Da li EU odustaje od poštovanja principa jedne Kine?
Evropski parlament je prošle nedelje usvojio rezoluciju kojom se suprotstavio važećoj interpretaciji Rezolucije 2758 Ujedinjenih nacija (UN), kojom Peking decenijama blokira članstvo ostrva Tajvan u međunarodnim organizacijama.
Rezolucija je u Evropskom parlamentu usvojena sa 432 glasa za, 60 protiv, uz 71 uzdržan glas.
Evropski parlament tvrdi da Kina nema suverenitet nad ostrvom Tajvan
Naslov rezolucije Evropskog parlamenta ukazuje na navodno pogrešnu interpretaciju Rezolucije 2758 UN od strane Narodne Republike Kine i njene, takođe navodne, neprekidne vojne provokacije oko Tajvana.
"Dok Rezolucija 2758 UN tretira status NR Kine, ona ne utvrđuje da NR Kina uživa suverenitet nad Tajvanom, niti donosi bilo kakvu ocenu o budućem uključivanju Tajvana u UN ili druge međunarodne organizacije; s druge strane, NR Kina nastavlja da pogrešno tumači Rezoluciju 2758 UN, kako bi blokirala značajno učešće Tajvana u međunarodnim organizacijama i jednostrano menjala status kvo; ovi postupci ističu ambiciju NR Kine da menja postojeći multilateralni međunarodni poredak i podriva međunarodno pravo, a mogu se smatrati izrazom sistemskog rivaliteta", navedeno je u rezoluciji Evropskog parlamenta.
Evropska unija ovim činom kao da i formalno odustaje od poštovanja principa jedne Kine i međunarodnog prava, usredsređujući se na takozvana međunarodna pravila koja Brisel, odnosno Vašington, pokušavaju sami i ad hok da ustanovljavaju i primenjuju.
Evropski parlament je naglasio da Rezolucija 2758 UN "ne zauzima stav o Tajvanu", te da pomenuti parlament "čvrsto odbacuje i opovrgava pokušaje NR Kine da iskrivi istoriju i međunarodna pravila", osuđujući i navodne vojne provokacije Kine oko ostrva Tajvan.
Evropski parlament je pozdravio posete bivših i aktuelnih političara sa Tajvana Evropi, naročito naglasivši nedavnu posetu bivše predsednice Caj Ing-ven Evropskom parlamentu koja se dogodila 17. oktobra ove godine.
Pomenutom rezolucijom Evropskog parlamenta, ostrvo Tajvan je prepoznato kao ključni partner Evropske unije i "prijatelj demokratije u regionu Indo-Pacifika", uz ponovno izražavanje "ozbiljne zabrinutosti zbog sve većih vojnih ulaganja i kapaciteta Kine".
Evropski parlament je ovom rezolucijom izrazio i "ozbiljnu zabrinutost" zbog, kako je navedeno, obnovljene posvećenosti Kine i Rusije jačanju njihovih vojnih veza i osudio je "kinesku isporuku komponenti i opreme ruskoj vojsci", pozdravivši odluku Evropskog saveta o uvođenju sankcija kineskim kompanijama koje podržavaju Rusiju u ratu protiv Ukrajine.
Dalje je navedeno da Evropski parlament "izražava žaljenje zbog 'partnerstva bez ograničenja' između Rusije i NR Kine i da pozdravlja sve veću posvećenost i vojnu prisutnost SAD u Indo-Pacifiku", ponovivši poziv na koordinisan pristup produbljivanju saradnje između EU i SAD u pitanjima bezbednosti.
Kina nema nameru da popusti u poštovanju međunarodnog prava
Kancelarija za poslove u vezi sa Tajvanom pri Državnom savetu, odnosno vladi NR Kine, jutros je, u odgovoru na rezoluciju Evropskog parlamenta koja je saopštena na konferenciji za medije, navela da je pitanje Tajvana čisto unutrašnje pitanje Kine i da Kina ne toleriše nikakvo spoljno mešanje.
"Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom je ozbiljno prekršen princip jedne Kine i i poslao ozbiljno pogrešan signal separatistima i pristalicama nezavisnosti Tajvana", navela je pomenuta kancelarija.
Kineska strana podsetila je da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1971. godine usvojila Rezoluciju 2758 kojom su Ujedinjene nacije, kakao je navedeno, vratile predstavništvo i mesto Kine, uključujući Tajvan, vladi Narodne Republike Kine, pod preduslovom da Tajvan bude priznat kao deo Kine.
"Istorijske činjenice su jasne i pravni osnov je jasan. Kina poziva EU da se pridržava principa jedne Kine i ispravi greške o pitanju Tajvana", navedeno je na konferenciji za medije Kancelarije za poslove u vezi sa Tajvanom pri kineskom Državnom savetu.
Slovo međunarodnog prava neumitno
Istorijske činjenice, uprkos navodima iz rezolucije Evropskog parlamenta o Tajvanu, idu u prilog kineskoj strani.
Ne samo da je Rezolucijom 2758 UN, od 25. oktobra 1971. godine, NR Kina priznata kao jedina zakonita vlada Kine, uz isključenje predstavnika "Republike Kine", odnosno Tajvana, iz UN, već je ova činjenica cementirana takozvanim zajedničkim saopštenjima Kine i SAD iz 1972, 1979. i 1982. godine.
Na pitanje Tajvana naročito se odnose zajednička saopštenja Kine i SAD iz 1979. i 1982. godine. Tim zajedničkim saopštenjima, od kojih SAD, izgleda, polako odustaju kršeći međunarodno pravo, SAD su se obavezale da nikada neće priznati Tajvan kao nezavisnu državu, da usvajaju politiku jedne Kine, kao i da se zalažu za mirno rešavanje pitanja tog ostrva.