Kada ne pobede "pravi kandidati" i poruke Zapada: Sprema li se u Gruziji novi Majdan?

Vladajuća partija Gruzijski san dobila je apsolutnu većinu u parlamentu, prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, i imaće oko 90 od 150 mesta u parlamentu zemlje. Naravno, za protivnike ove partije, kako u zemlji tako i van nje, ovi izbori su odmah označeni kao – "nedemokratski". 

Gruzija, koja je u poslednje vreme pala u nemilost Sjedinjenih Država i Evropske unije zbog niza zakona koji nisu u skladu sa "evropskim vrednostima", trpi velike pritiske i otvoreno govori da joj Zapad sprema novu "obojenu" revoluciju, na koju poziva i predsednica zemlje. 

Izbori u Gruziji su prošli dosta mirnije nego sednica vlade na kojoj je bio prihvaćen zakon o stranim agentima, kada je u aprilu ove godine došlo do masovnih protesta i velikih nereda u Tbilisiju. Iako su bili pokušaji da se utiče na rezultat izbora putem ubacivanja listića, nisu zabeleženi veći neredi nakon objavljivanja rezultata, što je potvrdila i misija OEBS-a. 

Međutim, nekome pobeda vladajuće stranke nije odgovarala. Pre svega predsednici Salome Zurabišvili i opozicionim partijama. Predsednica Gruzije je izjavila da ne priznaje rezultate glasanja na izborima, da je ta zemlja "žrtva ruske specijalne operacije", kao i da niko ne može da joj oduzme "evropsku budućnost".

Ona je, dajući podršku gruzijskoj opoziciji, pozvala građane na protest u Tbilisiju danas u 19 časova, zbog rezultata izbora, za koje je rekla da su "totalni falsifikat" i "potpuna krađa" glasova, preneo je AP, dok je Gruzijski san izjavio da je očekivao takvu reakciju. 

"Za sve ove godine nikada nisu mogli da prihvate rezultate izbora, da dostojanstveno prihvate svoj poraz. Poraženi su po deveti put... I svaki pokušali su da ospore rezultate i sruše ustavni poredak. Još jednom treba naglasiti da se u ovom slučaju jedan broj NVO zajedno sa političkim i radikalnim partijama, suprotstavio ustavnom uređenju ove zemlje po treći put u četiri godine. Ali, ovo je slab pokušaj", izjavio je premijer Irakli Kobahidze.

Tokom dana gruzijska opozicija je želela da počne da postavlja binu na trgu ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju, ali policija to nije dozvolila.

Lokalna policija i specijalne jedinice, nakon sukoba u aprilu kada su izvukli deblji kraj, su se pripremili. Velike snage su raspoređene po Tbilisiju, pogotovo kod zgrade parlamenta gde se očekuje protest. 

Mešanje iz inostranstva 

Nije samo gruzijska opozicija izjavila da izbori "nisu bili u skladu sa demokratskim vrednostima". Među prvima se oglasio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, rekavši da gruzijsko rukovodstvo mora da "pokaže svoju čvrstu posvećenost putu zemlje u EU", dok će Evropski savet razmotriti "navodne nepravilnosti", pozivajući se na izveštaj međunarodnih posmatrača.

"U porukama kampanje dominirala su geopolitička pitanja, pri čemu je vladajuća partija izbor između sebe i opozicije predstavila kao izbor između mira i rata", navodi se u izveštaju OEBS-a i dodaje se da su "opozicione stranke predstavljale izbore kao referendum o geopolitičkoj orijentaciji Gruzije".

Dakle, izbori su bili regularni ali "nepravilni" jer nisu pobedili "pravi" kandidati, pa zbog toga opozicija planira nerede u centru Tbilisija. Vladini zvaničnici su ranije upozorili da njihovi rivali žele da podstaknu nemire u Gruziji, poput onih koji su se odvili u Ukrajini 2014. koji su pod okriljem Zapada prerasli u oružani državni udar.

Ti događaji su počeli kao protest protiv odlaganja ugovora o evrointegracijama koji su usvojile nove vlasti i rezultirali su smanjenjem ekonomskih veza sa Rusijom. Moskva kaže da je tekući sukob sa Kijevom delimično proistekao iz događaja 2014. godine.

"Ova scena je unapred pripremljena: da se rezultati proglase nelegitimnim, da se stvori tehnička vlada... Sve je to scena puča na koji se oni nadaju i time idu protiv ustavnog poretka", rekao je predsednik parlamenta Šalva Papuašvili.

Međutim EU nije sama kada je legitimnost gruzijskih izbora u pitanju. Šef američkog Stejt departmenta Entoni Blinken pozvao je na istragu o mogućim kršenjima na izborima u Gruziji. "Pridružujemo se pozivima za potpunu istragu svih izveštaja o izbornim nepravilnostima", rekao je Blinken u saopštenju koje je objavio Stejt department.

Naravno, zbog svoje konzervativne politike, Gruzijski san su već okarakterisali kao "prorusku" partiju koja se okreće Moskvi. Ali, vladajuća koalicija je otvoreno rekla da ne namerava da povraća diplomatske odnose sa Rusijom, iako je zvanični Tbilisi odbio da uvodi antiruske sankcije, da počinje novi rat sa Moskvom i da šalje naoružanje Kijevu. 

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takođe demantovao da Rusija ima bilo kakve veze sa izborima u Gruziji.

"Snažno odbacujemo takve optužbe. Nije bilo nikakvog mešanja u izbore u Gruziji", poručio je Peskov i dodao da je bilo pokušaja "evropskih aktera" da utiču na izbore, ali ne i iz Moskve.

Da li ovakvo mešanje u izbore treba da čudi? Ne. Dovoljno je prisetiti se protesta u aprilu, kada su na sceni u sred gruzijske prestonice premijeri Letonije, Litvanije, Estonije i Islanda otvoreno podržali opoziciju i nastupali protiv Zakona o stranim agentima. 

Današnji protest nije izuzetak. Bivši premijer Boris Džonson je objavio na Iksu da su izbori pokradeni i da je "podržao gruzijski narod", to jest pozvao je Gruzine na miting. 

U Tbilisiju je primećen i poslanik Rade Aleksej Gončarenko koji doleteo iz Ukrajine da podrži protest u Gruziji. U Rusiji se Gončarenko nalazi na spisku terorista i ekstremista, a u Srbiji je dobro upamćen nakon skandaloznih izjava podrške "Kosovu". 

Iako to nema nikakve logike, uzimajući položaj Kijeva na frontu, činjenica je da Zapad na sve načine pokušava da otvori novi front kako bi oslabio Rusiju. Međutim u tome im smeta Gruzijski san, koji svakako ne želi ni rat, ni probleme sa susedima. Da li opozicija može da sruši vladu? Teško. Da li će biti pokušaja? Svakako. I to je svojevrsni test za gruzijsku vlast i gruzijsko društvo.