Svet
Povratak Donalda Trampa: Da li je na pomolu građanski rat u Demokratskoj stranci?
Optužbe kolaju dok demokrate pokušavaju da shvate šta je pošlo po zlu posle izbora
Poletni, "biće-sve-u-redu" govor odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena nakon što je njegova potpredsednica Kamala Haris izgubila izbore u suprotnosti je sa mračnim raspoloženjem demokrata posle povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
"Neuspesi su neizbežni, ali odustajanje je neoprostivo", rekao je Bajden. "Poraz ne znači da smo poraženi. Izgubili smo ovu bitku. Amerika vaših snova vas poziva da se vratite. To je priča o Americi koja traje više od 240 godina."
Poruka se ozbiljno kosila sa dramatičnim upozorenjima koja su mnoge demokrate, uključujući Bajdena, izdavale o opasnostima drugog Trampovog mandata. Oni su najavljivali da će Trampov povratak na vlast ugroziti sam temelj američke demokratije. Uveravali su birače da će Tramp ispuniti svoje obećanje da će deportovati milione ljudi bez dokumenata. I izazvali su ozbiljne sumnje u vezi sa Trampovim obećanjem da će staviti veto na zabranu abortusa širom zemlje.
Sada, suočene sa realnošću još četiri godine Trampovog predsedništva, demokrate su prinuđene sa prihvate da su njihova upozorenja bila uzaludna. Ne samo da je Tramp osvojio Belu kuću, već je na putu da pobedi na svim izborima - odnosno da će uz Senat, republikanci imati i Predstavnički dom.
Ovakav ishod izbora šokirao je demokrate koje su bile uverene u svoju pobedu. Demokrate, piše "Gardijan", sada kreću "u brutalnu političku divljinu sa liderima koji su u poodmakloj dobi, katastrofalnim porazom i mlađom generacijom koja tek treba da se pojavi."
Partija se takođe suočava sa verovatnim brutalnim građanskim ratom između svojih levičara i centrista oko najboljeg puta napred – onog koji će se voditi oko poluga moći u stranci na svim nivoima, od temelja svih 50 američkih država do prepunih hodnika Kongresa u Vašingtonu.
Oštra realnost je naterala demokrate da sebi iznova i iznova postavljaju isto pitanje: kako smo dospeli ovde?
Hipoteze i optužbe su od srede porasle od šapata do povika. Deo je krivio Bajdena što se kasno povukao iz trke, ostavivši Kamali Haris nedovoljno vremena da se "izbori" sa Trampom. Deo je tvrdio da Bajden nije ni smeo da se kandiduje drugi put.
"On i njegovo osoblje naneli su ogromnu štetu ovoj zemlji", rekao je "Politiku" Džim Menli koji je bio savetnik bivšeg lidera demokrata u Senatu, Harija Rida.
U još strašnijoj optužnici, Nensi Pelosi, bivša predsednica Predstavničkog doma kojoj su aplaudirali zbog njene uloge u vršenju pritiska na Bajdena da se povuče, sugerisala je da je stranka trebalo da održi otvorene predizbore.
"Da je predsednik izašao ranije, možda bi bilo i drugih kandidata u trci", rekla je Pelosi za "Njujork tajms". "Živimo sa onim što se dogodilo. I pošto je predsednik odmah podržao Kamalu Haris, to je zaista učinilo skoro nemogućim održavanje predizbora u to vreme. Da je bilo mnogo ranije, bilo bi drugačije."
Nekoliko drugih viših demokratska požalilo se privatno novinarima da je Bajden doveo stranku u užasan položaj time što ranije nije računao na široko rasprostranjenu zabrinutost zbog njegovih godina i nepopularnosti.
Bela kuća je odgovorila na optužbe, predstavivši razloge izgubljenih izbora u mnogo globalnijem kontekstu. Aktuelni zvaničnici su izgubili tlo pod nogama širom sveta u protekloj godini, što je trend za koji stručnjaci uglavnom krive bes i razočaranje izazvano pandemijom koronavirusa i visokom inflacijom koju je izazvala.
Postoje i oni, poput senatora Bernija Sandersa, koji smatraju da je poraz demokrata nesposobnost političara da shvate strahovanja radničke klase.
"Ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje što je demokratska stranka koja je napustila ljude iz radničke klase otkrila da ih je radnička klasa napustila", rekao je Sanders u svojoj postizbornoj izjavi. "U narednim nedeljama i mesecima oni od nas koji smo zabrinuti za demokratiju i ekonomsku pravdu moraju da organizuju veoma ozbiljne političke diskusije."
Ali ko će voditi te rasprave? Bajden će imati 82 godine kada napusti Belu kuću u januaru. Čak Šumer, lider demokrata u Senatu koji je sada degradiran na lidera manjine, ima 73 godine. Pelosi ima 84 godine. Sanders, koji je ponovo izabran u utorak, imaće 89 godina do kraja svog novog mandata.
Stranka sada mora da se osvrne na novu generaciju lidera, što je nešto za šta mnogi tvrde da je trebalo da dođe ranije.
Hakim Džefris, lider demokrata u Predstavničkom domu koji se još uvek nada da će možda demokrate osvojiti većinu u Domu, prednjači. Progresivne demokrate će verovatno tražiti od popularnih poslanika poput kongresmenke Aleksandrije Okasio-Kortez da oblikuju budućnost stranke. Drugi "obični" članovi ukazali su na Gevina Njusoma, guvernera Kalifornije koji već pokušava da svoju državu "zaštiti od Trampa", kao primer za otpor novoj administraciji.
Oni će imati osnovu za rad, tvrde lideri stranke. Čak i ako republikanci Predstavničkog doma zadrže kontrolu, biće primorani da vladaju sa tesnom većinom koja se pokazala katastrofalnom tokom poslednje sednice i mogla bi da otvori talas za značajne dobitke demokrata 2026.
