Stvaranje "Velikog Izraela": Zašto Zapad bezuslovno podržava cioniste Benjamina Netanjahua

Ministar finansija i lider krajnje desničarske partije "Religiozni cionizam" Bezalel Smotrič najavio je stvaranje "Velikog Izraela" za 2025. godinu proglašenjem suvereniteta nad Zapadnom obalom.

Ovo će, bez sumnje, biti olakšano zbog izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Mada, cionistima, koje trenutno predvodi premijer Benjamin Netanjahu, u principu je svejedno ko je predsednik SAD: i odlazeći predsednik Džozef Bajden, i novoizabrani Tramp bezuslovno podržavaju cionističku vladu u Tel Avivu.

Izrael podseća na drsko i razmaženo derište nad kojim bdiju SAD: "Izrael dobija apsolutno sve što poželi, i to čini pred 'ostatkom sveta', uključujući i islamski svet", konstatuje doktor političkih nauka Aleksandar Švaranc na sajtu "Nju istern autluk".

Izraelske oružane snage su u oktobru pokrenule invaziju na južni Liban kako bi "eliminisale uporišta Hezbolaha, ojačale bezbednost severnih izraelskih teritorija i vratile jevrejske naseljenike". Izraelska vojska ne pokušava da samo uništi Hamas u Pojasu Gaze, što naziva "iskorenjivanjem terorizma u obećanoj zemlji", već i nasilno deportuje lokalno arapsko stanovništva. Zapravo, pod okriljem vojnih operacija Tel Aviv menja etničku mapu Izraela.

Da li će doći do rata punog obima između Izraela i Irana?

Vratimo se na izjave Smotriča, koji je, u intervju za list "Izrael hajom", pohvalio prethodne poteze Trampa u prvom mandatu: "Tramp je preduzeo mnoge značajne korake, uključujući preseljenje američke ambasade u Jerusalim, priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela, priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni, kao što je prihvatio i legalnost i legitimnost jevrejskih naselja u Judeji i Samariji (današnjoj Zapadnoj obali). Tada smo bili na korak od proglašenja izraelskog suvereniteta nad naseljima u Judeji i Samariji, i sada je vreme da to učinimo."

Neko bi pomislio da se ne može biti direktniji od toga. Ipak, Smotrič je otišao i korak dalje, i dodao da "ne isključuje ni pripajanje delova Sirije i Saudijske Arabije Izraelu". 

Da li bi Izrael mogao da napadne Tursku?

Izrael već duže vreme smatra Iran svojim glavnim neprijateljem. Protiv Irana su do sada izvedene brojne subverzivne operacije i dva vazdušna vojna napada. Međutim, Tel Aviv pokušava da uvuče SAD u rat, kako bi naneo vojni poraz Teheranu, uz uspostavljanje naknadne vojne, političke i ekonomske kontrole nad Iranom.

A tu je i Turska. Istorija tursko-izraelskih odnosa je prepuna kontradikcija. Kako konstatuje Švaranc: "Novija istorija pokazuje da, bez saglasnosti Istanbula početkom 20. veka, cionisti ne bi mogli da izvrše masovnu 'aliju' (preseljavanje) jevrejske dijaspore na teritoriju Palestine. Zauzvrat, bez pomoći cionista, Ataturkovi Mladoturci ne bi mogli da izvrše državni udar 1908. godine i preuzmu vlast u Istanbulu."

Turska, nastavlja Šaranc, "predstavlja prilično kontradiktornu zemlju, koja je posle Drugog svetskog rata postala članica NATO-a i saveznik Anglosaksonaca protiv SSSR-a i zemalja Varšavskog pakta."

Turska je bila i prva zemlja u islamskom svetu koja je priznala Izrael i uspostavila diplomatske, a ubrzo i ekonomske i vojne odnose sa Tel Avivom.

Odnosi Turske i Izraela su se naglo pogoršali zbog otvoreno cionističke politike vlade Netanjahua. Nedavno je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar ponovo otvorio pitanje Kurda, koji su, prema njegovim rečima, "žrtve ugnjetavanja i agresije Irana i Turske i prirodni saveznik jevrejske države".

Naš izbor

Uvek na pogrešnoj strani: Šta je Nemačka naučila iz istorije

Nakon početka invazije izraelske vojske na južni Liban, Erdogan je izjavio da bi "Tel Aviv mogao da izvrši vojnu agresiju na Tursku".

Turski ministar odbrane Jasar Guler je potom, u intervjuu za TV100, potvrdio da su takvi planovi Izraela realnost: "Da li bi predsednik pričao o tome da nije osetio ovu opasnost? Naravno, Izrael može da nas napadne", a ovaj rat bi, prema njegovom mišljenju, "mogao dovesti do izbijanja Trećeg svetskog rata." 

Nemačka (opet) podržava genocid

Još od osnivanja države Izrael 1947. godine, politika Vašingtona i Londona se može opisati kao politika "Israel über alles" (Izrael iznad svega), smatra portugalski geopolitičar i glavni urednik sajta "Geopol" Rikardo Nuno Kosta.

Na vlasti u Vašingtonu su sve vreme "hrišćanski cionisti". Bezuslovna podrška Vašingtona Izraelu obavezuje sve "američke saveznike", koji su, zapravo, vazali SAD.

Dobar primer za to je današnja Nemačka.

"Nemačka ima samo jedno mesto, i to na strani Izraela", rekao je nedavno nemački kancelar Olaf Šolc u Bundestagu, kada je pokušao da opravda isporuku oružja Tel Avivu.

Ovakva politika "bezuslovne podrške Izraelu" samo pojačava raskol između stvarne i institucionalne Nemačke, nastavlja Kosta, a šteti i "kredibilitetu Nemačke, koji je Berlin decenijama pokušavao da izgradi u očima globalne većine."

"Zapravo, nemogućnost Berlina da pozove Tel Aviv na odgovornost zbog međunarodnih obaveza samo potvrđuje sve sporedniju ulogu Nemačke na međunarodnoj areni", zaključuje portugalski geopolitičar.

Zašto je to tako?

U knjizi "Beskrajni rat", politikolog Mihael Luders "maestralno sažima licemerje nemačke umešanosti u cionistički projekat od posleratnih godina sve do danas".

Drugim rečima: "Ako želimo da imamo mir na Bliskom istoku, moramo da promenimo stav prema Izraelu."

Danas globalna većina vidi Nemačku samo kao instrument SAD. Ovo je očigledan rezultat "feminističke spoljne politike", koju je u poslednje tri godine vodila ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Takva je i uloga Berlina u ukrajinskom sukobu. Nemačka je podržala i napade na rusko stanovništvo u Ukrajini i stala na stranu neprijatelja Srba u bivšoj Jugoslaviji.

U stvari, kako zaključuje Luders, Nemačka sada brani postojanje Izraela kao sopstveni Staatsräson (raison d’État) – državni razlog. Ovo nije slučajno, jer je za izraelski "raison d’État", a to je Holokaust, kriva Nemačka.

Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Sebastijan Fišer rekao je 14. oktobra, na konferenciji za novinare u Berlinu, da nemačka vlada "ne vidi znakove da Izrael čini genocid u Gazi" i da "Izrael nesumnjivo ima pravo na samoodbranu od Hamasa". Šesnaestog oktobra kancelar Šolc je u Bundestagu izjavio da će Nemačka pojačati isporuke oružja Izraelu.

Kako zaključuje Kosta: "Oružanom podrškom izraelskim napadima na civile u Gazi i Libanu, Nemačka očigledno krši međunarodno pravo, a njena reputacija je uprljana na svim međunarodnim forumima."

Drugim rečima: zvanična Nemačka (uvek) podržava genocid, bilo da je uperen protiv Slovena, u Ukrajini ili Jugoslaviji, ili protiv Arapa, u Pojasu Gaze ili u južnom Libanu. Neke stvari se očigledno ne menjaju i istoriji. Nemačka je isto činila i tokom Prvog i Drugog svetskog rata.