Svet
Za šta se sprema Moldavija? Vežbaju sa NATO generalima, Pridnjestrovlje u strahu
Kada vidimo da Moldavija održava vojne vežbe zajedno sa zemljama NATO-a pitamo se za šta se to sprema Kišinjev, poručuju iz Pridnjestrovskog državnog univerziteta
Pridnjestrovlje strahuje od napada iz Moldavije, potvrdila je Jelena Bobkova, direktorka Centra za proučavanje mirovnih operacija na Pridnjestrovskom državnom univerzitetu.
Na sastanku stručnog tima novina "Pridnjestrovlje" ona je istakla da se na internetu jako često vide snimci kretanja vojne tehnike u Moldaviji.
"Kada vidimo vežbe sa zemljama NATO-a, vežbe sa NATO generalima, onda, naravno, svako normalan se zapita, i to ne samo na stručnom nivou, za šta se sprema Moldavija? I u ovom trenutku ja smatram da je to najveća pretnja i najveći rizik – vojne akcije Moldavije", objasnila je ona.
Bobkova, takođe, dodaje da se u Moldaviji sprovodi militarizacija u čemu joj, kako navodi, pomažu druge zemlje koje potpomažu kupovinu oružja i municije.
Moldavija se, inače, drži neutralnog vojnog statusa, iako od 1994. godine sarađuje sa NATO-om u okviru takozvanog individualnog plana o partnerstvu. Pored toga, dolaskom na vlast stranke Akcija i solidarnost, čiji je neformalni lider predsednica Maja Sandu, zemlja često održava vojne vežbe uz učešće vojnih lica iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Rumunije, podsećaju RIA Novosti.
"Vidim da Moldavija preduzima određene vojne i ekonomske akcije. Oni su dosta jaka pretnja po našu nezavisnost, naš razvoj i uopšte egzistenciju našeg mirnog naroda i naše države", kaže Bobkova.
Ona zaključuje da Kišinjev u potpunosti ignoriše pozive predsednika Pridnjestrovlja Vadima Krasnoseljskog i drugih političara da se obnovi pregovarački proces između Tiraspolja i Kišinjeva i dodaje da Moldavija ne samo da se ne odaziva na ove pozive već i pogoršava situaciju.
U Pridnjestrovlju danas više od 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, koji još od raspada SSSR-a pokušavaju da izađu iz sastava Moldavije. Razlog za to je bojazan da bi se Moldavija mogla ujediniti sa Rumunijom. Nakon 1992. godine, kada je Kišinjev bezuspešno pokušao da reši problem putem primene sile, ovaj region je defakto postao nezavistan.
