su pronašle nove izvore goriva. Domaćinstva su, u celini, imala grejanje, uz pomoć selektivnog gašenja industrije.

Od tada su cene energenata pale. Ali su i dalje više nego što su bili pre 2022. godine, i što je najvažnije, više nego kod konkurenata. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da je 2023. struja u Evropi koštala duplo više nego u SAD.

Razlog je prelazak sa jeftinog ruskog gasa na skupi tečni prirodni gas. Za razliku od moskovskog gasa, LNG ne dolazi sa dugoročnim ugovorima koji stabilizuju cene. Gas jednostavno ide onome ko ponudi najveću ponudu. Nestalno slobodno tržište odlučuje.

Stari kontinent se sada oslanja na gas koji košta četiri do pet puta više nego u SAD. To je posledica loše opklade. Godinama se EU - a posebno Nemačka - oslanjala na Rusiju. Sada je evropska industrija zavisna od goriva iz SAD i Bliskog istoka.

Novi energetski rizik za Evropu: Zamenila jednog gospodara drugim

"Mislim da je nova norma znatno veća zavisnost od LNG-a koji dolazi iz Katara i iz SAD", rekla je Helen Tompson, profesor političke ekonomije na Univerzitetu u Kembridžu. To znači izloženost požarima na Bliskom istoku, kao i "jo-jo" američkoj politici.

Nije samo nemačka industrijska proizvodnja u padu - ispod nivoa iz 2021. je i u Francuskoj i Italiji. A EU je od pandemije ukupno izgubila preko 800.000 radnih mesta u proizvodnji, prema analizi Evropskog sindikalnog instituta.

"Cene energenata su sada prepreka", rekao je Olivije Rakau, glavni nemački ekonomista u "Okford ekonomiksu". "Nema dobrog razloga za proizvodnju određenih stvari u Evropi iz poslovne perspektive."

Gde sunce sija?

Pošto industrija propada, a jeftini gas je sada misaona imenica, zagovornici zelene industrije su iskoristili priliku da proguraju svoje preferirano rešenje: obnovljivu energiju.

Cena prava sitnica: 400 milijardi evra za deo zelene agende EU

EU je prošle godine dobijala 44 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, u odnosu na 37 odsto pre SVO.

Uprkos tome, Evropa neće moći da "strukturalno smanji troškove električne energije pre sredine 2030-ih", upozorava Simone Taljapijetra, stručnjak za industrijsku politiku u Brigelovom istraživačkom centru.

Za sada, solarna energija je najbrže rastući obnovljivi izvor energije. Jeftini kineski paneli koje subvencioniše Peking su svuda. Za kupce, to je isplativoo. Za političare, to izaziva teskobu. Evropski proizvođači solarne energije nestaju bez slične državne podrške, a Kina sada ima skoro potpunu kontrolu nad solarnom opremom na kontinentu.

"Kina trenutno stoji iza 95 odsto solarne energije u Evropi", rekla je Belinda Šape, analitičarka Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. "Malo je verovatno da će se to zaista promeniti u kratkom roku."

Za razliku od prirodnog gasa, solarni paneli nastavljaju da proizvode struju godinama nakon postavljanja. Ali Kina, moćni geopolitički rival, sada efektivno kontroliše uvođenje fotonaponske energije u EU.

Opstanak najsposobnijih

Rešavanje ovih problema je sada glavni prioritet EU.

Koreni EU su u teškoj industriji, sa osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. Veliki industrijski pad bio bi težak udarac, simbolički i ekonomski.

"Budžetski deficiti eksplodiraju u većini ekonomija", rekao je "Politiku" neimenovani i diplomata EU. Ako EU ne bude mogla da smanji cene energenata, biće ugrožene vojne i odbrambene sposobnosti Unije, socijalni programi, dodao je.

Ukratko, zaključio je diplomata", "naj***li smo u slučaju da ne budemo dovoljno brzi."