Svet
Kao Istočna Nemačka: Velika Britanija u raljama ideologije "različitosti, jednakosti i inkluzivnosti"
Ideologija "multikulturalizma i trećeg talasa feminizma" zarobila je Britaniju
Da je Istočna Nemačka opstala kao neka vrsta turističke atrakcije, Britanci bi danas mogli da je posete i vide kako njihova zemlja, zavijena u ideologiju "različitosti, jednakosti i novog marksizma", sve više liči na tu nekadašnju komunističku državu, piše kolumnista "Dejli mejla" Piter Hičens.
Takva poseta bila bi daleko zanimljivija od bilo kog "Diznijevog" zabavnog parka, pošto niko ne bi morao da tamo da ostane ukoliko ne želi, mada bi, kako tvrdi autor, mnogima u današnjem svetu život u Istočnoj Nemačkoj bio privlačniji nego što mislimo. Nemalom broju ljudi u Britaniji dopala bi se tajna policija Štazi, kojoj su Nemci prijavljivale komšije za sitnice, kao što su mnogi Britanci tokom pandemije korona virusa prijavljivali svoje komšije čak i za najmanje prekršaje pravila.
Upravo zato što su Britanci zaboravili "ludost država poput Istočne Nemačke", takvo društvo je polako počelo da se formira i u njihovoj zemlji. Jedina razlika je to što umesto istočnonemačkog marksizma-lenjinizma, mladi i ne-tako-mladi sada ponavljaju mantre "različitosti i jednakosti", navodi autor.
Ovih dana, čak su i televizijske reklame postale poligon za širenje "divota multikulturalizma i trećeg talasa feminizma". Rat protiv lične odgovornosti se vodi punom parom, u trenutku kada se svaka sitnica klasifikuje kao zdravstveni problem, a lekovi postoje za gotovo svaki oblik "lošeg ponašanja".
Jedna od karakteristika komunističkih režima bila je upravo to – neprekidna propaganda. Od vrtića do radničkih dana, deca su učena vrednostima marksizma, često od strane učitelja koji ni sami nisu verovali u njih. U tu ideologiju uglavnom nisu verovali ni đaci, koji su svuda oko sebe mogli da vide dokaze da ona nije istinita. Ali vlasti za to nije bilo briga, a njihovi slogani i zastave mogli su da se vide na svakom koraku.
Ideologija "različitosti i jednakosti" daleko je uspešnija, pošto više nema "druge strane" u kojoj ova ideologija ne postoji. Sve manje ljudi pamti da je nekada bilo mnogo drugačije, a i sama ideologija je daleko suptilnija.
Ukoliko vam Dejvid Atenboro dovoljno puta kaže da je svet u opasnosti, poverovaćete mu. Ukoliko se pobunite protiv uništenja tradicionalne britanske kulture, bićete etiketirani kao "zli rasista koji mrzi druge ljude". Ukoliko smatrate da roditelji treba da odgajaju sopstvenu decu, nazvaće vas ženomrscima. I tako dalje, i tako dalje.
Veliki paradoks ovonedeljnih otkrića o indoktrinaciji u Britaniji je to što ih je objavio istraživački centar pod nazivom "Konzervativni put napred" (CVF). Ipak, ne može se izbeći gorka istina da su se obuke u ispravnosti mišljenja pojačale pod konzervativnom vladom.
Istraživanje ovog centra pokazalo je da u Britaniji preko 10.000 ljudi zaposleno u sektoru "jednakosti, različitosti i inkluzivnosti" (Equality, Diversity and Inclusivity, EDI), po ceni od 557 miliona funti godišnje. Dodatnih 212 miliona potrošeno je na obuku za prepoznavanje "rasnih, seksualnih i nesvesnih" predrasuda.
Na sve to treba dodati još 5,5 milijardi funti potrošenih na čitav niz sumnjivih projekata, poput projekta Državne kancelarije za studente koja učenicima nameće "anti-britansko" obrazovanje i "dekolonizaciju" školskog programa, Saveta za umetnost koji troši novac na obrazovanje belih zaposlenih o njihovim "urođenim privilegijama zasnovanim na boji kože", pa čak i železnice, koja je potrošila skoro pola miliona funti na EDI obuku.
U izveštaju CVF-a se tvrdi da "ovo trošenje državnog novca izaziva podele, koje se povećavaju iz godine u godinu". Ta organizacija navodi da je bila "izuzetno pažljiva u pokušajima da se odvoji dobar rad koji mnoge od ovih organizacija obavljaju, od lošeg, politički motivisanog korišćenja sredstava poreskih obveznika".
Ovakvo trošenje državnog novca posebno je šokantno u trenutku kada Britanija prolazi kroz tešku ekonomsku krizu, i kada nam svakodnevno govore da ne možemo više da priuštimo mnoge stvari od presudnog značaja, smatra autor, i dodaje da država nastavlja da troši novac na širenje stavova koji su suprotni "hrišćanskim i britanskim idejama prava, pravde, slobode, lične odgovornosti i moralnosti", koji su vekovima bili temelj britanskog društva.
Jedan primer koji će malo koga iznenaditi je zaključak izveštaja da 48 britanskih policijskih jedinica sada zapošljava 250 članova osoblja čiji je posao da "uvedu ideje jednakosti, raznolikosti i inkluzivnosti u sve delove poslovanja".
Ovakva politika u Velikoj Britaniji sprovodi se od 1997, kada su laburisti predvođeni Tonijem Blerom preuzeli vlast u zemlji, ali je ona dobila zamah kada je 2010. godine usvojen Zakon o jednakosti. Ipak, iako je ova politika čedo levičarskih vlada, ona se uopšte nije promenila ni nakon punih 12 godina vlasi Konzervativne partije.
Da smo bili žrtve nasilne promene vlasi, možda bi se i moglo razumeti da su ljudi spremni da prihvate ove vrste promena. Ali pravi problem predstavlja činjenica da vlada koja tvrdi da nas brani od ovakvih stvari zapravo sve vreme podržava i ojačava njihovo nametanje, zaključuje Hičens.
