Evropa u službi Vašingtona: Evropska unija kao produžetak NATO-a

Evropsku uniju nisu osnovali Evropljani, da bi služila interesima evropskih naroda, već Sjedinjene Američke Države i Britanija, kako bi sasvim potčinile Evropu, i to su radile decenijama posle Drugog svetskog rata.

Današnja Evropska komisija (EK), koju niko nije birao, sa Ursulom fon der Lajen na čelu, predstavlja administraciju odgovornu za najpotpuniju kontrolu SAD nad državama članicama.

Kako primećuje francuski publicista Tijeri Mejsan na sajtu "Volternet", novi francuski premijer Mišel Barnije, koga takođe niko nije izabrao, označava samo nastavak ovog procesa, jer je "Barnije uveo američke demokrate i fašističke frakcije Izraela u francusku vladu".

U Evropskoj uniji, nacionalne države su faktički sasvim razvlašćene. Tokom poslednjih pet godina, nastavlja Mejsan, EK je uspela da proširi ovlašćenja na štetu suvereniteta država članica, i to bez promena temeljnih ugovora EU, pri čemu su funkcije diskretno prenete na tela koja nemaju demokratski legitimitet, ali se, iz nekog razloga, i dalje nazivaju "demokratskim".

Procesi "evropskog ujedinjenja" započeli su još u vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, sa admiralom Vilijam Lihijem, koji je bio načelnik Generalštaba oružanih snaga SAD i bivši američki ambasador u Višiju, kada je osnovana Alžirska saveznička vojna vlada okupiranih teritorija (AMGOT) za Francusku.

Nacistički koreni novog poretka u Evropi

General Šarl de Gol je smatrao da Britanci i Amerikanci nemaju pravo da okupiraju Francusku, dodaje Mejsan, a otuda i njegovo protivljenje iskrcavanju u Normandiji. Takođe, kako je smatrao De Gol, ova vlada Anglosaksonaca mogla bi da vlada samo Nemačkom, Austrijom i Japanom, ali ne, kako je isprva bilo planirano, i Norveškom, Holandijom, Luksemburgom, Belgijom, Danskom i Francuskom.

Ideju o formiranju evropske zajednice prvi je predložio engleski premijer Vinston Čerčil, koji je tražio da Zapadna Nemačka, Belgija, Francuska, Italija, Luksemburga i Holandija formiraju nadnacionalnu organizaciju – Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), u skladu sa političkom voljom SAD i Britanije, izraženoj u Atlantskoj povelji 1941. Inače, na atlantskoj konferenciji bilo je samo dva učesnika – britanski premijer Čerčil i američki predsednik Frenklin Ruzvelt.

Posle rata, SAD su zajmove Maršalovog plana uslovljavale pridruživanjem evropskih zemalja EEZ.

"Britanski MI6 je stvorio Evropsku ligu za saradnju (ELEC), dok je CIA finansirala Uniju evropskih federalista (UEF) i obrazovala Američki komitet za ujedinjenu Evropu (ACUE)", navodi Mejsan.

Osim toga, prvi predsednik Visokog autoriteta EEZ, bio je Nemac Valter Halštajn. Ovaj nacistički i Hitlerov pravnik je tokom rata razrađivao nemačke planove za "Novi evropski poredak" (Nojordnung Europas).

Haljštajnov plan je predviđao zamenu nacionalnih država u Evropi "etničkim regionalnim strukturama", uz širenje Rajha na celokupno stanovništvo koje govori nemački.

Tokom svoje istorije, Visoki autoritet, a kasnije Evropska komisija, bili su samo civilne strukture između NATO-a i država članica nove evropske zajednice. Prvi zvaničnici Visokog autoriteta u Nemačkoj i Italiji došli su iz AMGOT-a, a tokom rata obučavani su na desetak američkih univerziteta.

Kasnije je Evropska komisija uzurpirala moć da donosi pravila u EU umesto izabranog Evropskog parlamenta.

"U stvari, Evropska komisija danas samo nameće NATO standarde državama članica EU, dok je Evropski parlament samo telo koje potvrđuje odluke anglosaksonskih imperijalista", tvrdi Mejsan.

Stvarna uloga Fon der Lajenove

Sadašnja predsednica EK Ursula Fon der Lajen uspela je da nekontrolisano uveća moć ove institucije na račun suvereniteta država članica, bez bilo kakvih promena temeljnog ugovora EU. Danas njena administracija, gotovo bez ograničenja, nastavlja da širi uticaj SAD na politiku EU.

Rusija je 23. februara 2022. započela Specijalnu vojnu operaciju, kako bi okončala pokolje su činili ukrajinski nacisti u Donbasu.

Ulazak ruske vojske na teritoriju Ukrajine NATO je smesta proglasio za agresiju, iako je to sasvim legitimna akcija Rusije, koja se zasniva dokumentima UN i Minskim sporazumima.

Ali, šef diplomatije EU Žozep Borelj je tih dana izjavio: "Ovo je trenutak kada se rađa geopolitička Evropa."

Godine 2022. nije se rodila nikakva "geopolitička Evropa", već je EK naložila uvođenje sankcija protiv Rusije, koje je Savet Evrope usvojio bez rasprave. Zapravo, u EU su samo uvedene mere koje su već prethodno donele SAD. Čitavu akciju je koordinisao bivši ambasador Vašingtona u Moskvi Majkl Mekfol, dodaje Mejsan.

Takođe, EK se obavezala na širok program finansijske i vojne pomoći Ukrajini. Ovaj program je pripremio Bjorn Zajbert, šef osoblja Ursule fon der Lajen i bivši analitičar u Američkom preduzetničkom institutu, koji je u stalnom kontaktu sa Vašingtonom. Do danas je EK prikupila 88 milijardi evra finansijske pomoći za Kijev i 50 milijardi evra za oružje.

Samoubistvo Evrope

U Francuskoj, interese anglosaksonskog imperijalizma trenutno zastupa novi premijer Mišel Barnije. Prema rečima Mejsana, Barnije je oportunista, koji se ističe samo jednom stalnom osobinom: on Evropsku uniju i Francusku dosledno i uporno potčinjava Vašingtonu i Londonu. 

Barnijeova vlada se od početka nalazi pod kontrolom američkih demokrata i izraelskih revizionističkih cionista, dodaje ovaj francuski publicista. Barnije je u vladi okružen atlantistima, poput ministra za Evropu Benjamina Hadada, koji je bio visoki zvaničnik u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), gde je zastupao stavove SAD i Izraela.

Hadad je i član Tikvah fonda, koji promoviše ideologiju Benjamina Netanjahua i njegovih saveznika u Izraelu, poput cionista Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča.

Kako je uočio italijanski publicista Luiđi Tedeski, Evropa je postala kontinentalna teritorija priključena atlantskom Zapadu, koja je u potpunosti podređena svom moćnom prekoatlantskom  savezniku: "Evropa ostaje podređena američkoj moći i, štaviše, skrajnuta je iz globalnog geopolitičkog konteksta, koji upravo prolazi kroz epohu duboke transformacije."

Drugim rečima, EK, na čelu sa Fon der Lajenovom, više se ne osvrće na interese i volju evropskih naroda, već slepo sledi naloge Vašingtona i Londona, pripremajući ih za predstojeći rat sa Rusijom. Anglosaksonci su uspeli u svojim namerama.

Nešto slično je u Tadžikistanu 2022. izjavio ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov: "EU korača stopama NATO-a. Ova dva entiteta su u procesu spajanja, a EU će u budućnosti delovati samo kao produžetak vojnog bloka predvođenog SAD."

Kako dodaje Tedeski, cilj EU je da po svaku cenu "očuva svoje tehnokratsko-finansijske strukture, neoliberalni ekonomski model i eminentno klasnu društvenom stratifikaciju".

EU je konačno pretvorena u "nadnacionalni entitet, koji je pokazao da ne želi nikakve reforme, već jedino da sačuva oligarhijske ravnoteže, koju nisu uspele da poremete ni pandemijska kriza ni rat u Evropi." 

Sva vanredna krizna stanja, koja se periodično ponavljaju, nisu dovela do toga da evropske strukture preispitaju ulogu Evrope u svetu.

Francuski komentator Mari Delarue je primetio: "Umesto srećne globalizacije, Evropljani sada otkrivaju energetsko porobljavanje, ekonomsku degradaciju, imigraciju i ekspanziju carstva oskudice." Kako dodaje Delarue, "celokupno vođenje naših života povereno je SAD i sada stojimo pred zidom."

Na to je 2022. godine upozoravao italijanski publicista Pjetroanđelo Butafuko: "Efekti američke politike sankcija Rusiji postaće pogubni po kontinent, što će na koncu završiti samoubistvom Evrope".