Koliko su "patriot" sistemi namenjeni Ukrajini zaista efikasni?

SAD su spremne da Ukrajini pošalju protivvazdušne sisteme "patriot", preneli su američki mediji, što bi sukob u Ukrajini moglo da uvede u novu fazu.

Ukrajina već mesecima od Zapada traži da joj pošalje napredne protivvazdušne sisteme dugog dometa, koji bi mogli da presretnu i obore balističke i krstareće rakete. Zapadne države do sada su odbijale da Kijevu pošalju "patriot" sisteme, a najviše pažnje privuklo je nemačko odbijanje da, na poljski predlog, dostave to naoružanje Ukrajini krajem novembra.

Si-En-En: SAD privode kraju pripreme za slanje "patriota" Ukrajini

"Sistemi 'patriot' čine integrisani element protivvazdušne odbrane NATO-a i kao takvi se mogu upotrebljavati samo u državama članicama saveza", izjavila tom prilikom je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht.

I Amerikanci su u početku bili uzdržani kada je slanje "patriota" u pitanju, ali su, kako stvari stoje, ipak promenili stav i sada žele da Ukrajini pošalju svoje naširoko poznate protivvazdušne sisteme. Američki zvaničnici tvrde da će to biti najefikasniji PVO sistemi dugog dometa poslati u Ukrajinu, kao i da će pomoći u zaštiti vazdušnog prostora čitave Istočne Evrope, preneo je Si-En-En.

Ipak, da li će "patrioti" zaista napraviti toliku razliku na bojnom polju i da li će Ukrajina uopšte moći da ih koristi u skorijoj budućnosti?

"Patriot" se nije proslavio na Bliskom istoku

Iako "patriot" važi za jedan od najpoznatijih i najhvaljenijih američkih oružanih sistema, njegova stvarna efektivnost daleko je od besprekorne. Istina je da se on u više navrata pokazao kao nedovoljno uspešan u obaranju raketa, što se vidi na primeru Prvog zalivskog rata i sukoba između Saudijske Arabije i Huta u Jemenu.

Tokom Zalivskog rata 1991. godine, američki zvaničnici proglasili su sisteme "patriot" velikim uspehom, nakon što su oni navodno uspeli da presretnu čak 45 od 47 iračkih "skad" raketa sovjetske proizvodnje. Ove procene uspešnosti ipak su naknadno smanjene na oko 50 odsto, da bi na kraju zvaničnici Pentagona priznali da sa sigurnošću mogu da potvrde da je tek 25 odsto raketa presrelo svoju metu.

Da je američka vojska bila dosledna i tačna u korišćenju svojih metoda procene, broj presretnutih raketa bio bi daleko manji, rekao je jedan zaposleni u Istraživačkoj službi američkog Kongresa, prenela je Turska radio-televizija (TRT). Navodno, sistem "patriot" je tom prilikom uspeo da obori samo jednu raketu.

Prema istrazi odbora Predstavničkog doma SAD, nije bilo dovoljno dokaza da je uopšte ijedna raketa presretnuta tokom Zalivskog rata. "Malo je dokaza koji bi potvrdili da je 'patriot' pogodio više od nekoliko 'skad' projektila koje je Irak lansirao tokom Zalivskog rata", zaključeno je u rezimeu istrage, "i postoje neke sumnje čak i u vezi sa ovim slučajevima".

Ovaj izveštaj, kojim je Pentagon pozvan da otkrije više informacija o performansama "patriota" i zahtevala nezavisna analiza programa, nikada nije ugledao svetlost dana. Žestoka lobistička kampanja američke vojske i "patriotovog" proizvođača "Rejteona" sprečila je njegovo objavljivanje, osim kratkog rezimea, napisao je u članku za "Forin polisi" američki analitičar Džefri Luis.

Ništa uspešniji "patriot" nije bio ni početkom 2018. godine, kada su Huti iz Jemena ispalili sedam raketa na Rijad. Saudijska Arabija je u prvi mah objavila da su njeni protivvazdušni sistemi oborili sve ispaljene rakete, ali su se uskoro pojavile informacije da je u saudijskoj prestonici kao posledica napada najmanje jedna osoba poginula, a dve povređene.

Jedna raketa koju su Huti tom prilikom ispalili eksplodirala je svega nekoliko stotina metara od terminala broj 5 rijadskog aerodroma "Kralj Halid", dok je druga, ispaljena nekoliko nedelja kasnije, gotovo uništila salon automobila nedaleko od saudijske prestonice. Nema dokaza da su Saudijci uspeli da presretnu ijednu raketu tokom konflikta u Jemenu, tvrdi Džefri Luis u tekstu za "Forin polisi".

Obuka ukrajinskih vojnika mogla bi da potraje godinama

Nema razloga da verujemo da bi "patrioti" bili išta uspešniji protiv ruskih raketa i iranskih "šahid" dronova u Ukrajini, tvrdi stručnjak za naoružanje koji je govorio za RT Balkan. Rusija negira upotrebu ovih dronova u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

Ukoliko "patrioti" zaista budu isporučeni Ukrajini, nije najjasnije ni ko će rukovati tim naoružanjem, pošto Ukrajina nema vojnike obučene za to. Kako navodi Si-En-En, obuka vojnika za rukovanje tim sistemima može trajati "više meseci", dok stručnjak koji je govorio za RT Balkan smatra da bi to moglo da potraje i godinama, te da bi "patrioti" mogli da budu upotrebljeni jedino ako njima budu upravljali američki, ili NATO vojnici.

Zvaničnici Zapadnih država od početka specijalne vojne operacije naglašavaju da NATO vojnici nisu i neće učestvovati u sukobu u Ukrajini, kako bi se izbegao direktan konflikt tog saveza i Rusije. Ipak, nedavno svedočenje jednog britanskog oficira pokazalo je da su specijalci iz te države ipak sprovodili operacije na ukrajinskoj teritoriji tokom proleća ove godine.

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi nije potvrdio da će SAD uključiti "patriote" u naredni paket vojne pomoći Ukrajini, ali je dodao da će Vašington "definitivno podeliti više detalja" kada bude bio spreman.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će sistemi "patriot" postati legitimna meta ako budu isporučeni Ukrajini i pozvao da se sačeka zvanična informacija o isporuci tih PVO sistema.

"Ne bih to još komentarisao, jer sve su to medijska nagađanja, a u ovo naše vreme sve je nepopuzdano. Zato ćemo sačekati zvanične informacije", poručio je Peskov.