Svet

Kako je politika "Mekdonaldsa" postala globalna

Od Donalda Trampa i Kamale Haris do Kemi Badenoh iz Velike Britanije, političari žure da prigrle burger
Kako je politika "Mekdonaldsa" postala globalna© Tanjug/Doug Mills/The New York Times via AP, Pool

Političari vole "Mekdonalds".

U nedelju je američki predsednički kandidat Donald Tramp radio u jednom ogranku giganta brze hrane u Pensilvaniji, kolebljivoj državi.

"Mek-entuzijasta" koji uvek bira dva "big meka", dva "file-o-fiša" i čokoladni mlečni šejk, Tramp je jednom priredio proslavu u Beloj kući za fudbalere sa koledža i poslužio ih "Mekom".

U restoran u Festervilu, bivši predsednik nije otišao proteklog vikenda samo da bi se družio Ronaldom Mekdonaldom. Poseta je imala dvostruku svrhu: dokazivanje Trampovog afiniteta prema biračima provođenjem vremena u omiljenom američkom restoranu i podbadanje rivalke Kamale Haris koja tvrdi da je kao mlada radila u "Meku".

Kompanija nije mogla da pronađe nikakve podatke o njenom zaposlenju, ali je zato njena drugarica potvrdila za "Politiko" da su obe radile u restoranu u Alameti, Kalifornija 1983. iz kase, za fritezom i sladoled mašinom.

"To smo mi obični ljudi uradili", rekla je Kamalina drugarica.

Upitan zašto je Tramp želeo da služi pomfrit, njegov pomoćnik Džejson Miler je rekao: "Zato da bar jedan kandidat u ovoj trci može da kaže da je radio u Mekdonaldsu".

Od kada je izabrana za kandidata, njeni saveznici igrali su na kartu obične devojke iz naroda koja je, kao i veliki broj Amerikanaca, radila u "Meku".

Bivši predsednik Bil Klinton, koji je i sam svojevremeno vodio kampanju u "Mekdonaldsu", rekao je na Nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke da će "Kamala oboriti njegov rekord kao predsednika koji je proveo najviše vremena u 'Mekdonaldsu'".

"Možete li da zamislite Donalda Trampa kako radi u 'Mekdonaldsu'", upitao je Tim Volc, izbor Harisove za potpredsednika. "Ne bi mogao da pokrene tu prokletu 'mekflari' mašinu da mu život zavisi od toga."

Trk u Mek

Zašto političari forsiraju svoje veze sa fastfud gigantom? I zašto baš "Mekdonalds", a ne "Pica hat" ili "Burger king".

"To se vidi kao skraćenica za: Ja sam muškarac ili žena iz naroda. Nema čega da se stidim, upravo suprotno - to govori da sam spreman da vredno radim. Ja sam kao i svi drugi", objasnila je "Politiku" Natali Kirbi koja je šest godina bila PR "Mekdonaldsa" u Velikoj Britaniji, a pre toga je radila za Konzervativnu partiju kao pomoćnica Vilijama Hejga kada je on bio lider stranke.

Jer rad u "Mekdonaldsu" je ono što su obični američki ljudi radili - i rade. Svaki osmi građanin SAD je u nekom trenutku radio ispod "zlatnih lukova", prevrtao hamburgere, solio pomfrit i sastavljao "hepi mil". Svaki 13. Amerikanac danas će jesti u Mekdonaldsu.

Da li to znači da će se osećati blisko sa političarima koji su radili ili samo vole "Mek"? Izgleda da i Haris i Tramp misle tako.

Preko bare, u Britaniji, Kemi Badenoh, favorit u trci da postane sledeći lider Konzervativne partije, takođe je pričala o tome kako je radila u "Mekdonaldsu" u restoranu u južnom Londonu dok je bila u srednjoj školi.

"Odrasla sam u porodici srednje klase, ali sam postala radnička klasa kada sam imala 16 godina i radila u 'Mekdonaldsu'", rekla je za "DžiBi njuz", "Znam koliko tamo ima samohranih roditelja, koji rade kako bi sastavili kraj sa krajem. Taj posao je otrežnjujuć", dodala je.

Dok američki političari nastoje da dokažu svoju "suštinsku pripadnost Americi" kada govore o "Mekdonaldsu", potencijalna liderka torijevaca iznosi nešto drugačiju poentu.

Badenokova je odrasla u prosperitetnoj porodici u Nigeriji, koja je osiromašila zbog promene političke situacije u toj zemlji, i došla je u Ujedinjeno Kraljevstvo sa samo 100 funti u džepu.

"Ono o čemu posebno govori jeste činjenica da je morala da čisti toalete", rekao je neimenovani saradnik Banedohove. "Bio je to veoma formirajući trenutak za nju. Želela je da izvuče najbolje od sebe, kako ne bi morala ponovo da čisti toalete."

"Kada Tramp deli hamburgere i pomfrit, to je nešto drugačije. On se povezuje sa glasačima naglašavajući suštinski komad amerikane. Kada Kemi to pominje, ona govori o tome da je morala da čisti toalete. Sve što je jela su hamburgeri, jer je tako morala da se hrani."

I u Evropi, čini se da "Mekdonalds" proživljava trenutak u političkim krugovima. Belgijska evroposlanica Asita Kanko objavila je svoju fotografiju na Iksu kako drži kesu iz "Meka" uz komentar: "Samo sam gladna. Nije u pitanju kampanja ili tako nešto."

Stav korporacije "Mekdonalds" je da njihovi burgeri nisu politički. "Mi nismo crveni ili plavi – mi smo zlatni", poručili su iz direkcije.

Možda to i misle, ali to ne znači da "Mekdonalds" nije politizovan. Interesantno je da se, nekoliko dana posle Trampovog rada za fritezom u Pensilvaniji, pojavila vest da je epidemija ešerihije koli koja je dovela do najmanje jednog smrtnog slučaja povezana sa "Mekdonaldsovim" hamburgerima.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili su da je prijavljeno 49 slučajeva ove epidemije povezane sa "Mekovim" burgerima u 10 država. Deset osoba je hospitalizovano.

Kompanija je privremeno ukinula iz svoje ponude burger od "četvrt funte" iz restorana u Koloradu, Kanzasu, Juti, Vajomingu, Ajdahu, Ajovi, Misuriju, Montani, Nebraski, Nevadi, Novom Meksiku i Oklahomi.

Godine 1996, pisac Tomas L. Fridman je postavio ono što je postalo poznato kao "Teorija o prevenciji sukoba zlatnih lukova", koja se može sažeti u tezu da zemlje koje imaju "Mekdonalds" neće zaratiti jedna protiv druge, onog trenutka kada svaka otvori svoj.

Fridman je sugerisao da tamo gde je globalizacija dovela ekonomski razvoj u zemlji na mesto da se isplati otvaranje "Mekdonaldsa", onda će tamošnjoj novoj srednjoj klasi biti u interesu da održi status kvo i izbegne sukobe.

Deceniju pre teorije zlatnih lukova, časopis "Ekonomist" je predstavio "big mek indeks", kojim se vrednost valute procenjuje u odnosu na cenu "big meka" u lokalnom "Mekdonaldsu".

Drugim rečima, "Mek" je simbol samog kapitalizma, koji širi američki san na globalnoj sceni.

image