Noć veštica: Ko su najveći promoteri ovog "praznika" u Severnoj Americi?

Mnogi popularni TV kanali, između ostalih i "Histori", podsećaju svoje gledaoce već mesec dana da Noć veštica pada u četvrtak i ponovo im daju brojne informacije o ovom, kako poručuju, jednom od najstarijih praznika na svetu.

Napominju da ovaj praznik potiče od drevnih keltskih festivala, ali i da se slavi u 21. veku – u Americi, Kanadi, Australiji, Zapadnoj Evropi i naravno u Irskoj, odakle je i potekao.

U prohujalim vremenima se smatralo da 31. oktobar označava kraj leta i žetve, kao i početak mračne, hladne zime godišnjeg doba koje se često povezivalo sa smrću.

Verovalo se da se duhovi mrtvih tada vraćaju na zemlju, a tokom proslave, Kelti su nosili kostime koji su se obično sastojali od životinjskih glava i kože. U drugoj polovini 19. veka, Ameriku su preplavili novi doseljenici – milioni Iraca koji su bežali od "Velike krompirove gladi", te su oni značajno doprineli popularizaciji Noći veštica.

Ovaj praznik postao je omiljen u Severnoj Americi, što nije čudno jer je opsesija vešticama i duhovima starija i od sâme zemlje. Strah od nepoznatog i onostranog podsticao je brojne optužbe za veštičarenje koje su dovodile do suđenja i linčovanja "veštica".

Ali, izvan sudnice, veštice su bile stalno prisutne u američkoj kulturi kroz narodne legende i predanja, bajke, tradiciju proslavljanja Noći veštica, i na kraju, na televiziji i u filmovima.

U američkoj popularnoj kulturi se pojavio jedinstveni tip veštice koja nosi crni šiljati šešir i metlu, dok se crna mačka mota oko njenih nogu, a u daljini sablasno svetlucaju sveće iz bundeve.

Noć veštica je datum kojem se raduju trgovci koji prodaju veliki broj maski, kostima, igračaka, bundeva, slatkiša i ostalih rekvizita potrebnih za obeležavanje ovog "dinamičnog praznika", a mnoge TV kuće nedeljama unapred puštaju horor filmove. Popularni "Holmark" nudi čestitke iz specijalne edicije za decu, podstičući ih da jedni drugima čestitaju Noć veštica.

Časopis "Nacionalna geografija" u specijalnom izdanju doneo je naslovnu priču "Istorija vradžbina", dok su proizvođači bižuterije za devojčice spremili šnale i minđuše u obliku duhova, crnih paukova i kostura. Kompanije, od građevinskih do osiguravajućih, ukrasile su svoje poslovne prostorije strašilima i kosturima, a vlasnici privatnih kuća svoja dvorišta su tako dekorisali da pomislite da ste na setu za novi horor film.

Deca se oblače u "zastrašujuće" kostime, pa kucaju na vrata komšijama i prijateljima koji su za njih spremili bombone i slatkiše zamotane u šarene folije na kojima su crteži lobanja i skeleta.

Veliki promoter ovog dana je i Bela kuća: Patricija, žena potpredsednika Ričarda Niksona, sa ćerkom Trišom (8) i Džulijom (6), proslavila je Noć veštica 1954. uz poruku da je sâma napravila kostime za svoje ćerke i tako postala inspiracija mnogim Amerikankama. I predsednik Kenedi uživao je sa svojom decom koja su bila obučena u "zastrašujuće" kostime (1963), a Triša Nikson pozdravljala je goste koji su došli na ovu proslavu u Belu kuću (1969).

Niksonovi su bili domaćini okupljanja-žurke za Noć veštica za siromašnu decu u Vašingtonu.

Kamera je zabeležila i kako prva dama Beti Ford i njena sekretarica oblače velikog kostura u čast 31. oktobra; kostur je "sedeo" u predsedničkoj fotelji, u njegovoj privatnoj biblioteci (1974). Trendu nisu odoleli ni predsednik Bil Klinton i supruga Hilari, koji su bili obučeni u živopisne kostime na njenom rođendanskom slavlju u Beloj kući (1993). Hilari je rođena par dana pre Noći veštica, pa su očito spojili dva slavlja u jedno. Potpredsednik Al Gor i njegova supruga pozirali su foto-reporterima u kostimima, a on je pride imao i masku sa vampirskim zubima (1995).

Nešto kasnije, i kućni ljubimci u Beloj kući pridružili su se ovoj proslavi. Tri psa Džordža V. Buša su pozirala na travnjaku Bele kuće u kostimima (2007), a iste godine, dva labradora potpredsednika Dika Čejnija bila su maskirana – jedan u zlikovca iz "Rata zvezda", a drugi u Supermena. Prva dama Mišel Obama dočekala je decu na njenoj prvoj žurci za Noć veštica u Beloj kući (2009).

Zato ne iznenađuju podaci da sve više ljudi širom planete kupuje "strašne" kostime za svoje ljubimce; Amerikanci su 2023. potrošili oko 700 miliona dolara na kostime za svoje ljubimce – tri puta više nego što su potrošili 2010; pritom, jedna četvrtina svih slatkiša koji se godišnje prodaju u SAD kupuje se za Noć veštica. Holivud je počeo da snima filmove o vešticama 70-ih godina prošlog veka, ali decenijama kasnije, u njihovoj produkciji, veštice više nisu ni strašne ni sablasne. One "jednostavno žele da budu normalne osobe".

Film "Bewitched" (2005) sa Nikol Kidman u ulozi "dobre veštice", gledali su ljudi sa svih meridijana, a film je zaradio preko 131 miliona dolara.

Nenad Stanković, osnivač Festivala srpskog filma u Torontu, kaže za RT Balkan da je u SAD Noć veštica značajna kao "marketinški fenomen", baš kao i Božić.

"Kada sam se ovde doselio pre tri decenije, bila je histerija baš kao i danas, jer u dečjoj percepciji, to je nešto 'što ne sme da se propusti'. U Kanadi supermarketi već od septembra nude mnogobrojne proizvode za Noć veštica. Holivud je kroz filmove oblikovao način na koji ljudi širom sveta doživljavaju ovaj praznik. Mnogi horor filmovi i serije, poput filma 'Noć veštica' iz 1978, značajno su uticali na prihvatanje ovog praznika", kaže Stanković.

On podseća da je film reditelja Džona Karpentera uveo lik serijskog ubice – šestogodišnjeg Majkla Majersa koji kuhinjskim nožem ubija svoju stariju sestru, pa je tako, kako navodi, postao simbol ovog praznika i definisao žanr horor filmova.

"I filmovi 'Petak 13', 'Strava u Ulici brestova', 'Hokus pokus' i 'Noćna môra pre Božića', kao i brojne serije i specijali pripremani za 31. oktobar su pomogli da se ovaj praznik uvuče u svest šire publike, i izvan SAD-a", kaže naš sagovornik.

Odgovor na pitanja kako Srbi u rasejanju "spajaju" slavu Svetog Luku i običaje oko Noći veštica koje njihova deca imaju kao "obavezan društveni program" potražili smo od Đokana Majstorovića, paroha crkve Začeće Sv. Jovana Krstitelja iz Nju Džerzija.

"U Ameriku sam se doselio u leto 1996. i tada sam prvi put sa porodicom doživeo Noć veštica u malom gradiću u Pensilvaniji. Bila je to obična parada sa maskama, ništa nakaradno i strašno. U Njujork smo se preselili 1999. a parade su se održavale daleko od naše crkve. Sekularne škole su pravile priredbe tim povodom, a naša deca su išla u grčku školu i u tome nisu učestvovala. Nažalost, protestantske zajednice i rimokatoličke crkve su organizovale ove festivale i maskenbale, kasnije je i grčka škola pod uticajem sekularizma i pritiska roditelja počela da obeležava ovo svetogrđe pod izgovorom da je to sâmo zabava za decu i omladinu", kaže ovaj sveštenik.

On podseća da se po našem starom Pravoslavnom kalendaru, koga se drže ruska, Jerusalimska i još neke pravoslavne jurisdikcije, 31. oktobra slavimo Svetog apostola i jevanđelistu Luku.

"Toga dana moja porodica odlazi na slavu kod familije i veče provodimo u prijatnom porodičnom slavskom ambijentu. Prelaskom u Nju Džerzi 2016, svi smo doživeli strašan šok, jer, ne samo toga dana, već celog oktobra smo izloženi neverovatnoj mentalnoj torturi i pritisku", navodi on.

Da bi privukli pažnju radoznalih prolaznika, dodaje, komšije u dvorišta stavljaju različite "ukrase".

"Jako blizu nas je ulica (Klinton st.) cela okićena spodobama svake vrste, tako da ljudi dolaze iz raznih krajeva da gledaju i da se slikaju. Ne mogu čudom da se načudim, odrasli i deca nalaze radost i zadovoljstvo u smrti, tami, ništavilu. Deca se fotografišu pored mrtvačkog sanduka iz koga viri krvava lobanja i čuje se mrtvački ropac, a okolo vise krezube veštice, cvile slepi miševi, a paučina prekriva celo dvorište", dodao je.

Otac Đokan naglašava da je zapadna kultura istrošena, da nema inspiracije za stvarnu lepotu, za svetinje, za normalno.

"Društveni pritisak kroz medije, mreže, biznise, škole i druge ustanove, toliko je uzeo maha da se i naši pravoslavni Srbi, nažalost, često pridružuju i aktivno učestvuju u proslavi Noći veštica. Retki su oni Srbi, a na to svi imaju pravo, koji svoju decu tog popodneva izvedu iz škole kako ne bi učestvovala u ovom paganskom obredu", rekao je.

Bilo kako bilo, odluka je na nama da li ćemo 31. oktobra izdubiti bundevu za Noć veštica ili ćemo bundevu ispeći u rerni, kao što su nekada davno radile naše bake, i tim specijalitetom poslužiti ukućane i goste u čast Svetog Luke.