Svet
Brisel smanjuje finansije za nerazvijene zemlje: EK bitniji rat i migranti
Zemlje sa malim i srednjim prihodima suočiće se sa prosečnim smanjenjem od 37 odsto a one iz grupe viših srednjih prihoda sa 40 odsto
Evropska komisija planira da u naredne tri godine smanji finansiranje najsiromašnijih zemalja i to za dve milijarde evra, prenosi portal "Dnevni evropski servis".
Dokument podeljen predstavnicima EU krajem septembra, u koji je portal "Deveks" imao uvid, pokazuje prosečno godišnje smanjenje za najmanje razvijene zemlje za 35 odsto u periodu 2025-2027. u poređenju sa sumama koje su izdvajane za 2021-2024.
Haiti će npr. dobijati pet miliona evra godišnje do 2027. prema prosečno 33 miliona godišnje u periodu 2021-2024. dok Centralnoafrička Republika može da očekuje 12 miliona godišnje prema 43 miliona prethodno.
Zemlje sa malim i srednjim prihodima suočiće se sa prosečnim smanjenjem od 37 odsto a one iz grupe viših srednjih prihoda sa 40 odsto, pokazuju kalkulacije portala.
U dokumentu se dalje navodi da će pomoć zemljama Afrike i Indijskog okeana pasti za 26 odsto, Azije i Pacifika za 31 odsto, a Amerike i Kariba za 58 odsto.
Analiza podataka pokazala je i da su do sada raspoloživi iznosi za neke zemlje bili daleko manji od predviđenih na startu višegodišnjeg budžeta EU za 2021-2027. Kao primeri su navedeni Nikaragva, Vijetnam, Gabon, Honduras, Liberija.
Portparol Evropske komisije je u odgovoru portalu "Deveks" naveo da Komisija ne komentariše "curenja" (dokumenata), da proces budžetskog planiranja "još traje" i da ne žele ništa da prejudiciraju.
Planovi za smanjenje pomoći najsiromašnijima odgovor su Komisije na odluku nacionalnih lidera iz februara da smanji ukupan budžet evropskog bloka za razvoj za oko dve milijarde evra kako bi se podstakli drugi prioriteti, poput podrške Ukrajini i zaustavljanja migracija u Evropu.
Izvori su za "Deveks" rekli da se Komisija uspešno oduprla potezu evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje Olivera Varheljija da zaštiti države iz okoline od rezova.
U međuvremenu je evrokomesar za humanitarnu pomoć Janez Lenarčič nedavno u obraćanju u Evropskom parlamentu upozorio da postoji rizik od prekida veze između kratkoročne pomoći i dugoročnog razvoja ako previše novca za razvoj nastavi da odlazi u infrastrukturne projekte umesto u zdravstvo ili obrazovanje.
Evropska komisija u dokumentu u koji je Deveks imao uvid objašnjava da smanjenje pomoći narednih godina nije rezultat samo rezova koje su odobrili lideri EU.
Komisija navodi još dva faktora - tendenciju da su iznosi veći u prvoj polovini sedmogodišnjeg budžeta EU i potrebu da se sredstva drže u rezervi kako bi se pokrile potencijalne garancije u projektima.
Ipak, prema dokumentu, neke zemlje će dobiti više, poput Zelenortskih Ostrva, gde Komisija i Evropska investiciona banka investiraju u luke i obnovljive izvore energije, i Mauritanije, za koju je Brisel najavio investicioni paket povezan sa podrškom za zaustavljanje migracije.
Komisija Ursule fon der Lajen, kojoj počinje drugi mandat, otvorenije prihvata "pristup ličnog interesa" odnosno stava da je potrošnja za razvoj deo onog što sada zovu ekonomskom spoljnom politikom.
Za to vreme su nevladine organizacije i neki evroposlanici izrazili bojazan da bi EU zbog strategije "Globalna kapija" mogla da u svom radu na razvoju stavlja u prvi plan poslovne interese umesto obaveze da daje prioritet iskorenjivanju siromaštva.
Letos su predstavnici članica EU u Briselu izrazili zabrinutost što je zvanična razvojna pomoć (Komisije i članica) najmanje razvijenim zemljama pala na 0,10 odsto bruto nacionalnog dohotka, što je ispod cilja UN od 0,15-0,2 odsto.
Potez Evropske komisije usledio je pošto zemlje, vodeći evropski donatori, smanjuju potrošnju za pomoć, uključujući Holandiju, Švedsku, Francusku i Nemačku, što je zapanjilo zvaničnike međunarodnih organizacija koje pružaju pomoć.
