SAD: Od demokratije do gerontokratije

Nikad nije prijatno gledati staru osobu kako javno ispoljava staračke slabosti, ali to sve češće postaje glavni spektakl američke politike, piše britanski "Telegraf".

U sredu smo videli Miča Mekonela, 81-godišnjeg lidera republikanske manjine u Senatu, kako na konferenciji za štampu zastaje usred rečenice. "Da li si dobro, Mič?", upitao ga je njegov kolega, senator Džon Barazo iz Vajominga, ali Mič je, tokom mučnih 15 sekundi, samo nastavio da prazno gleda ispred sebe.

Svetla su bila upaljena, ispod njih je stajao senator Mekonel, ali "nikoga nije bilo kod kuće." Pažljivo su ga odveli i kasnije su ga čak i vratili, insistirajući da je sa njim "sve u redu".

Međutim, jasno je da nije: 81-godišnji Mič Mekonel je pao u martu i doživeo potres mozga. Svakom je jasno da on pripada brojnim američkim političkim liderima koji su naprosto previše stari da bi vodili jednu supersilu.

Američka demokratija uopšte nije smešna

Američka gerontokratija nije nimalo smešna. Riba, kaže se, smrdi od glave. Svi znaju i da sa američkim 80-godišnjim vrhovnim komandantom Džozefom Bajdenom nešto nije kako treba. Ne prođe ni jedna nedelja a da jadni stari Džo ne bude uhvaćen u nekoj staračkoj nepodopštini. Pretprošle nedelje se zaboravio grickajući bebino rame. Pošto često pada, sada koristi posebno stepenište kako bi ušao u avion.

Osim toga, on redovno čita uputstva za ponašanje sa telepromptera i često se gubi usred rečenice.

Bajdenove pristalice tvrde da on od detinjstva pati od govorne mane. Ipak, očigledno je da su predsednikovi problemi mnogo dublji. Bajden drema na međunarodnim konferencijama. Kada se izgubi, moraju da ga odvedu sa scene, jer on očigledno nema pojma gde se nalazi. Republikanci, pomalo nepažljivo, dele te učestale Bajdenove ispade po društvenim mrežama.

Jučerašnja epizoda sa Mičom Mekonelom pokazuje da se gerontokratski sunovrat Vašingtona odnosi na obe partije. "Velika stara stranka", kako nazivaju republikance, na mnogo načina opravdava svoje ime. Čak Grasli, sadašnji republikanski predsednik Senata, sada ima 89 godina. 

Donald Tramp, najveći favorit za republikanskog predsedničkog kandidata, sledeće godine napuniće 78 godina. Da li neko misli da, ukoliko se vrati u Belu kuću, umesto njega neće progovoriti njegove godine?

Demokrate ipak prednjače

Ipak, kada je reč o gerontokratiji, demokrate na čelu sa Bajdenom daleko su odmakli ispred republikanaca. Osamdesettrogodišnja Nensi Pelosi, koja od nedavno više nije predsedavajuća Predstavničkog doma, verovatno je imala mnogo plastičnih operacija, ali to ne može da sakrije činjenicu da se i ona često gubi u govorima.

Njena bliska prijateljica, senatorka Dajan Fajnštajn iz Kalifornije, koja sada ima 90 godina, vezana je za invalidska kolica i nije sasvim sposobna da komunicira.

Još jedna kongresmenka iz Kalifornije je Maksin Volters, koja ima 84 godine, i veruje da ju je sam Bog poslao da zaustavi Donalda Trampa. Ipak, ona je još 2017. izjavila da je ruski predsednik Vladimir Putin izvršio invaziju na Koreju.

Nisu samo stare osobe te koji se bore sa kognitivnim sposobnostima. Kamala Haris, 58-godišnja potpredsednica SAD, često ima problem da sastavi koherentne rečenice. Džon Feterman, mlađi senator iz Pensilvanije, ima samo 53 godine, ali je prošle godine uoči izbora doživeo ozbiljan moždani udar. Uopšte nije jasno da li se oporavio.

Ukratko, najvećom svetskom supersilom vladaju ljudi o kojima bi trebalo da brinu drugi. Amerika je još relativno mlada zemlja, koja nema ni 250 godina. Ipak, previše američkih političara zapravo su drevni dinosaurusi. Bilo bi bolje za čitav svet da ih sve smestimo u starački dom.