Svet
Slučaj Gruzije: Da li je dozvoljeno skretanje sa EU puta?
Gruzija koja je kandidat za ulazak u Evropsku uniju, jasno je pokazala da je napravila zaokret u odnosu na Zapad, a to se Briselu nikako ne dopada
Trijumf vladajućeg Gruzijskog sna na parlamentarnim izborima u Gruziji drugi je težak udarac Evropskoj uniji zadat u poslednjih nekoliko dana, nakon glasanja u Moldaviji. U obe ove zemlje narod je podršku poklonio evroskeptičnim i Rusiji naklonjenim partijama, što je, naravno, u velikoj meri uznemirilo Brisel. Situaciju u Kišinjevu Brisel je "rešio" podrškom očiglednom "inžinjeringu" izbornih rezultata, dok se u Tbilisiju, "rešenje" nazire u obliku još jednog pokušaja obojene revolucije i državnog udara na koji je upozorio i predsednik parlamenta Šalva Papuašvili.
Saopštenje za saopštenjem štampa se u Briselu, a tamošnje vlasti ističu kako gruzijski rezultati izbora zahtevaju hitnu istragu, dok predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ističe kako Gruzija mora da dokaže da i dalje želi da se pridruži Evropskoj uniji.
Okretanje leđa Zapadu već je koštalo Gruzine, EU je nedavno najavila da će otkazati 121 milion evra namenjenih za razvoj ekonomije Gruzije i podršku njenom putu ka članstvu u EU, zbog "rastuće represije tamošnjih vlasti protiv neistomišljenika", odnosno donošenja za Brisel neprihvatljivog zakona o stranim agentima, ali i zakona o zabrani LGBT propagande.
"Cena" slobodne izborne volje tek treba da se vidi, a kao glavno pitanje nameće se – da li je ikome uopšte dozvoljeno ikakvo skretanje sa EU puta?
"Svi su, još pre devet meseci, bili svesni da će se ovakav scenario odigrati – i u Tbilisiju i u Briselu i u Vašingtonu. Možda je neko u Briselu i gajio iluzije da će Gruzijski san podbaciti na izborima, pa da će im se otvoriti manevarski prostor za te političke igrarije i manipulacije na političkoj sceni. Ali, mi već devet meseci znamo da su predsednica i premijer u ratu, da Gruzijski san ubedljivo vodi i da se odnosi sa EU pogoršavaju, dok ceo nevladin sektor, više od 3.000 organizacija, radi protiv Vlade – a u zemlji je pola Ukrajine, uključujući i organizatore Majdana 2014. godine", ocenjuje Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu postizbornu "dramu" koju je EU zakuvala u Gruziji.
Sagovornik RT Balkan ne predviđa da demonstranti imaju moć da sruše vladu, i kaže da, čak i da su "Zapadnjaci uspeli da potplate nekog" u državnom aparatu, on ne vidi da je moguć ikakav značajniji spoljnopolitički zaokret ove zemlje.
"EU koja sad pokazuje iznenađenje i zaprepašćenje, traži da se vlada zaklinje da neće skrenuti sa evrointegracija. S druge strane, Gruzini već duže vreme pričaju o sadržaju sporazuma koje su potpisali sa EU koje već ispunjavaju i nameravaju da ispunjavaju. Evropsku uniju to ne interesuje, interesuje ih samo politički deo priče. To je isti slučaj kao sa Srbijom – možete ispunjavati šta hoćete, interesuje ih samo priznanje Kosova. A, u Gruziji ih interesuje pitanje otvaranja drugog fronta protiv Rusije, i to je cela matematika", zaključuje Proroković, koji ocenjuje da su izbori u Gruziji drugi "težak nokaut" koji je Evropska Unija doživela za samo sedam dana, nakon izbora u Moldaviji.
Tumačeći slučaj "Gruzija", odnosno pitanje distanciranja ove države od Evropske unije, i histeriju koja je u Briselu nastala kada je se tak zaokret dogodio, Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije podseća na tekst koji je svojevremeno, još 2004. godine objavljen u "Ekonomistu", a u kome je jedan neimenovani zvaničnik priznao da "kad zemlja podnese molbu za pristup EU, ona postaje naš rob".
"Tu je zapravo čitava suština, poenta evrointegracija nije taj završni čin kad zemlja postaje članica EU, već je pre svega poenta u tom dugom procesu u kome se suverenitet jedne zemlje lomi i u kome ta zemlja , odnosno njena elita dobrovoljno predaje suverenitet Briselu. Imajući u vidu da se EU potpuno razotkrila kao političko krilo NATO-a, to je predaja suvereniteta jednoj transnacionalnoj kriminalnoj grupi, koja oduzima odlučivanje iz ruku građana", uverava Gajić.
Sagovornik RT Balkan, ocenjuje da je iz svega toga jako teško "izaći" i da je to zasad za rukom pošlo samo Norveškoj, Islandu i Turskoj.
"Čitava poenta je u desuverenizaciji, i to je još 2002. godine u svom 'priručniku za neokolonizatore' objasnio prvi pregovarač u pregovorima Beograda i Prištine Robert Kuper u svojoj knjizi 'Razbijanje nacija, poredak i haos u 21. veku'. On je jasno rekao rekao je da je EU postmoderna zajednica u kojoj članice, odnosno njihove elite, dobrovoljno predaju suverenitet", ističe Gajić.
Naš sagovornik objašnjava kako je EU mislila da je s Gruzijom završila još 2004. godine, ali da Gruzija sada, sa "debelim iskustvom" ne želi da više bude instrumentalizovana.
Ta zemlja se, inače, nakon tzv. Revolucije ruža iz 2003. okrenula ka Zapadu, a tadašnji predsednik Mihail Sakašvili je kao ciljeve zacrtao članstvo Gruzije u Evropskoj uniji i NATO-u. Sadašnja vladajuća partija "Gruzijski san", godinama unazad vodi daleko odmereniju politiku i pokušava da "balansira" između Istoka i Zapada.
"Pretpostavljam da je Zapad sada pripremio čitav paket svojih instrumenata i da će pokušati da izvrše državni udar. Ali, gruzijska vlast ima debelo iskustvo i sa nasilnim i mekim prevratima i sa uvlačenjem zemlje u rat kako bi bila instrument u tuđim rukama (kao 2008). Jasno im je takođe da je jedini način da povrate suverenitet – da sarađuju sa Rusijom koja je već ponudila određene modele kako da se reše pitanja Abhazije i Južne Osetije", zaključuje Gajić za RT Balkan.
