Američki tim "foka" koje su likvidirale Bin Ladena vežba odbranu Tajvana od Kine

Tim šest specijalnih jedinica američke mornarice "Foke", komandosa koji su ubili Osamu bin Ladena 2011, trenirao je za misiju pomoći Tajvanu ako ga napadne Kina, kažu izvori upoznati sa pripremama.

Tim elitnih specijalnih snaga mornarice, koji je zadužen za neke od najosetljivijih i najtežih misija vojske, planira i obučava se za mogući tajvanski sukob više od godinu dana u Dam Neku, svom štabu u Virdžinija Biču, oko 250 kilometara jugoistočno od Vašingtona, piše "Fajnenšel tajms".

Tajna obuka ukazuje na povećanu pažnju SAD na odvraćanju Kine od napada na Tajvan, dok se istovremeno pojačavaju pripreme za takav događaj.

Pripreme su intenzivirane otkako je tadašnji američki indo-pacifički komandant Fil Dejvidson 2021. upozorio da bi Kina mogla da napadne Tajvan u narednih šest godina.

Dok američki zvaničnici naglašavaju da sukob sa Kinom nije "ni neminovan ni neizbežan", američka vojska je ubrzala pripreme za vanredne situacije dok se Narodnooslobodilačka armija Kine ubrzano modernizuje kako bi ispunila naređenje predsednika Si Đinpinga da ima sposobnost da silom zauzme Tajvan do 2027, navodi se u tekstu.

Tim šest "foka", najelitniji je u američkoj vojsci uz čuvene vojne "Delta snage". On odgovara Zajedničkoj komandi za specijalne operacije, koja je deo Komande za specijalne operacije.

Jedinica je spasila Ričarda Filipsa, kapetana kontejnerskog broda "Majersk Alabama" kojeg su oteli somalijski pirati 2009, u još jednoj misiji koja je pomogla da se učvrsti njihovo mesto u vojnoj istoriji, ističe FT.

Pentagon je poslednjih godina u više navrata slao regularne specijalne snage na Tajvan za misije poput obuka tajvanske vojske.

Aktivnosti Tima šest "foka" su mnogo osetljivije jer su njihove tajne misije strogo poverljive. 

Komanda za specijalne operacije, koja retko razgovara o Timu šest, uputila je pitanja u vezi sa planovima o Tajvanu Pentagonu, koji nije komentarisao konkretne detalje. Portparol je rekao da se odeljenje odbrane i njegove snage "pripremaju i obučavaju za širok spektar nepredviđenih situacija".

Amerika se sprema za za rat na Tajvanu: Kompanije da procene rizike poslovanja u Kini

Kako se pretnja od terorističkih grupa smanjivala, snage za specijalne operacije pridružile su se ostatku američke vojske i obaveštajne zajednice u intenziviranju svoje pažnje na Kinu.

Direktor CIA Vilijam Berns rekao je prošle nedelje za "Fajnenšel tajms" da je 20 odsto njegovog budžeta posvećeno Kini, što je porast od 200 odsto za tri godine.

Tajvan je najosetljivije pitanje u američko-kineskim odnosima, a tenzije oko ostrva bile su ključni deo pozadinskih razgovora između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i najvišeg kineskog spoljnopolitičkog zvaničnika Vang Jia, tokom prošle godine, prema američkim i kineskim zvaničnici koji su opisali razgovore za FT.

Kina kaže da ostaje posvećena mirnom ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom, ali nije isključila upotrebu sile. Si je prošle godine rekao jednom evropskom zvaničniku da veruje da Vašington pokušava da natera Kinu u rat.

Vašington je obavezan da pomogne Tajvanu da obezbedi sopstvenu odbranu prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom. SAD već dugo imaju politiku "strateške dvosmislenosti" u kojoj ne kažu da li će stati u odbranu Tajvana. Međutim, predsednik SAD Džozef Bajden je u nekoliko navrata rekao da će američke snage braniti Tajvan ako dođe do "ničim izazvanog" napada Kine.

Admiral Semjuel Paparo, šef američke indo-pacifičke komande, nedavno je upozorio da će američka vojska pretvoriti Tajvanski moreuz, koji deli Tajvan od Kine, u "bespilotni pakao" ako se Peking spremi da napadne. On je rekao da bi to uključivalo bespilotne podmornice, brodove i bespilotne letelice kako bi kineskoj vojsci bilo mnogo teže da pokrene invaziju.

Pentagon je saopštio da su SAD posvećene "politici jedne Kine" prema kojoj priznaju Peking kao jedinu kinesku vladu, a istovremeno priznaju – ne prihvatajući – kineski stav da je Tajvan deo Kine.

Kineska ambasada u Vašingtonu saopštila je da je Tajvan "sama srž ključnih interesa Kine i prva crvena linija koja se ne sme preći u odnosima Kine i SAD".