Svet
Marko Đurić na ukrajinskom samitu: Mir što pre, podrška integritetu Ukrajine, bez osude Rusije
Podržavamo sve napore u dostizanju dugoročnog rešenja svim dostupnim diplomatskim i mirovnim sredstvima, rekao je šef diplomatije Srbije obraćajući se učesnicima Četvrtog samita Krimske platforme i naglasio da se Srbija zalaže za što hitnije okončanje sukoba u Ukrajini
Republika Srbija prepoznaje hitnu potrebu da se što pre uspostavi mir i okonča oružani konflikt u Ukrajini, rekao je u obraćanju učesnicima Četvrtog samita Krimske platforme ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Sada već tradicionalni antiruski samit koji, između ostalog, u fokusu ima "deokupaciju Krima", okupio je u Kijevu oko 60 učesnika iz različitih zemalja, a šef diplomatije Srbije obratio se učesnicima porukom preko video-linka, poput više drugih stranih zvaničnika.
"Iz sopstvenih teških iskustava srpski narod oseća duboko saosećanje za izazove sa kojima se suočava naš prijateljski ukrajinski narod. Dozvolite da vas podsetim da sam nedavno imao priliku da predvodim srpsku delegaciju na Prvom samitu za mir u Ukrajini održanom u Birgenštoku. To pokazuje posvećenost naše zemlje da podržimo sve napore u dostizanju dugoročnog rešenja svim dostupnim diplomatskim i mirovnim sredstvima. Republika Srbija podržaće sve napore u tom smeru", istakao je Đurić.
On je naglasio da su naša zemlja i naš narod pokazali solidarnost sa narodom Ukrajine obezbeđujući direktnu finansijsku, obrazovnu i medicinsku pomoć, kao i doniranjem energetske opreme ukrajinskom energetskom sektoru.
Za razliku od drugih država učesnica samita, na ovoj listi nije vojna pomoć "dokle god to bude bilo potrebno", sa kojom su se razmetali ostali učesnici.
Takođe, ističući da Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, Đurić u svom obraćanju nije govorio o "ruskoj okupaciji" niti je izričito osudio ono što su ostali učesnici i govornici horski nazvali "ruskom agresijom", štaviše, Rusiju ni rečju nije ni pomenuo, za razliku od svih ostalih na ovom ukrajinskom antiruskom skupu na kome su, pored ostalih, govorili i šef NATO-a Jens Stoltenberg i američki državni sekretar Entoni Blinken.
"Važno je istaći da Republika Srbija u potpunosti i bezuslovno podržava ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet na celokupnoj njenoj teritoriji. Verujemo da je ovaj princip kamen temeljac međunarodnog javnog prava i da je njegovo bezuslovno poštovanje ključno za miran suživot suverenih država. Konkretni primeri su već pokazali da kršenje ovog principa može dovesti do dalekosežnih posledica", istakao je Đurić.
Konkretni primeri nisu navedeni, mada se lako može pretpostaviti da je srpski ministar prvenstveno mislio na sopstvenu zemlju, Srbiju, koja se već suočava sa dalekosežnim posledicama nelegalnog otcepljenja tzv. Kosova gde u ovom trenutku traje intenzivna represija nad preostalim srpskim življem. Istog onog "Kosova" koje većina NATO partnera okupljenih oko Krimske platforme priznaje kao nezavisnu državu.
"Srbija ponavlja svoju posvećenost u podršci svim inicijativama čiji je cilj pronalaženje dugoročnog rešenja za sukob u Ukrajini", ponovio je Đurić na kraju obraćanja.
Osim antiruskog, inače, samit je dobio i blago antisrpski karakter kroz obraćanje premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, jednog od državnika koji su lično došli u Kijev na samit. Govoreći na otvaranju skupa o ukrajinskim "okupiranim teritorijama", on je podsetio na slučaj Hrvatske i njenu borbu protiv Srba.
Naime, izlažući da će njegova zemlja nastaviti da vojno pomaže Ukrajinu, jer "samo onaj ko je snažan može da odbrani sebe i oslobodi okupirane teritorije", Plenković je rekao reč-dve i o miru, i to posebnom miru.
"Kao i ostatak međunarodne zajednice, posebno Zapad, voljni smo da podržimo mirovne inicijative, ali ne svaki mir već samo onaj koji uvažava teritorijalni integritet Ukrajine. Za to se Hrvatska zalagala i kad je bila u pitanju njena sopstvena sudbina pre tri decenije i to je poruka koju možemo da pošaljemo kao prijatelj Ukrajine", istakao je Plenković.
Zalaganje za "teritorijalni integritet" Hrvatske pre tri decenije podrazumevao je proterivanje 250.000 Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, ali to su u kontekstu samita Krimske platforme i onoga na šta je aludirao hrvatski premijer izgleda bile "okupirane teritorije" koje su Srbi oteli, valjda, mitskim hrvatskim kraljevima.
Takođe, da nije bilo ovog samita možda nikada ne bismo čuli ni da je jedna od vrednosti za koje se zdušno bori još jedan bliži sused naše zemlje, Albanija - nepovredivost granica.
U izlaganju u kojem je naglasio da je "Krim Ukrajina", albanski premijer Edi Rama istakao je da pozicija Albanije ostaje čvrsta i nepromenljiva.
"Nastavićemo da branimo naše principe i vrednosti: nepovredivost granica, ljudska prava, međunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija. Jednostrano otcepljenje teritorije upotrebom sile ne sme i neće uspeti. Takve akcije nikada neće biti legalne po međunarodnom pravu", rekao je Rama.
Kada bi isti principi važili za sve, kao što ne važe, onda bi ove reči značile još jednu potvrdu, i to iz Tirane, da jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova ne može i neće uspeti.
Kako se, međutim, "evropske vrednosti" upotrebljavaju selektivno i kako kome odgovara, dolazi se do apsurdne zapadne pozicije da je Krim Ukrajina, a Kosovo nije Srbija.
