Svet
Kuda ide Nemačka posle pobede Donalda Trampa i raspada koalicije
U veoma ozbiljnu i opasnu političku neizvesnost, odgovara Rakić
Kolaps nemačke vladajuće koalicije i skori povratak novoizabranog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću stvorili su nove rizike za najveću ekonomiju Evropske unije, koja je već u zabrinjavajućem padu.
Nemačka ekonomija se smanjivala poslednje dve godine usled pandemije koronavirusa, sukoba u Ukrajini i konkurencije iz Kine. Usred strukturalnih problema kod kuće i globalnih izazova, trostranačka koalicija kancelara Olafa Šolca nije uspela da nađe rešenje nekih ključnih pitanjima. Situacija je kulminirala u sredu uveče kada je Šolc objavio da smenjuje ministra finansija Kristijana Lindnera. Taj potez je zapravo značio kolaps vlade, koja se oslanjala na Lindnerovu pro-poslovnu Slobodnu demokratsku partiju (FDP), i koja je sada ostala bez parlamentarne većine.
Raspad koalicije usledio je posle nedelja unutrašnjih sporova oko toga kako podstaći nemačku ekonomiju. I dan nakon što je Tramp proglasio ubedljivu pobedu na izborima u SAD, uteravši Evropi strah u kosti.
Povratak Trampa imaće ozbiljne implikacije po evropsku bezbednost i ekonomiju. "Na evropskom nivou, politička nestabilnost u Nemačkoj nije dobra vest", rekao je AP-u Antonio Vilafranka, potpredsednik italijanskog trusta mozgova ISPI.
Šolc je najavio da planira da traži glasanje o poverenju u parlamentu 15. januara. U slučajevima kada samo manjina u Bundestagu izrazi podršku kancelaru, onda on ili ona moraju da predlože da predsednik, trenutno Frank-Valter Štajnmajer, raspusti parlament - što je Štajnmajer spreman da uradi.
U tom trenutku stupa na snagu član 39 nemačkog Osnovnog zakona, koji kaže da se novi izbori moraju održati u roku od 60 dana od raspuštanja parlamenta - sredinom marta. A budući da su redovni opšti izbori bili planirani za 28. septembar 2025, stranke će morati da požure sa nominovanjem svojih kandidata.
Najnovija istraživanja pokazuju da će sledeći nemački parlament imati veoma drugačiji sastav, pri čemu se ne očekuje da će nedavno razrešeni FDP prikupiti potrebnih pet odsto glasova potrebnih za ostanak u parlamentu. Većina anketara trenutno predviđa veliku koaliciju između CDU/CSU i SPD kao verovatnu.
Podsećanja radi, nakon izbora 2021, izabranim strankama je bio potreban 71 dan da formiraju novu vladu, i ne bi bilo iznenađujuće da i sledećoj vladi budu potrebne nedelje da postigne dogovor.
Kancelar je u međuvremenu je rekao da će se obratiti opozicionom lideru Fridrihu Mercu kako bi razgovarali o idejama za jačanje ekonomije i odbrane zemlje. Merc mu je odgovorio da je "neodgovoran" zbog odlaganja prevremenih izbora i pozvao kancelara da se izbori održe u januaru kako bi se zemlja izvukla iz političke krize.
Zajedno sa "ogromnom većinom nemačkog biračkog tela, smatram da je neodgovorno postupati sa ovim... na takav način da to postane puko odlaganje, pri čemu su partijsko-politički motivi očigledno u centru pažnje", rekao je Merc, lider hrišćanskih demokrata (CDU).
Mercovim kritikama pridružili su se i poslovni lideri koji su pozvali Šolca da deluje mnogo brže kako bi stvorio stabilnu vladu koja je spremna da se uhvati u koštac sa krizom.
"Svaki dodatni dan sa ovom saveznom vladom je izgubljen dan. Zahtevamo nove izbore što je pre moguće", rekao je Dirk Jandura, predsednik nemačkog veleprodajnog lobija BGA. "Nemačkoj je potreban ekonomski zaokret. Moramo da okrenemo plimu pre nego što talasi postanu previsoki."
"Nemačka ide u veoma ozbiljnu i opasnu političku neizvesnost", kaže za RT Balkan Žarko Rakić, novinar i višegodišnji dopisnik iz Nemačke.
Kako stvari sada stoje, izbori će biti tek u martu, što znači da će vlada biti formirana na leto. Drugim rečima, Berlin će pola godine biti nepouzdan partner Trampu, dodao je Rakić. On je podsetio da Nemačku u međuvremenu čeka usvajanje budžeta i EU budžeta na leto.
Ocenjuje da će se nova vlada teško formirati. Sama činjenica da ne mogu da se dogovore oko datuma izbora pokazuje kolike su razlike koalicionih partnera, rekao je Rakić.
"CDU ima 31-32 odsto podrške. Druga po snazi stranka je Alternativa za Nemačku ali sa njima ne žele da sarađuju. SPD je sada praktično opozicija", rekao je on i dodao da će novi izbori značiti novu neizvesnost, osim ako demohhrićani ne naprave neki zaokret i postignu dogovor sa AfD, što njihovi birači ne žele.
"Ogromna nestabilnost i ekonomski problemi - to čeka Nemačku", rekao je Rakić.
Tramp je zapretio povlačenjem iz NATO-a i suštinskom promenom podrške Ukrajini, a zapretio je i da će uvesti carine do 20 odsto na robu iz EU (i još više carine na robu iz Kine), povećavajući izglede za trgovinski rat sa evropskim saveznicima Vašingtona.
Carine bi zadale oštar udarac nemačkom izvozu i dodatno bi ukopale privredu koju su dugo pokretali jeftini energenti iz Rusije od kojih je Berlin odustao iako se privreda nije u potpunosti oporavila od kovida. Konkurencija iz Kine, uključujući njena električna vozila, u međuvremenu je primorala nemačke i druge i evropske proizvođače automobila da smanje proizvodnju i otpuštaju radnike.
"Politička dešavanja u poslednja 24 sata dodatno su zamračila ionako sumorne kratkoročne izglede za nemačku ekonomiju", rekao je Karsten Bžeski, globalni šef makro sektora u holandskoj bankarskoj kompaniji ING.
"Drugi mandat Donalda Trampa u SAD, sa očekivanim novim trgovinskim tenzijama, pogodiće nemačku ekonomiju, čija 10 odsto izvoza ide u SAD", naveo je Bžeski u belešci koju su preneli nemački mediji. "Ne treba mnogo mašte da se vidi kako američke carine na evropske automobile šalju nemačku automobilsku industriju u dublje probleme."
Postoje i oni koji veruju da bi Trampove carine zapravo mogle da koriste nemačkoj automobilskoj industriji koja je jedan od pokretača privrede. Dok je Tramp zapretio da će uvesti nove carine na evropske proizvode, odlazeći predsednik Džozef Bajden je već postavio stoprocentne carine na kineska vozila na električni pogon, koja preplavljuju globalno tržište.
"Tramp može da spasi nemački automobilski sektor" zadržavanjem tarifa na kineska električna vozila, rekao je Danijel Gros, direktor Instituta za evropsku politiku na milanskom Univerzitetu Bokoni. "SAD su jedino tržište na svetu gde nemački proizvođači automobila ne nailaze na veliku konkurenciju iz Kine."
