Kako su pregovori o taocima Muhamedu Aliju doneli neobičnog prijatelja – lidera Hezbolaha

U dva sata ujutru, februara 1985. Muhamed Ali i njegova pratnja stali su ispred razorenog i izrešetanog hotela "Samerland" u zapadnom Bejrutu.

Par razdrndanih "mercedesa" koje su vozili muškarci sa kefijama i "kalašnjikovima" zaustavio se ispred njih. Po dogovoru, bokserski šampion je sa svojom pratnjom ušao u kola i nastavio putovanje u libansku noć.

Na kraju, automobili su se zaustavili ispred slabo osvetljene, otrcane vile. Na vratima ih je ljubazni čovek dočekao sa čašama soka i tanjirom urmi i pozvao ih da sednu.

Njegovo ime je bilo Ibrahim Al-Amin, i nekoliko dana ranije, u džamiji al-Ozai u gradu, pročitao je dokument u kojem se svetu proglašava postojanje Hezbolaha i izlaže njegov manifest. Među ciljevima grupe koju podržava i finansira Iran bili su uništenje Izraela i obećanje "da će proterati sve Amerikance i njihove saveznike iz Libana, čime će se okončati bilo koji kolonijalistički entitet na našoj zemlji".

Nezainteresovan za realpolitiku, verovatno najpoznatiji Amerikanac na svetu sedeo je preko puta Al-Amina i zalagao se za oslobađanje četvorice njegovih sunarodnika koji su tada bili taoci u južnom Libanu.

"Odbrojavanje je počelo": Izrael zapretio novom vođi Hezbolaha

Al-Amin mu je obećao da bi njihova sloboda mogla biti moguća ako bi bivši bokser uspeo da obezbedi oslobađanje nekoliko stotina Palestinaca iz izraelskih zatvora. Čak mu je predao i spisak imena.

Iako je, ocenjuje "Ajriš tajms", to bio smešan zahtev, to nije sprečilo Alija da se četiri meseca kasnije pojavi u Tel Avivu i zatraži "oslobađanje svoje muslimanske braće" iz logora Atlit.

Boravak u Bejrutu, Ali – koji je prihvatio islam – iskoristio je i da ode u džamiju Imam El-Rida gde je molitvu držao tada sveštenik, a sada novi lider Hezbolaha, Naim Kasem.

Otkud Ali u Bejrutu?

Putovanje u najopasniji grad na svetu Aliju je predložio sasvim neverovatan izvor.

Nekoliko meseci ranije, tokom posete Ronaldu Reganu u Beloj kući, bivšeg boksera je saleteo potpredsednik Džordž Buš Stariji i, prema rečima Larija Kolba, Alijevog prijatelja i savetnika, bivši direktor CIA sa vrlo konkretnim zahtevom.

"Želeli bismo da iskoristite svoj status poštovanog muslimana da uđete u tajni dijalog sa ajatolahom Homeinijem da pokušate da obezbedite oslobađanje američkih talaca koji se drže u Bejrutu", rekao je Buš, pa je nastavio: "Ovo će morati da se uradi bez ikakvog traga podrške Bele kuće."

Alijev dobar odnos sa Bušom, čovekom koji se prijavio u mornaricu na svoj 18. rođendan, dok je trostruki bokserski šampion bio verovatno najpoznatiji "dezerter" Vijetnamskog rata, zbunjivao je mnoge.

Aliju je malo nedostajalo da postane član Bušove republikanske administracije kada je on postao predsednik, ali Bušov šef kabineta Čejs Antermejer nije bio impresioniran šampionom. A, izgleda da ni Ali nije bio impresioniran Antermejerom i njegovim planovima da od velikog boksera napravi lice kampanje koja bi se borila protiv pošasti urbane Amerike.

Odnosi između boksera i Bele kuće dodatno su se pogoršali kada je bio uhvaćen u unakrsnoj vatri između 41. predsednika SAD i Sadama Huseina u pripremama za prvi rat u Iraku.

Nakon što je Husein počeo da raspoređuje strance kao živi štit protiv potencijalnih raketnih napada, Ali je ponudio da iskoristi svoj osobeni brend sportske diplomatije da pokuša da vrati kući neke Amerikance koji su tamo zadržani. Buš i njegov kabinet su se uplašili na samu sugestiju, optužujući ga da je dozvolio da ga Iračani koriste kao propagandno oruđe.

Ignorišući javnu kritiku čoveka koji ga je tajno poslao u Bejrut i i upozorenja da se izlaže riziku da bude zarobljen, Ali je odleteo u Bagdad u novembru 1990.

Dok je čekao Huseina da konačno potvrdi sastanak, Aliju je ponestalo leka za Parkinsonovu bolest i činilo se da nije u stanju da vodi bilo kakve pregovore.

Kada je konačno dogovoren susret sa iračkim predsednikom, lekari u gradskoj Irskoj bolnici su mu dali recept koji mu je bio potreban, a nakon produktivne 50-minutne rasprave, Husein je objavio: "Neću dozvoliti da se Muhamed Ali vrati u SAD bez američkih državljana u pratnji."

Ali se vratio u SAD sa 15 talaca i uverenjem da bi pregovori mogli da urodi plodom. Do tada je njegov stari prijatelj, predsednik Buš ubedio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da mu odobri rat. Ostalo je istorija.