Haos u nemačkom gradu čelika: "Tisenkrup stil" ukida 11.000 radnih mesta
U "Tisenkrupovoj" fabrici čelika u Duizburgu broj radnih mesta trebalo bi da se za šest godina smanji sa sadašnjih 27.000 na oko 16.000. Plan je da se njih 5.000 ugasi do kraja 2030, a još 6.000 radnih mesta biće ugašeno angažovanjem spoljnih dobavljača ili prodajom preduzeća. Uz to, lokacija u Krojctal - Ajhenu biće potpuno zatvorena.
Kako piše "Bild", nemački proizvođač čelika reaguje na sve manju potražnju za ovom legurom širom sveta. Ubuduće će se umesto 11,5 miliona tona proizvoditi 8,7 do devet miliona tona čelika godišnje. Ovaj broj zasnovan je na obimu isporuke u prošloj finansijskoj godini.
"Cilj je stvoriti dugoročne izglede za što veći broj zaposlenih. Zato se morate prilagoditi promenljivim tržišnim uslovima", kaže jedan od šefova u "Tisenkrupu" Denis Grim.
Paralelno sa programom štednje, matična kompanija bi želela da nastavi sa nezavisnom proizvodnjom čelika. Češka energetska kompanija EPCG trenutno drži 20 odsto sektora čelika, sledeći korak je povećanje udela na 50 odsto.
U vezi sa aktuelnim ukidanjem radnih mesta u "Tisenkrup stilu", ministar ekonomije Robert Habek je u Berlinu rekao:
"Naša industrija čelika mora biti zaštićena od netržišnih narušavanja konkurencije, zato moramo da budemo uspešni u zalaganju za produženje zaštitnih mera EU protiv uvoza čelika koje su na snazi do 30. juna 2026", rekao je nemački ministar i dodao da ostaju pri opredeljenju da se drža 'zelenog čelika'.
Najveći nemački proizvođač čelika ranije je najavio da do 2045. potpuno treba da se prebace na "klimatski neutralnu" proizvodnju zahvaljujući postrojenju za direktnu redukciju na lokaciji u Duizburgu, gde sada radi 13.000 od ukupno 27.000 zaposlenih.
To postrojenje trebalo bi da zameni klasičnu visoku peć u proizvodnji čelika i planirano je da radi na prirodan gas. Sledeći korak je proizvodnja "zelenog čelika" korišćenjem obnovljivog vodonika. Savezna vlada i država Severna Rajna - Vestfalija podržale su ovaj projekat sa ukupno dve milijarde evra.
Uprkos snažnoj finansijskoj injekciji države, zaključuje "Bild", projekat je skupa afera za "Tisenkrup stil" - jer je posledica briga zaposlenih za posao.