Svet
Merkelova: Kijev ne odlučuje sam o pregovorima s Rusijom, ispala sam "žrtveni jarac" zbog Zelenskog
Mislim da mnoge zemlje, koje podržavaju Ukrajinu, treba da odluče zajedno sa Kijevom kada je moguće razgovarati o diplomatskom rešenju sa Moskvom, ocenila je bivša nemačka kancelarka
Kijev ne može jednostrano da odluči da započne pregovore sa Rusijom, rekla je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu italijanskom listu "Korijere dela sera".
"Mislim da mnoge zemlje, koje podržavaju Ukrajinu, treba da odluče zajedno sa Kijevom kada je moguće razgovarati o diplomatskom rešenju sa Rusijom. Kijev ne može sam da odluči o tome", navela je Merkelova i dodala da ne zna kada će se to dogoditi.
Bivša kancelarka je, međutim, dodala da ne zna kada će se to dogoditi.
U intervjuu za nemačke medije Merkelova je rekla da je Vladimir Zelenski, imajući u vidu početka sukoba u Ukrajinii odluke koje su donete na samitu NATO u Bukureštu 2008. godine, napravio od nje "žrtvenog jarca".
Jedna od glavnih tema na tom samitu bilo je pristupanje Ukrajine i Gruzije NATO, ali Nemačka i Francuska su se tome protivile, tako da je Alijansa na kraju pozdravila njihovu nameru ali dve zemlje nisu dobile Akcioni plan, odnosno prijem je odložen na neodređeni rok.
Upitana da li ima utisak da je to tako, Merkelova je navela da to nije samo utisak, već i da jeste tako.
Kako je istakla, Zelenski je pozvao nju i bivšeg francuskog predsednika Nikolu Sarkozija 2022. godine da dođu u Buču, smatrajući očigledno da je njihov stav u Bukureštu doveo do onoga što se navodno desilo u tom gradu.
"Neophodno je bilo pokušati da se sukob reši s Rusijom mirnim putem. Istovremeno, NATO je ojačao princip obuzdavanja", rekla je Merkelova.
Podsetimo, ona je nedavno opisala u svojim memoarima pod naslovom "Sloboda", čije je fragmente objavio nemački list "Cajt", sećanja na govor ruskog predsednika Vladimira Putina na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 10. februara 2007. godine, godinu dana pre samita NATO-a u Bukureštu.
"Sedela sam u prvom redu... i mogla sam pažljivo da pratim Putina tokom njegovog obraćanja. Govorio je brzo, na momente slobodno, verovatno je sam napisao većinu, ako ne i svaku reč. Posebno me iritiralo njegovo samopouzdanje - ni reči o nerešenim sukobima na njegovom pragu: u Nagorno-Karabahu, Moldaviji i Gruziji; kritika NATO misije u Srbiji, ali ni reči o zverstvima koje su Srbi počinili tokom raspada bivše Jugoslavije, niti reči o događajima u samoj Rusiji", citira list "Cajt" fragment knjige.
Iako ju je "iritiralo njegovo samopouzdanje", Merkelova se dalje priseća utisaka o ruskom lideru i piše: "divila sam se njegovom osećaju sopstvene ispravnosti".
