Svet
Američki analitičar: Šta smo dobili ratom u Ukrajini?
Sukob koji je mogao biti završen 2022. godine doneo je ogromne gubitke Ukrajini, koja je sve vreme morala da sluša šta joj savetuju američki saveznici
Ukrajina je bila na pragu diplomatskog okončanja rata sa Rusijom, ali ju je Zapad ohrabrio da nastavi da se bori sve dok i zapadni ciljevi ne budu ispunjeni, ocenjuje kolumnista i spoljno-politički analitičar Ted Snajder u tekstu koji je objavio "Amerikan konzervativ". U tekstu se daje hronologija ovog konflikta i jasno vide sve šanse za mir koje je Kijev, na nagovor svojih saveznika, do sada ispustio.
Snajder se nada da "možda dolazi vreme" kada će Zelenski, američki predsednik Džozef Bajden, Boris Džonson i velika sporedna ekipa, uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, "morati da odgovore na pitanje šta se dobija ulaskom u rat koji je mogao da se završi".
Kolumnista podseća da su u Istanbulu, u aprilu 2022. godine, samo nekoliko nedelja od početka Specijalne vojne operacije, iako je bilo detalja koje je trebalo razraditi – posebno o veličini ukrajinskih oružanih snaga nakon rata i o prirodi bezbednosnih garancija za Ukrajinu – obe strane bile potpisale nacrt mirovnog sporazuma.
Prema ukrajinskoj delegaciji, podseća Snajder, Putin je "pokazao istinski napor da se pronađe realan kompromis i postigne mir", a Oleksandr Čalji, član ukrajinskog pregovaračkog tima, rekao je: "Uspeli smo da pronađemo veoma stvaran kompromis. Bili smo veoma blizu sredinom aprila, krajem aprila, da završimo naš rat nekim mirnim rešenjem."
I drugi član pregovaračkog tima, Aleksij Arestovič, kaže da su pregovori mogli da uspeju i da su bili "90 odsto pripremljeni". I Istanbulsko saopštenje, ukrajinski sažetak dogovorenog sporazuma, navodi da "strane smatraju mogućim da održe sastanak 2022. godine između predsednika Ukrajine i Rusije sa ciljem potpisivanja sporazuma i/ili donošenja političkih odluka u vezi sa preostalim nerešenim pitanjima".
Arestovič je čak rekao da je tada otvoren i šampanjac. Nešto je, međutim, pokvarilo slavlje.
"Nacrt sporazuma predviđao je da Ukrajina može da teži članstvu u Evropskoj uniji, ali da daje pismenu garanciju da neće ući u NATO. Ovo je bila ključna tačka. On je pružao zaštitu etničkim Rusima u Ukrajini, bezbednosne garancije za Ukrajinu i ograničenja za ukrajinske oružane snage. Donbas bi bio autonoman, Krim bi bio ruski. Hersonska i Zaporoška oblasti koje je Rusija sada pripojila bile su u to vreme još uvek u sastavu Ukrajine. Ali, umesto da ohrabre i neguju obećavajuće razgovore, Sjedinjene Države i Britanija su ih obeshrabrile", ističe Snajder.
Kolumnista podseća kako je David Arahamia, koji je predvodio ukrajinski pregovarački tim, potvrdio da je po povratku iz Istanbula Boris Džonson došao u Kijev, rekao da Ukrajinci ništa ne potpisuju i da nastave da se bore.
"Ukrajinska pravda" je u decembru 2022. objavila da je Džonson 9. aprila 2022. požurio u Kijev da kaže Zelenskom da na Putina "treba vršiti pritisak, a ne da sa njim pregovaraju" i da, čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume sa Rusijom, "Zapad nije".
Umesto da ohrabre Ukrajinu da nastavi pregovore koji bi zadovoljili njene ciljeve i potencijalno okončali rat, SAD su obećale Ukrajini sve što joj je potrebno i dokle god joj je potrebno. Umesto da neguje diplomatiju, Zapad je pojačao vojnu pomoć Kijevu i pojačao pritisak na Rusiju, navodi Snajder, pozivajući se na izjave bivšeg američkog zvaničnika koji je u to vreme radio u Ukrajini.
Jedan od svedoka uspeha, a zatim i propadanja pregovora, je i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu koji je rekao da su razgovori bili na putu da okončaju rat, ali da "postoje zemlje unutar NATO-a koje žele da se rat nastavi".
Isto je rekao i zamenik predsednika turske vladajuće partije, Numan Kurtulmus: "Sjedinjene Države vide produžavanje rata kao svoj interes. Ima onih koji žele da se ovaj rat nastavi. Putin i Zelenski su hteli da potpišu, ali neko nije hteo."
I tadašnji izraelski premijer Naftali Benet i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bili su posrednici u pregovorima na zahtev Ukrajine. Benet je rekao da su "postojale dobre šanse da se postigne prekid vatre", ali da je Zapad to "blokirao", dok Šreder dodaje da "Ukrajinci nisu pristali na mir jer im to nije bilo dozvoljeno, pošto su o svemu morali prvo da pitaju Amerikance".
Kolumnista portala "Amerikan konzervativ" podseća kako je "Njujork tajms" nedavno objavio da su "američki zvaničnici bili uznemireni zbog uslova" i pokroviteljski pitali Ukrajince da li "razumeju da je ovo jednostrano razoružanje". U obeshrabrivanju obećavajuće diplomatije SAD i Britaniji se, dodaje Snajder, priključio i poljski predsednik Andžej Duda.
Viktorija Nuland postala je prvi američki zvaničnik koji implicira da je Zapad igrao ulogu u blokiranju mirovnih pregovora, kada je rekla da, kada su "Ukrajinci počeli da traže savet o tome kuda ova stvar ide… ljudi unutar Ukrajine i ljudi van nje, počeli su da postavljaju pitanja da li je ovo dobar posao, pa se u tom trenutku sve raspalo".
U aprilu 2022, diplomatski prekid rata bio je moguć – dakle, sve dok ga Zapad nije blokirao. U to vreme, najveći deo ratnog uništenja nije čak ni počeo. Od tada su se Rusiji pripojile još dve teritorije. Ljudske žrtve koje je od tada Kijev izgubio su ogromne, dok gubitak života sustiže i gubitak teritorija. Ruske snage koriste ukrajinske slabosti, a ukrajinski front se, kako navodi Snajder, urušava.
"Neuspeh Kurske ofanzive, rušenje fronta u Donbasu i prividna smrt ukrajinskog 'plana pobede Zelenskog', možda će doneti skorašnju spoznaju i u Vašingtonu i u Kijevu da bi povlačenje prema sporazumu dogovorenom u Istanbulu moglo biti strateški najispravniji potez. Rusija je često govorila da bi Istanbulski sporazum i dalje mogao biti osnova za početak pregovora. Putin je nedavno izneo i mirovni predlog zasnovan na Istanbulskom sporazumu, ali prilagođen novim teritorijalnim realnostima" navodi Snajder, koji zaključuje kako je tragedija Ukrajine u svim onim životima koji su izgubljeni od tog perioda kada su pregovori mogli da završe ovaj rat.
