Glad u Gazi: Priliv hrane i lekova nikad manji

Pomoć koja stiže u Gazu na najnižem je nivou od decembra 2023. godine. Ovog meseca u palestinsku enklavu ušlo je samo 8.805 tona hrane preko izraelskih punktova, pokazuju zvanični izraelski podaci. 

U najvećoj krizi su stanovnici severa Pojasa Gaze, gde se nalaze opkoljeni gradovi Džabalija, Bejt Hanun i Bejt Lahija.

"Ljudi na severu Gaze nemaju ništa. Svakoga dana, od 3. oktobra do kraja meseca, UN su tražile da odnesu pomoć u Džabaliju, ali su zahtevi odbijeni", rekao je jedan zvaničnik UN u Gazi.

Priliv pomoći smanjen je uprkos ultimatumu američkih vlasti da će uvesti sankcije ukoliko se isporuke pomoći ne povećaju u roku od 30 dana.

Ovaj rok je pred istekom, a kako piše "Gardijan" i prenosi Tanjug, očekuje se da će SAD smanjiti isporuku oružja Izraelu ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni. Naime, američki zakon nalaže da se prekine isporuka oružja onim zemljama koje sprečavaju isporuku pomoći koju podržavaju SAD.

Zvaničnici za pomoć situaciju u Gazi opisuju kao apokaliptičnu na većem delu teritorije, gde je od 2,3 miliona stanovništva više od 80 odsto raseljeno, a dve trećine zgrada uništeno ili oštećeno tokom 13 meseci rata.

"Skoro ništa više ne stiže. Ima malo brašna, nešto tečnosti za pranje posuđa. Kilogram paradajza košta skoro 20 dolara. Čak i ako imate novca, nema šta da se kupi. Svi su ponovo gladni", rekao je jedan zvaničnik UN.

Izrael je uveo potpunu blokadu Gaze u prvim nedeljama rata, pre nego što je postepeno ublažavao ograničenja pod međunarodnim pritiskom.

Isporuka pomoći dostigla je vrhunac u maju, kada je u Gazu ušlo više od 6.000 kamiona sa 117.000 tona hrane. Tada su stigli i šatori, lekovi i druge neophodne potrepštine.

Statistički podaci koje je objavio Kogat, izraelsko vojno telo zaduženo za koordinaciju humanitarne pomoći za Gazu, pokazuju da je samo 25.155 tona hrane ušlo u oktobru. A to je manje nego u bilo kom mesecu od decembra 2023.

U oktobru je u proseku bilo dozvoljeno da 57 kamiona dnevno uđe u Gazu, što je sedam puta manje od onoga koliko zahtevaju SAD. Dok agencije za pomoć tvrde da je 600 kamiona dnevno neophodno za zadovoljavanje osnovnih potreba. 

Izraelski zvaničnici odbacuju optužbe da je pomoć namerno ograničena i optužuju humanitarne agencije da nisu organizovale njenu distribuciju.

Ali specijalisti UN za logistiku u Gazi navode da ih izraelske vojne operacije i opšte bezakonje često sprečavaju da prikupe zalihe i da je zbog toga stotine kamiona zaglavljeno na granici. Humanitarne agencije se, takođe, suočavaju sa nedostatkom vozača, komunikacione opreme, zaštitne opreme...

Takođe, koordinacija sa izraelskim vojnim vlastima je naporna i dugotrajna, mnogi zahtevi za konvoje se odbacuju, a u oktobru su izraelske vlasti direktno odbile ili sprečile 58 odsto vozila s humanitarnom pomoći, saopštile su humanitarne agencije.

Bezakonje je dovelo do sistematske pljačke oko trećine celokupne pomoći koja je unesena u Gazu, rekli su zvaničnici UN. 

SAD su ranije zahtevale da Izrael dozvoli veću pomoć, ali nisu učinile mnogo da sprovedu svoje zahteve, a čak su navodno ignorisale tvrdnje sopstvenih agencija da je Izrael namerno blokirao isporuke hrane i lekova u Gazu, napominje "Gardijan".

Prošle nedelje, Komitet globalnih stručnjaka za bezbednost hrane (IPC) upozorio je na "veliku verovatnoću da je glad neminovna u oblastima" severne Gaze. Ali Kogat je to negirao, rekavši da su se prethodne projekcije IPC-a pokazale kao netačne i da su se oslanjale na delimične, pristrasne podatke.

Od oktobra prošle godine u izraelskim napadima na Pojas Gaze ubijeno je najmanje 43.603 Palestinca, a ranjeno 102.929, prema informacijama palestinskog Ministarstva zdravlja.