Vučić u Kotoru: Ukrajina će pre Zapadnog Balkana ući u Evropsku uniju

"Do 2027, zbog Plana rasta i intenziteta pomoći iz ekonomskog i investicionog plana, uz reformske agende i dodatnu finansijsku pomoć, Balkan će biti spreman, ili bi mogao biti spreman, ili bi mogao učiniti sebe spremnim da se pridruži EU", poručio je. Varhelji, dodavši da Plan rasta više nije nacrt, nego daje mapu puta, da je veliki potencijal za region i da "pruža koristi prije priključivanja EU".

Istakao je da je ogromna promena za poslovnu zajednicu o građane.

"Balkan mora da uživa benefite Plana rasta ako svi rade kao jedan", rekao je Varhelji.

Istakao je da će na kraju mandata EU biti spremna da primi nove članice.

Varhelji je, na pitanje TV Vijesti o protestnoj noti Hrvatske, istakao da su dobrosusedki odnosi preduslov bilo kojem kandidatu za članstvo u EU.

"Vidim da je ovo pitanje osetljivo, zato uvek pitamo zemlje kandidate da se uključe još više u direktne razgovore sa članicama, to je veoma bitno kako bi odnosi napredovali do nivoa odnosa zemalja članica. Uveren sam da će se Vlada obratiti Hrvatskoj i da će se sve moguće različitosti razrešiti", kazao je evropski komesar.

Na pitanje da li je Crnoj Gori potrebna rezolucija o Jasenovcu, Varhelji je kazao da ne želi da utiče na unutrašnja pitanja, te da je važno da svi poštuju i primene donete odluke.

Prošlost ne sme definisati budućnost, već da budućnost mora definisati prošlost, poručio je premijer Milojko Spajić, na pres konferenciji sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem u Kotoru.

On je rekao da je ovo region koji će biti deo Evropske unije. Istakao je da je u prethodnih mesec dana bilo previše tema u regionu koje su vraćale u prošlost, a treba gledati u budućnost.

Spajić je, na pitanje da li će Crna Gora podržati i glasati za rezoluciju o genocidu u Srebrenici i da li je genocid u Srebrenici neupitna činjenica, rekao kako misli da su ta pitanja odgovorena više puta.

"Sva bilateralna pitanja koja opterejuću region se rešavaju u prijateljskoj atmosferi. Zapadni Balkan je jedinstven, poslali smo lepu poruku i svi bilateralni problemi koji su opterećivali multilateralne probleme... mislim da smo veoma blizu rešenja. Proboj (Breakthrough) je izvestan. To su velike stvari koje su se upravo desile u Crnoj Gori", poručio je on.

Spajić je rekao da očekuje da se crnogorski amandmani na Rezoluciju o Srebrenici prihvate.

"Saradnja između Crne Gore i Hrvatske su u stvari evropske integracije",kazao je Spajić.

Kaže da je ubeđen da će Crna Gora i Hrvatska imati najbolje odnose.

"Ne sumnjam da ćemo te odnose dići na nivo neviđen od osamdesetih godina", dodao je, rekavši da mnogo toga možemo naučiti iz hrvatskog primera.

Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić razgovarao je danas sa evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Oliverom Varheljijem o aktuelnim prilikama i mogućnostima za dalju saradnju posebno na planu realizacije reformske agende.

Spajić i Varhelji su razgovarali uoči samita zapadnobalkanske šestorke, koji se održava u Kotoru, i saglasili da je Crna Gora veoma uspešna u odlučnom ispunjavanju prioriteta iz pregovaračkih poglavlja za oblast vladavine prava, te da je za prethodnih pola godine crnogorska administracija vrlo uspešno odgovorila na izuzetno ambiciozan plan što će, kako su ocenili, ukoliko sve preostale obaveze budu ispunjene, rezultirati dobijanjem IBAR-a i nastavkom daljeg integracionog procesa.

Kako je saopšteno iz Vlade Crne Gore, Spajić je iskazao zadovoljstvo odnosom Evropske komisije prema Crnoj Gori i kazao da je u pogledu politike proširenja ovo jedna od najuspešnijih faza u poslednjih nekoliko godina.

"Rezultati Crne Gore i svaki korak bliže punopravnom članstvu su naš zajednički uspeh", naveo je Spajić.

Komesar Varhelji je istakao značaj organizacije Samita lidera Zapadnog Balkana u Crnoj Gori i kazao da je ovo prilika da se Crna Gora još jednom potvrdi kao kohezioni faktor u regionu na koga svi međunarodni partneri mogu računati, posebno kada je u pitanju očuvanje stabilnosti i nastavak ukupnog razvoja.

"Evropska komisija snažno podržava sve aktivnosti u tom pravcu", naveo je Varhelji, stoji u vladinom saopštenju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će region Zapadnog Balkana verovatno čekati još šest godina za ulazak u Evropsku uniju i da je to u redu.

"Znam da nećemo biti deo Evropske unije, niko od nas, pre Ukrajine. Kada ćemo ući u Evropsku uniju, da li ćemo ući zajedno sa Ukrajinom, to je drugi problem. Vi imate vaše mišljenje, ali moja inteligencija meni govori da sam ja u pravu. I naravno, to je nešto što se trenutno događa. Verovatno ćemo čekati još nekih šest godina, što je takođe u redu. U vašim zemljama je možda Evropska unija toliko popularna, u mojoj zemlji nije toliko popularna kao što ni mi nismo toliko popularni, iako smo mi najveći deo ovog regiona. Nećemo mi nikada pričati loše stvari o važnosti ove inicijative", rekao je Vučić.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas u Kotoru da je promenjen pristup EU po pitanju Plana rasta za ZB dobra prilika i na dobrobit svima u regionu.

Veoma smo entuzijastični po pitanju ovog plana. Verujem da ćemo imati dobru diskusiju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na početku izlaganja.

"Mnogi ne razumeju o čemu govorimo ovde, što je sasvim razumljivo, jer ne raspravljamo o velikim političkim temama, već o životima običnih ljudi, o ekonomiji", rekao je Vučić.

"Složili smo se oko većine stvari o kojima smo razgovarali. Možda je ostalo nekoliko nerešenih pitanja, jedno ili dva. Bilo je nekih odluka koje za nas nisu bile laki, pitanje javnih nabavki, državne pomoći, pitanje viza", dodao je.

"Za nas će biti mnogo lakše da izvozimo ako budemo imali sve sertifikate. Ovo je nešto što će doneti dobre rezultate celom regionu, kada govorimo o novcu", istakao je.

Dodao je da se nada da ćemo i sledeći put kada se budemo sreli u Sarajevu imati dobre zaključke.

"Ono što sam želeo da kažem, da svi čuju, zajednička oblast plaćanja, pitanje ACCA, snači sporazum o proceni usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda. Korisno je, moraćemo da izvozimo recimo veš mašine, usisivače, svaki put je kontrolisano da li je sve urađeno uz neophodne potvrde. Sada će to biti mnogo lakše i pomoći će nam da razvijemo naše ekonomije. Imamo nekoliko fabrika u Srbiji koje će imati koristi od ovakvih sporazuma", kazao je predsednik.

Dodao je da to obuhvata 10 posto izvoza Srbije u EU, što nije, kako kaže, za potcenjivanje već će doneti koristi regionu-

"Mi to cenimo, jer to je novac evropskih poreskih obveznik, zbog toga kažemo da smo zahvalni. Najvažnije su strukturne reforme koje će morati da se prihvate", poručio je.

"Sprovodimo velike reforme od značaja za sve nas na Zapadnom Balkanu. Verujem da i pre članstva u EU možemo da ostvarimo velike rezultate", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred početak samita u Kotoru.

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da je današnji razgovor nastavak jednog inspirativnog procesa koji će otvoriti novi put za sve zemlje da se integrišu u zajedničko tržište EU, čime će se podstaći trgovina, stvarajući istovremeno nove prilike za naše građane.

On je istakao da je vreme da ovaj region postane deo "evropskog digitalnog novčanika".

Premijer privremenih prištinskih institucija rekao je da je treći sastanak o Planu rasta EU odlična prilika za sve zemlje regiona da razgovaraju kako mogu dalje da se integrišu, da sprovode reforme, ali i da vide kako mogu bolje da sarađuju sa EU i ostvare benefite Plana rasta.

Dodao je da se ove godine obeležava i 10 godina Berlinskog procesa, poručujući da Priština želi što bolju saradnju u regionu, što znači i "međusobno defakto i de jure priznanje svih zemalja Zapadnog Balkana".

U tom smislu, izrazio je nezadovoljstvo zbog toga što BiH još uvek nije ratifikovala Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama.

Zatražio je da se politika Unije prema regionu veže za poštovanje evropskih vrednosti, a od Srbije je zatražio izručenje Milana Radoičića i, kako je naveo, drugih učesnika u događajima u Banjskoj.

Kurti je, u svom izlaganju, rekao da je prošlo tri godine od početka rata u Ukrajini, što je donelo ne samo rat na starom kontinentu, već i direktne izazove po evropske vrednosti i bezbednost.

Tzv. Kosovo je, kako je kazao, napredovalo je u doba obeleženom dezinformacijama i snaženju autoritarnih režima, na polju demokratije.

Prema njegovim rečima, EU mora svoju politiku prema regionu vezati za evropske vrednosti, odnosno njihovo poštovanje.

"Ako EU jednako podržava zemlje koje napreduju u demokratiji, vladavini prava i drugim oblastima onda je moguće sprovesti reforme i građani će doprineti menjanju političkih elita", naglasio je on.

Istakao je da je njegova poruka u Kotoru EU da treba da se analizira napredak u oblasti demokratije i reformi i da na osnovu tih podataka stvara svoju politiku.

"Od Srbije tražim da preda kosovskim vlastima Milana Radojičića i njegove paravojne formacije koje su ubile policijskog oficira Afrima Bunjakua u septembru", istakao je Kurti.

Pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O' Brajan izjavio je danas da SAD snažno podržavaju Plan rasta za Zapadni Balkan jer on podrazumeva bolju budućnost za građane i za zemlje.

On je uoči početka samita lidera Zapadnog Balkana i EU u Kotoru, rekao da se to svodi na četiri slobode- ljudi, dobara, kapitala i usluga, da se kreću preko granica.

"Zemlje koje ispunjavaju svoje reformske uslove će se pridružiti evropskom području plaćanja, što će smanjiti troškove za možda sedam odsto svaki put kada neko pošalje novac. To će smanjiti troškove zaduživanja, što će omogućiti preduzećima da se prošire. Ovde se radi o pokazivanju prednosti za građane regiona u pridruživanju evropskom tržištu", rekao je O' Brajan.

Plan rasta za Zapadni Balkan se već ostvaruje, a na samitu ćemo razgovarati kako da sprovedemo sve prioritete regiona za ovu godinu, izjavio je danas evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji pred otvaranje Samita lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Kotoru.

Prema njegovim rečima, u okviru pomenutih prioriteta je najvažnija SEPA, odnosno oblast zajedničkog plaćanja evrom.

On je naveo da svi građani i preduzeća celog regiona mogu da imaju koristi od ovog plana već od prvog dana sledeće godine.