Svet
Da li je moguć nuklearni rat Rusije i SAD?
Zapad može da dovede svet na ivicu globalnog sukoba, da vidi ko će prvi trepnuti i iskoristi tu činjenicu ne bi li uticao na tok specijalne operacije u Ukrajini
U svetlu rusko-ukrajinskog sukoba Moskva i Vašington upozoravaju da su spremni da koriste svoje nuklearne arsenale, iako je jasno da u takvom okršaju ne može biti pobednika. Raskinuti su sporazumi o otvorenom nebu i o eliminaciji raketa, zapravo ceo sistem međunarodnih sporazuma o razoružanju praktično je urušen, konstatuje reporterka iz Moskve Lidija Misnik za RT.
Još 2000. godine predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin predložio je da Rusija i SAD radikalno smanje broj nuklearnih bojevih glava – na 1.500 jedinica, za šta je izneo i realni rok do 2008. godine.
Danas, po podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), SAD imaju najveći arsenal nuklearnog oružja na svetu u pripravnosti – 1.774 "raspoređene" bojeve glave na raketama ili smeštene u bazama operativnih snaga.
Rusija pak poseduje 1.588 raspoređenih bojevih glava, ali ima veći ukupan inventar od Vašingtona – 5.977 prema 5.428, tvrdi Federacija američkih naučnika (FAS).
Zapadni ratni huškači protiv Putina
A da li je nuklearna konfrontacija između Rusije i drugih država naoružanih atomskim bombama stvarna opcija?
Sada već bivša britanska premijerka Liz Tras izjavila je u avgustu da će upotrebiti nuklearno oružje ako bude potrebno. Pre toga je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da će Vašington razmotriti korišćenje svog nuklearnog arsenala samo u vanrednim okolnostima, kao što je zaštita vitalnih interesa SAD, njenih saveznika i partnera.
Krajem septembra Putin je izjavio da će Rusija upotrebiti sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju ako se suoči s pretnjom po svoj teritorijalni integritet.
Ruski predsednik ukazao je i na činjenicu da Vašington direktno podstiče Kijev da proširi sukob na rusku teritoriju, te da zapadne zemlje otvoreno govore da Rusiju treba pobediti na bojnom polju svim sredstvima i lišiti je ekonomskog, političkog, kulturnog i uopšte bilo kakvog suvereniteta.
Prema Putinovim rečima, zapadne sile koriste pretnje nuklearnim sukobom kao ucenu –visoki predstavnici vodećih država NATO-a utrkuju se u izjavama o dozvoljenosti upotrebe oružja za masovno uništenje protiv Rusije.
"Želim da podsetim one koji sebi dozvoljavaju da daju takve izjave u vezi s Rusijom: Naša zemlja takođe raspolaže raznim oružjem za uništenje, i to u određenim komponentama modernijim od onih u zemljama NATO-a. Ako teritorijalni integritet naše zemlje bude ugrožen, sigurno ćemo upotrebiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju da zaštitimo Rusiju i svoj narod. Ovo nije blef", rekao je Putin.
Nakon toga američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je u intervjuu za Si-Bi-Es da će Vašington odgovoriti Moskvi o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja. Napomenuo je da je Bela kuća upozorila Rusiju na katastrofalne posledice upotrebe takvog oružja.
Da li je moguća upotreba nuklearnog oružja?
Politički analitičari smatraju da je stvarna upotreba nuklearnog oružja od SAD ili Rusije malo verovatna ili praktično nemoguća.
Konstantin Blohin, vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, odbacio je izjave o mogućnosti nuklearnog udara na Rusiju kao instrumente informacionog i psihološkog pritiska – ucene SAD protiv Rusije. Njegova glavna svrha je, tvrdi on, da pošalje Rusiji jasan signal da će, ako ne prekine svoju specijalnu vojnu operaciju, početi treći svetski rat – ovog puta nuklearni.
Ali ako se ovaj rat dogodi, biće to poslednji u istoriji čovečanstva, civilizacija će se vratiti u kameno doba.
"Sjedinjene Države imaju nešto da izgube. Svako ima nešto da izgubi. Oni neće započeti nikakav rat, a sigurno ne zbog Ukrajine. Ukrajina je instrument odvraćanja, žarište napetosti na našim granicama, ništa više. Sve je ovo blef", rekao je Blohin za RT internešenel.
Konstantin Blohin povukao je i paralelu s programom "Rat zvezda", koji je razvijen za vreme administracije bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, a čiji je cilj bio presretanje interkontinentalnih balističkih raketa koje bi lansirali SSSR ili drugi potencijalni protivnici. Takođe, osvrnuo se i na kubansku raketnu krizu iz 1960-ih, kada je konfrontacija bila još oštrija.
"Danas je cilj da nas uplaše kako bi Rusija zaustavila svoje akcije. Stoga, ovo treba da razmotrimo hladne glave. Niko neće započeti nuklearni rat zbog Ukrajine. Ukrajina je za Sjedinjene Države daleka zemlja, dok je Kuba blizu. Bio je to Hruščovljev revolver uperen u Kenedijevu glavu. A čovečanstvo je bilo na ivici. Danas nema govora o bilo kakvoj paraleli", rekao je je Blohin.
Vladimir Vasiljev, stariji istraživač Instituta za američke i kanadske studije Ruske akademije nauka, smatra da nije opravdan stav Sjedinjenih Država da će se ruska specijalna vojna operacija okončati u korist Kijeva i kolektivnog Zapada i da će milijarde dolara pomoći upućene Ukrajini dovesti do strateškog poraza Rusije.
"Možda Zapad očekuje da će u bliskoj budućnosti tenzije eskalirati, te da će stvari izmaći kontroli. Ukoliko se to dogodi, pretnja upotrebom nuklearnog oružja bila bi poslednje sredstvo", rekao je on, dodajući da će Zapad pribeći ovoj pretnji ako oceni da je zimska kampanja Rusije u Ukrajini uspešna, a sa ciljem da primora Ruse da se povuku.
Sada je, međutim, snabdevanje Ukrajine vojnom opremom sve manje, infrastruktura ukrajinske privrede se uništava, a sukob postaje hibridni, pa je "pokušaj Zapada da se dočepa nuklearnog obarača vrlo verovatan".
"Zapad može da dovede svet na ivicu globalnog sukoba, da vidi ko će prvi trepnuti i iskoristi tu činjenicu ne bi li uticao na tok specijalne operacije u Ukrajini. Moguće je da Zapad zaista razmatra takve planove posebno imajući u vidu prilično komplikovanu ekonomsku situaciju", rekao je Vasiljev.
U svetlu aktuelnih događaja mnogi se vraćaju na Putinov govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine, kada je pokrenuo temu razoružanja.
"Niko se ne oseća bezbedno! Jer niko se ne može sakriti iza međunarodnog prava kao iza kamenog zida. Takva politika je, naravno, katalizator trke u naoružanju. Potencijalna opasnost od destabilizacije međunarodnih odnosa povezana je sa očiglednom stagnacijom u oblasti razoružanja", rekao je ruski predsednik u Minhenu.
Prošlo je više od 15 godina, ali je Putinova izjava postala samo relevantnija, zaključuje novinarka Lidija Misnik.
