Svet
Štrajkovi razaraju Veliku Britaniju, na ivici nove "zime nezadovoljstva"
Stotine hiljada zaposlenih u Velikoj Britaniji stupilo u periodične štrajkove, država paralisana pred Božić
Sa trostrukim udarom hladnog vremena, ranim snežnim padavinama i masovnim štrajkovima u više industrija, izgleda da Britanija ide u ono što londonski tabloidi, možda neizbežno, nazivaju još jednom "zimom nezadovoljstva".
Poštanski radnici i železničari obustavili su rad i napustili radna mesta, noseći božićne pakete, nateravši tako milione ljudi da promene svoje planove putovanja dve nedelje pre praznika. U četvrtak će im se pridružiti čak 100.000 medicinskih sestara u jednodnevnoj obustavi rada koja bi mogla da parališe rad u bolnicama i klinikama širom Engleske, prenosi "Njujork tajms".
Štrajk su započeli i instruktori u autoškolama, kao i rukovaoci prtljaga, vozači autobusa, putari i zaposleni u energetskim preduzećima. Novine su počele da objavljuju kalendare označene bojama kako bi pomogli čitaocima da prate koje će usluge kog datuma biti prekinute.
Sve veći broj štrajkova u ključnim granama britanske privrede naveo je mnoge da naprave poređenje sa prvobitnom "zimom nezadovoljstva" 1978. i 1979. godine, kada su štrajkovi javnog i privatnog sektora paralisali zemlju. To je učvrstilo osećaj da je laburistički premijer Džejms Kalahan izgubio kontrolu, i na kraju srušilo njegovu vladu.
Britanija je u međuvremenu prošla kroz velike promene, među kojima je i znatno smanjene moći sindikata koje je karakterisalo premijerski mandat Margaret Tačer. Ali politička opasnost za konzervativnu vladu premijera Rišija Sunaka i dalje je prisutna, a kritičari su iskoristili priliku da ga okrive za stanje u zemlji koje iz dana u dan izgleda sve alarmantnije.
"Istorija bi zaista trebalo da brine Sunaka i njegove ljude", rekao je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kentu Metju Gudvin. "Upravo je haos u privredi krajem sedamdesetih otvorio put za dolazak Margaret Tačer na vlast. To dodatno stvara osećaj da niko zaista nema kontrolu u ovoj zemlji."
Sunak je u intervjuu za "Dejli mejl" objavljenom u četvrtak rekao da planira da sledeće godine uvede zakon protiv štrajka. "Stvarno se nadam da sindikalni lideri mogu da uvide da nije u redu pravljenje tolikih poremećaja za toliki broj ljudi, posebno za vreme Božićnih praznika", rekao je on tom listu.
Sve više problema za Rišija Sunaka
Sunak se i pre početka štrajkova borio sa velikim brojem drugih problema: dvocifrenom inflacijom, rastućim kamatnim stopama i recesijom. On je u sredu pretekao svoju nesrećnu prethodnicu Liz Tras po broju dana na premijerskoj funkciji, preživela na funkciji, ali njegov dosadašnji mandat nije bio drastično uspešniji, piše "Njujork tajms".
Produbljivanje sindikalnog nezadovoljstva dominiralo je poslednjim Sunakovim pojavljivanjem na premijerskim pitanjima u parlamentu. On i njegov glavni rival, lider Laburističke partije Kir Starmer, koriste gotovo isti rečnik kao i njihovi prethodnici iz sedamdesetih, Kalahan i Tačerove, samo što su ovog puta njihove uloge su bile obrnute. Dok se konzervativci nalaze u nezavidnoj položaju kao vladajuća partija, laburisti čekaju svoju šansu na narednim parlamentarnim izborima.
"Posle 12 godina neuspeha Konzervativne partije, stigla je zima za naše javne službe, a mi imamo premijera koji se sklupčao u klupko i otišao u hibernaciju", rekao je Starmer u žestokom napadu na premijera zbog neuspeha vlade da sklopi dogovore sa glavnim sindikatima javnog sektora.
Sunak je uzvratio da je vlada dala dobre ponude za povećanje plata radnicima u nekoliko sektora, i optužio Laburističku partiju da "štiti svoje sponzore" u sindikatima.
Vlada se nada da će se javno mnjenje pre ili kasnije okrenuti protiv sindikata i da će, kada se to bude dogodilo, Laburistička partija platiti političku cenu, baš kao i 1979. Mediji bliski konzervativcima, kao što je "San", već prenose da je da podrška štrajkovima u opadanju, ne samo u javnosti, već i u samim sindikatima.
Istraživanja javnog mnjenja, međutim, pokazuju da ljudi nastavljaju da podržavaju štrajkače, koji su se suočili sa godinama niskog rasta plata, kao i sa pandemijom. U anketi koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta "Jugav", 59 odsto ispitanih je reklo da radnicima železnice i metroa treba dozvoliti da štrajkuju, dok se 30 odsto tome protivilo. Za medicinske sestre, razlika je bila 52 odsto za, 38 odsto protiv.
Štrajkači imaju podršku naroda
Kraljevski koledž medicinskih sestara, koji predstavlja medicinske sestre, zahteva povećanje plata za 19 odsto. Vlada je odbila da pregovara, tvrdeći da bi povećanje tog obima pogoršalo stanje u bolnicama tako što bi izvlačilo sredstva iz drugih delova Nacionalne zdravstvene službe.
Sindikati su, kažu analitičari, potpomognuti percepcijom da više nisu toliko agresivni i moćni kao što su bili sedamdesetih. Plate u privredi takođe stagniraju već nekoliko godina, što je ljude učinilo više naklonjenim zahtevima radnika za značajnim povišicama.
"Istorijski postoji neobično visok nivo podrške sindikatima", rekao je Stiven Filding, profesor političke istorije na Univerzitetu u Notingemu. "I postoje neke grupe, poput medicinskih sestara, na koje se gleda kao na svetitelje. Ovo je prvi put da one štrajkuju."
Sunak je pokušao da izbegne uvlačenje u direktan sukob sa sindikatima, tvrdeći da pregovore o platama treba prepustiti državnim telima koja određuju plate za radnike u javnom sektoru. Ali kritičari kažu da se vlada sakrila iza tih tela kako bi izbegla suočavanje sa zahtevima radnika.
Ni Laburistička partija nije bez svojih problema u ovoj situaciji. Iako Starmer javno podržava radnike, on je visoke partijskim zvaničnicima rekao da se angažuju u redovima štrajkača. Laburisti imaju veliku prednost u anketama u odnosu na Konzervativnu stranku, a gospodin Starmer ne želi da rizikuje tako što će postati previše blisko povezan sa štrajkačima, piše "Njujork tajms".
Mik Linč, jedan od vođa štrajkova u Britaniji, rekao je da očekuje da bi vlada predvođena laburistima zauzela "sličnu fiskalnu liniju kao konzervativci", dodajući da bi "želeli da oni budu malo smeliji".
