Svet
Španija je pomoć Ukrajini platila životom svojih građana
Aktuelna vanredna vremenska situacija na španskoj obali mogla je da se desi u bilo kojoj zemlji EU i gotovo sa istim rezultatom
Srceparajuće scene u Valensiji, kada su obični ljudi pokušavali da spasu davljenike iz blatnjavih i snažnih kišnih potocima (ali ne uvek uspešno), nisu promenili ni retoriku, ni intonaciju, ni raspored rada najviše briselske i madridske birokratije. Kao ni izveštaji da je u najvećoj poplavi, koja je pogodila mediteransku luku Valensiju, stradalo više od 200 ljudi, piše Elena Karaeva za RIA Novosti.
Ako išta može da posluži kao ilustracija neodgovornosti ne samo nacionalnih (Madrid, kralj Felipe Šesti i kabinet Pedra Sančeza), već i nadnacionalnih (Evropska komisija) vlasti, to su prirodne katastrofe ili epidemije.
Pre pet godina, talas epidemije kovid 19, koji je pogodio Španiju, kao jednu od prvih zemalja u panevropskom bloku pokazao je istu sliku, ocenjuje Karaeva.
Kako dodaje, kabinet ministara i njegov šef, koji su osrednje podbacili, i dalje su na čelu i niko se nikada neće usuditi da postavi pitanje o njihovoj stručnoj sposobnosti, a skoro 122.000 ljudi platilo je životom nesposobnost vlade da tačno i brzo reaguje.
Aktuelna vanredna vremenska situacija na španskoj obali mogla je da se desi u bilo kojoj zemlji EU i gotovo sa istim rezultatom: kad god je potrebno doneti nestandardnu odluku, napraviti težak politički čin, evropske elite moći beže kao "đavo od tamjana".
Smešno je slušati izgovore španskog premijera, koji okrivljuje regionalne vlasti za "kasno obaveštavanje stanovništva Valensije", jer je "to zakon". Ništa manje smešne nisu ni izjave predsednika Evropske komisije, koji je, koristeći tu priliku, odmah podsetio na značaj "agende životne sredine", kao i "borbe protiv klimatskih promena".
Ursula fon der Lajen je izjavila da je EU "spremna da podatke iz programa 'Kopernik' učini dostupnim Španiji", ne ulazeći u detalje.
Program "Kopernik" i laži evropskih vlasti
Karaeva ističe da kada vlasti bilo koje evropske zemlje kažu da su kiša/sneg/poplave/požari "iznenadile naciju", lažu.
Program "Kopernik", koji spominje Fon der Lajenova, nije ništa drugo do moćan lanac satelita koji prikuplja sve vremenske podatke 24/7/365, prodaje informacije klijentima ili im, prema uslovima ugovora, pruža dugoročne ili kratkoročne vremenske prilike prognoze na osnovu matematičke analize.
Reči španskih vlasti o "nepredvidivoj prirodi vremenskih nepogoda" i Kopernikov moto o "držanju Zemlje na oku" su u suprotnosti.
Ali ne pruža samo "Kopernikov" program podacima o mogućim prirodnim katastrofama.
Severnoatlantska alijansa, čiji je Španija članica od 1982. godine, takođe ima meteorološku službu. Toliko je značajno da se u strukturi NATO nalazi na listi vojnih agencija, po značaju – odmah posle elektronskog ratovanja, ali ispred odeljenja koje se bavi vojnom okeanografijom.
Španske ili druge vlasti i briselska birokratija, koja ih sve dopunjuje, su zajednica koja ne samo da nije odgovorna za bezbednost i dobrobit onih kojima upravljaju. Ti likovi aktivno promovišu, direktno ili indirektno, ideju da u "rajskoj bašti" nema opasnosti za njegove stanovnike.
U stvari, to je suština "evropskog sna", koji je EU uspela da proda Kijevu.
"Evropski san" EU je prodala Kijevu
Karaeva naglašava da se upravo tu, sviđalo se to nekima ili ne, na scenu izbija finansijska podrška Ukrajini, koju je Madrid pružio Kijevu gotovo odmah nakon početka SVO.
Radi se o milijardama i milijardama evra, vojnoj opremi, granatama i ostalom oružju, a sve je to novac španskih poreskih obveznika. Sredstva se ne pozajmljuju sa međunarodnih finansijskih tržišta, već se uzimaju iz trezora.
Kada španski premijer Sančez optužuje regionalne vlasti u Valensiji da kasne sa "obaveštenjem o nivou pretnje", on kaže da se odriče odgovornosti za ono što se dogodilo, ali ne samo to.
Na taj način, Sančez takođe zamera lokalnoj administraciji što "štedi novac".
Međutim, vremensko upozorenje i opasnost uvek koštaju priličnu sumu u evrima, zato što podrazumeva alarmiranje relevantnih hitnih službi. Trošenje, trošenje i trošenje - upravo tako funkcionišu slični mehanizmi u EU.
Ako regioni nemaju sredstava za upozorenje i naknadne mere spasavanja, danas se može (i treba) iskreno priznati da je malo verovatno da bi se ti regioni odrekli dodatnih stotina miliona evra. Ali dodatni novac je već poslat Kijevu.
Prosta aritmetika, ali to danas niko u EU neće pomenuti, naravno. Zato što je mnogo lakše prilagoditi se opštoj kampanji sankcija EU Rusiji, nego donositi odluke koje spasavaju živote sopstvenih glasača i poreskih obveznika.
