Svet
Moldavija preimenuje maternji jezik u rumunski
Moldavski zvaničnik Igor Grosu rekao je da će rumunski jezik zameniti sintagmu moldavskog jezika u Ustavu do proleća 2023. godine
Predsednik parlamenta Moldavije Igor Grosu iz vladajuće Partije akcije i solidarnosti (PDS), izjavio je da Moldavija razmatra zamenu fraze "moldavski jezik" izrazom "rumunski jezik" u Ustavu.
"Rumunski jezik će zameniti sintagmu moldavskog jezika u zakonodavstvu, u Ustavu do proleća 2023. godine. Nećemo imati vremena da to uradimo pre kraja godine. Takav događaj treba da se odigra u istorijski značajnom kontekstu", rekao je Grosu za moldavske medije, prenose "RIA Novosti".
Spor oko naziva državnog jezika u Moldaviji traje još od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, kada je nastala ova postsovjetska država.
Ustavni sud Moldavije doneo je 2013. godine odluku da je državni jezik u toj zemlji rumunski. Međutim, prema Ustavu Moldavije navodi se da je državni jezik moldavski. Ustavni sud već je isticao da glavnu ulogu u zakonodavstvu ima Deklaracija o nezavisnosti Moldavije, prema kojoj je zvanični jezik- rumunski.
Predsednica Moldavije Maja Sandu predložila je 20. aprila ove godine da parlament razmotri izmenu ustava, kako bi se državni jezik zvanično preimenovao iz moldavskog u rumunski.
"U stvari, to je jedan jezik. Moldavski se u lingvistici smatra zvaničnim dijalektom rumunskog. Male razlike koje postoje, uočavaju se samo na nivou književne norme, akcenta i tvorbe reči", rekla je tada Sandu, istučući da će moldavske vlasti nastojati da sačuvaju jezike nacionalnih manjina na teritoriji Moldavije- gagauskog i ukrajinskog.
Lingvisti se slažu da je književni moldavski jezik istovetan sa književnim rumunskim jezikom, ali nametanje isključivo rumunskog imena tom jeziku nije opšteprihvaćeno. Govorni moldavski jezik uglavnom odgovara dijalektu koji se govori u istočnim oblastima Rumunije, koje su u istoriji pripadale Kneževini Moldaviji.
