Grčka i Poljska zajedno traže reparacije od Nemačke

Ideja ​saveza Grčke i Poljske u zahtevanju od Nemačke da im isplati reparacije za štetu nanetu tokom Drugog svetskog rata aktuelnija je nego ikada, navodi bivši poslanik u Evropskom parlamentu Notis Marijas.

"Grčka mora da bude na čelu zahteva za nemačkim reparacijama na međunarodnom planu", rekao je Marijas i podsetio da je Poljska već izašla sa novom važnom inicijativom o nemačkoj odšteti.

"Ovog puta Varšava traži sazivanje međunarodne konferencije o ratnoj odšteti koju Nemačka mora da plati ne samo Poljskoj, već i drugim zemljama. Naravno, misli se i na Grčku, pošto naša zemlja traži isplatu nemačke reparacije decenijama, rekao je političar.

"Zahvaljujući zvaničnom zahtevu Poljske za ratnu odštetu ova tema je ponovo aktuelna, jer Nemačka mora da plati za zverstva nacista tokom Drugog svetskog rata. Ovaj događaj objektivno jača poziciju naše zemlje u vezi sa nemačkim dugom prema Grčkoj", rekao je Marijas.

"Pre nekoliko godina razgovarali smo sa poljskim evropskim poslanicima o formiranju unije Grčke i Poljske radi kompenzacije nemačkih reparacija, kao i o zajedničkim akcijama s tim u vezi. Po svemu sudeći, ova ideja je danas izuzetno aktuelna", rekao je političar.

Planirane kampanje pritiska

Ne treba smatrati iznenađenjem što su Poljska i Grčka pokrenule saradnju. Berlinska administracija je odbila isplatu ratne odštete obema zemljama, i zato su rešile da zajednički deluju protiv Berlina po ovom pitanju. 

Dokaz kooperacije Varšave i Atine po pitanju ratne odštete od Nemačke pojavio se tokom sastanka nemačkog kancelara Olafa Šolca i grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa.

Šolc je 27. oktobra 2022. boravio u zvaničnoj poseti Atini, a Micotakis je iskoristio priliku i pokrenuo pitanje ratne odštete - pozvao je Nemačku da vrati obaveznu nadoknadu zaostalu od nacističke okupacije ali mu je Šolc odgovorio da je sa pravne i političke tačke gledišta to pitanje zatvoreno.

Dan posle ove posete oglasilo se poljsko Ministarstvo spoljnih poslova. Objavili su spisak reparacija koje je zemlja tražila od Nemačke za materijalne i nematerijalne gubitke pretrpljene tokom Drugog svetskog rata. Pored finansijske kompenzacije Poljska je zahtevala da Nemačka preduzme "sistemske mere" za vraćanje kulturnih predmeta koje su nacisti opljačkali i koji se još uvek čuvaju u Berlinu.

Atina i Varšava dogovoreno pokreću ova pitanja, daju izjave jedna za drugom, posebno nakon susreta sa zvaničnicima nemačke vlade stvarajući utisak da zajednički žele da izvrše pritisak na Nemačku.

Nemačka ne menja mišljenje

Grčki parlament je u aprilu 2019. usvojio rezoluciju kojom se traži od Berlina da plati ratnu odštetu Atini velikom većinom glasova. Prema odluci, Grčka traži 9,2 milijarde evra za Prvi svetski rat i 309,5 milijardi evra za Drugi svetski rat, rpenosi "Ankasam".

Nemačka, pak, smatra da je ispunila sve svoje obaveze plativši Grčkoj 115 miliona maraka 1960. godine. Grčko Ministarstvo spoljnih poslova je u aprilu 2021. saopštilo da insistira da se sa Nemačkom razgovara o tom pitanju.

Varšava je 1. septembra 2022. od Berlina tražila 1,3 biliona dolara ratne odštete, navodeći ratne zločine koje je počinila nacistička Nemačka tokom Drugog svetskog rata. Nemačka, s druge strane, tvrdi da su u godinama posle Drugog svetskog rata isplaćivali reparacije zemljama Istočnog bloka i da su teritorije koje je Poljska izgubila bile nadoknađene nekim od nemačkih predratnih teritorija. Berlin je saopštio da se njegovo mišljenje o tom pitanju nije promenilo nakon zahteva Poljske i naveo da je to pitanje za njih zatvoreno.