Šta se stvarno dešava na terenu kad Amerika uvede carine Kini

U Pitsvjuu, Alabama, živi 1.000 ljudi, postoji prodavnica, veliki broj crkava i napušteno železničko skladište. Emporija, Virdžinija, sa 5.500 stanovnika, ima kazino, tržne centre i stajališta za kamione. Oni su primer zaboravljenih zajednica koje čine veći deo ruralne Amerike. Ali su odličan pokazatelj dubine ekonomskog rivalstva između dve supersile 21. veka, SAD i Kine.

Ova dva grada se nalaze na suprotnim stranama u dugogodišnjoj borbi taksama za svakodnevni proizvod koji je globalnoj ekonomiji neophodan da bi nastavila da funkcioniše: transportne kontejnerske prikolice.

Pitsvju i Emporija imaju fabrike šasija koje su ih učinile centralnim u borbi oko tarifa na prikolice kineske proizvodnje, objašnjava "Blumberg".

A carine na kinesku robu su jedno od retkih pitanja oko kojih se slažu i demokrate i republikanci. Ekonomisti, pak, upozoravaju da su takse problematična mera čiju cenu plaćaju konačni kupci.

Fabrika u Pisvjuu - "Pits" decenijama proizvodi delove za vozila, šasije. Kada su se jeftine kineske šasije pojavile 2018. "Pits" fabrika je zatvorena a vlasnici su, zajedno sa još četvoro američkih proizvođača podneli peticiju Vašingtonu tražeći "kaznene takse" za šasije proizvedene u Kini.

Za manje od godinu dana, američke kompanije su dobile slučaj. Vlada je do maja 2021. finalizirala tarife od više od 220 odsto na kineske prikolice, pored carina od 25 odsto koje su bile uspostavljene tokom Trampove administracije. Šasija iz Kine koja je možda prodata za 10.000 dolara odjednom je koštala skoro 35.000 dolara. Uvoz je stao, ostavljajući rupu na tržištu baš kada je privredi odjednom bilo potrebno mnogo više prikolica.

Domaći proizvođači su obećali da će povećati proizvodnju i zaposliti stotine novih radnika. Kamionske kompanije i lučki operateri su se u međuvremenu žalili da nove carine i prestanak uvoza šasija dodatno pogoršavaju njihove sada akutne probleme u lancu snabdevanja. Milioni američkih potrošača patili su da bi sačuvali nekoliko hiljada radnih mesta, žalili su se stručnjaci.

Tog oktobra, američki proizvođači šasija preklinjali Bajdena da zadrži tarife. Izrada prikolica u SAD trebalo bi da bude nacionalni prioritet, tvrdili su, jer je dominacija kineskih kompanija ugrozila ekonomsku bezbednost.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Ko će pobediti u trgovinskom ratu SAD i Kine?

Delovalo je da će se "Pits" oporaviti, ali...

Kineska kompanija CIMC otvorila je fabriku u Emoriji 2015. kako bi "pokrila" istočnu obalu SAD. Kada su carine uvedene, preminenovala je kompaniju u CIE i uložila više od 20 miliona dolara u izgradnju lanca snabdevanja koji nije povezan sa Kinom. Šasije su se pravile na Tajlandu od čelika iz Evrope i Južne Koreje i potom ugrađivane na vozila u Kentakiju.

Firma je do 2023. zapošljavala 400 ljudi.

U međuvremenu, "Pits" se okrenuo privatnoj vijetnamskoj firmi "Truong Haj" koja proizvodi automobile, autobuse, kamione za "Kiju", "Mazdu" i "Pežo".

Kada su istisnuli kineske šasije sa tržišta, "Pits" se našao suočen sa narudžbinama i poručio 18.000 šasija od svog vijetnamskog partnera.

Ispostavilo se da su one napravljene od čelika iz Kine. CIE je to saznao i podneo tužbu i "Pits" je dobio račun od više desetina miliona dolara na ime taksi za šasije koje su uvezli. Fabrika, koja je profitirala od protekcionizma, sada je platila cenu.

Ista koalicija kompanija koja je tražila uvođenje taksi protiv Kine, sada je podnela tužbu protiv CIE.

Ispostavilo se da je tajlandska fabrika paravan kineske kompanije. Usledila su otpuštanja u CIE, prepolovljena proizvodnja i milione koje treba platiti.

Drugim rečima, stotine američkih porodica ostalo je bez svog parčeta hleba.