Svet
EU postigla dogovor o novim ekološkim propisima: Put do energetskog siromaštva?
Povećanje poreza na fosilna goriva pokazalo se kao problematična mera u mnogim evropskim državama, uključujući i Francusku, gde je taj predlog pre nekoliko godina doveo do masovnih protesta "žutih prsluka"
Pregovarači Evropske unije postigli su danas politički dogovor o tržištu ugljenika u evropskom bloku, bržem smanjenju emisija gasova koji zagrevaju planetu i nametanju novih cena za goriva koja se koriste u drumskom saobraćaju, a sadrže ugljen-dioksid od 2027. godine.
Evropska unija priprema veliku promenu svoje ekološke politike, koja uključuje izmenu dosadašnjeg tržišta emisijama ugljen-dioksida, kao i formiranje novog fonda za pomoć ljudima pogođenim povećanim cenama emisija tog gasa.
"Nakon 30 sati pregovora, uspeli smo da se dogovorimo oko novog sistema trgovine emisijama (ETS), kao i oko formiranja socijalnog klimatskog fonda (SCF)", napisala je na Tviteru evroposlanica i potpredsednica Evropske narodne partije Ester de Lang.
Evropski ETS funkcioniše po principu 'ograničenja i trgovine'. Ukupna količina gasova koji stvaraju efekat staklene bašte koju evropska preduzeća mogu emitovati je ograničena, a visina ograničenja vremenom se smanjuje, tako da ukupne emisije padaju.
U okviru tih ograničenja, preduzeća mogu da trguju dozvolama za emisiju gasova, u skladu sa svojim potrebama. Ukoliko neko preduzeće prekorači dozvoljenu količinu emisija gasova, ono mora da plati visoke penale.
Reformisanje ETS-a ključno je za smanjivanje emisija ugljen-dioksida za 55 odsto do 2030, u odnosu na nivoe iz 1990. godine, što je EU zavrtala kao svoj klimatski cilj.
"Upravo smo postigli sporazum o najvećem klimatskom zakonu ikada dogovorenom u Evropi", rekao je nemački evroposlanik Peter Lize, koji je učestvovao u pregovorima, prenosi "Politiko".
Kao deo kompromisa, evropski zvaničnici dogovorili su se i da će proizvođači električne energije i veliki zagađivači morati da smanje količinu zagađenja koje stvaraju za 62 odsto do kraja decenije, što je za jedan odsto manje od prvobitnog predloga Evropske komisije.
Dogovor takođe predviđa da će svi prihodi napravljeni na tržištu emisija ugljen-dioksida biti uloženi u projekte za zaštitu životne sredine.
Besplatne dozvole za emisiju ugljen-dioksida, koje EU dodeljuje industrijskim preduzećima kako bi ostala konkurenta na globalnom tržištu, biće u potpunosti ukinute do 2034. godine, kao deo uvođenja planiranog prekograničnog poreza na emisiju ugljen dioksida, koji bi trebalo da stupi na snagu do 2026. godine, prenosi "Politiko".
Prekogranični porez pokrivaće uvoz cementa, aluminijuma ,đubriva, električne energije, vodonika, gvožđa i čelika.
Međutim, pregovarači su odustali od uvođenja popusta koji bi zaštitili izvoz, tvrdeći da bi oni bili nekompatibilnim sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). Umesto toga, 27 zemalja EU dobiće pravo da zaštite prihode kako bi podržali kompanije koje su u opasnosti da budu oštećene postupnim ukidanjem besplatnih dozvola.
Najkontroverznija mera na koju ove izmene pozivaju nesumnjivo je uvođenje tržišta za emisije ugljen-dioksida, koje bi pokrivalo fosilna goriva korišćena za grejanje i pogon automobila, do 2027. godine. Ova mera bi, ukoliko ne bude dobro osmišljena, mogla da dovede do povećanja energetskog siromaštva, kao i do široko rasprostranjenog nezadovoljstva.
Povećanje poreza na fosilna goriva pokazalo se kao problematična mera u mnogim evropskim državama, uključujući i Francusku, gde je taj predlog pre nekoliko godina doveo do masovnih protesta "žutih prsluka".
Kako bi sprečili da nove klimatske mere pogode najsiromašnije slojeve stanovništva, evropski zvaničnici postigli su dogovor i o formiranju socijalnog klimatskog fonda, koji bi trebalo da raspolaže sa 86,7 milijardi evra u periodu od 2026. do 2032. godine.
