Svet
Pepe Eskobar o geoekonomskim pokretačima ŠOS-a i BRIKS-a: Mir kao smrtno zvono za NATO
Mehanizam koji bi mogao dodatno učvrstiti ŠOS i utrti put spajanju sa BRIKS-om je kineski koncept Globalne bezbednosne inicijative, koji je u skladu sa ruskim konceptom koji je predstavljen – i odbačen od strane SAD - u decembru 2021, a u kojem Kina predlaže da se "podrži princip nedeljive bezbednosti"
Nedelju dana pre apsolutno ključnog samita BRIKS-a u Kazanju, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) održala je samit u Islamabadu, a predsedavanje organizacijom preuzela je Kina koja promoviše dalju, bržu sinergiju između Inicijative Pojas i put i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), čija je dominantna sila Rusija, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za portal Fondacija "Strateška kultura".
To je još jedan znak rusko-kineskog strateškog partnerstva koje brzo napreduje trans-evroazijskim ekonomskim koridorima, što nas dovodi do nekoliko ključnih podzapleta u vezi sa povezivanjem, a koji su istaknuti na samitu u Islamabadu, piše Eskobar.
Brazilski analitičar opisuje u nastavku saradnju i važnost strateških projekata Rusije i Mongolije, kao i Kine i Pakistana, ali i načine na koji se ona ogleda u principima saradnje definisanim unutar ŠOS-a, ali i BRIKS-a.
Eskobar opisuje dugoročni strateški plan Mongolije Stepski put i podseća da je ova zemlja posmatrač u ŠOS-u. Stepski put iz 2014. sadrži planove o izgradnji transportne i energetske infrastrukture vredne najmanje 50 milijardi dolara. To uključuje, između ostalog, transnacionalni autoput dug 997 kilometara koji povezuje Rusiju i Kinu, 1.100 kilometara elektrifikovane železničke infrastrukture, nove naftovode, gasovode, širenje železnice...nabraja Eskobar.
Navodeći da je već završeno 33 projekta predviđenih Stepskim putem, u tekstu on ističe da su oni usklađeni sa ruskim trans-evroazijskim koridorom koji uključuje Transsibirsku železnicu, Transmandžursku železnicu, Transmongolsku železnicu i Bajkalsko-amursku magistralu (BAM).
Ističući da je rusko-mongolska granica duga 3.485 kilometara, brazilski analitičar ukazuje da su još SSSR i Mongolska Narodna Republika zajedno radili na ključnim projektima kao što je Transmongolski gasovod, još jedna veza između Rusije i Kine ili modernizaciji zajedničkog preduzeća Ulan Batorske železnice.
Mongolija je bogata prirodnim resursima, od retkih zemnih minerala (rezerve mogu dostići neverovatnih 31 milion tona) do uranijuma (perspektivne rezerve od 1,3 miliona tona). Ali mora da održava pažljivu ravnotežu, jer je na radaru SAD i EU bez prestanka, sa kolektivnim Zapadom koji je pritiska da manje sarađuje sa Rusijom i Kinom.
"Naravno, Rusija ima veliku stratešku prednost u odnosu na Zapad, jer Moskva ne samo da tretira Mongoliju kao ravnopravnog partnera, već može da obezbedi potrebe svog suseda kada je u pitanju energetska bezbednost", ističe Eskobar.
Ono što sve to čini još primamljivijim je to što Peking vidi Stepski put kao "veoma konzistentan" sa njihovom inicijativom Pojas i put.
Eskobar potom piše o saradnji Kine i Pakistana, kao i tome da se nedavno razgovaralo na zvaničnom nivou o unapređenju sledeće faze Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC) vrednog 65 milijardi dolara, verovatno vodećeg projekta Pojasa i puta.
Kineski premijer Li Ćijang i njegov pakistanski kolega Šehbaz Šarif konačno su otvorili strateški ključni međunarodni aerodrom Gvadar u jugozapadnom Beludžistanu koji je finansirala Kina. I to uprkos svim izgledima, plus povremenim napadima separatističkih gerilaca Beludža koje finansira CIA, navodi Eskobar.
On dodaje da je CPEC izuzetno ambiciozan projekat razvoja infrastrukture na više nivoa koji obuhvata autoputeve, a u budućnosti može podrazumevati čak i gasovod od Gvadara koji ide na sever sve do Sinđijanga.
Samit ŠOS-a u Pakistanu, pre BRIKS-a, još jednom je ponovio sinergiju nekoliko aspekata koji se tiču oba multilateralna tela, ukazuje brazilski analitičar.
"Države članice ŠOS – od Centralne Azije do Indije i Pakistana – u velikoj meri razumeju rusko rezonovanje kada je u pitanju neizbežnost Specijalne vojne operacije. Kineska pozicija je, zvanično, čudo ravnoteže i uglađene dvosmislenosti: iako Peking naglašava podršku principu nacionalnog suvereniteta, on nije osudio Rusiju, a istovremeno nikada nije direktno okrivio NATO za defakto rat", navodi Eskobar.
Geoekonomska povezanost je u velikoj meri prioritet za najveće sile ŠOS-a i strateške partnere Rusiju i Kinu. Od ranih 2000-ih, ŠOS je evoluirao od borbe protiv terorizma do geoekonomske saradnje. U Islamabadu je još jednom bilo jasno da se ŠOS neće pretvoriti u vojni savez po anti-NATO kalupu.
"Ono što je sada najvažnije za sve članice, osim geoekonomske saradnje, jeste da se bore protiv terorističkog rata Zapada, koji će se nastaviti sa neminovnim, ponižavajućim neuspehom Projekta Ukrajina", piše Eskobar.
Mehanizam koji bi mogao dodatno učvrstiti ŠOS i utrti put spajanju sa BRIKS-om je kineski koncept Globalne bezbednosne inicijative, koji je u skladu sa ruskim konceptom koji je predstavljen – i odbačen od strane SAD - u decembru 2021, samo dva meseca pre neizbežne SVO, navodi se u tekstu.
Kina predlaže da se "podrži princip nedeljive bezbednosti", kao i da se "izgradi uravnotežena, efikasna i održiva bezbednosna arhitektura" i čvrsto suprotstavi "izgradnji nacionalne bezbednosti na račun nesigurnosti drugih zemalja".
To je nešto čemu se svaka članica ŠOS-a - da ne pominjem BRIKS - pridružuje, ističe Eskobar.
"Ukratko, nedeljivost bezbednosti koju predviđaju Rusija-Kina predstavlja defakto primenu Povelje UN. Rezultat bi bio mir na globalnom nivou – a samim tim i smrtna zvona za NATO", navodi brazilski analitičar.
Dok se nedeljivost bezbednosti još uvek ne može usvojiti u celoj Evroaziji, jer "Hegemon" razvija teroristički rat na nekoliko frontova kako bi potkopao multipolarni svet, prekogranična saradnja gde je svako na dobitku se nastavlja, od Stepskog puta do Novog puta svile, zaključuje Eskobar.
