Veštački virus i kompanije povezane s Ukrajinom: Tajna veza kovida, Hantera Bajdena i Bila Gejtsa

Nakon dve godine intenzivne istrage, američki Kongres je objavio izveštaj koji osvetljava kontroverze, propuste i skrivane istine o pandemiji kovida 19. Nošenje maski, držanje distance, agresivno zagovaranje vakcinacije, zatvaranje škola – potezi su koji su se pokazali kao neefikasni, često doneti na brzinu i bez dovoljno naučnih saznanja.

Ali, ono što je podiglo najviše prašine jeste istina o poreklu virusa. Mit da je sa životinja prešao na ljude srušen je pet godina nakon što je svet prvi put čuo za novi virus korona. Sada, na 520 strana na kojima je sažeta hrpa dokumenata i stotine intervjua, jasno piše da je virus najverovatnije procureo iz laboratorije.

Izveštaj komisije kaže i da su istraživanja rađena u laboratoriji koja nije poštovala bezbednosne rizike, sugerišući da su krivci oni na čijoj se teritoriji nalazila. Što će reći – za sve su krivi Kinezi. Ali, da li je makar delić odgovornosti na onima koji su novcem podržavali istraživanja u jednoj tako nebezbednoj laboratoriji? I o tome izveštaj Kongresa kaže ponešto. Ta opasna istraživanja, koja su najverovatnije uzrok pandemije, omogućili su organizacija "Ekohelt" i američki dolari.

A kada je trebalo da se podvuče crta, "Ekohelt" je opstruisao rad komisije Kongresa. Čelnik ove organizacije, dr Piter Dasak, saradnicima je dao precizne instrukcije – da smanje broj dokumenata koja će ustupiti komisiji i da odugovlače što više mogu. Takođe, dr Dasak je, tvrde u izveštaju, falsifikovao dokumenta i lagao.

Nije ovo bilo premijerno prikazivanje "Ekohelta" u priči o krivcima za izazivanje pandemije kovida 19. Ranije ove godine američko Ministarstvo zdravlja stopiralo je finansiranje "Ekohelta", zbog "nedovoljnog nadzora nad istraživačkim projektima u laboratorijama", uključujući i onu u Vuhanu. I Ministarstvo pravde je pokrenulo tajnu istragu protiv organizacije dr Dasaka. Pažnju su usmerili na grantove koji su finansirali istraživanja u kojima je modifikovan virus kako bi bio ubitačniji, a što je bio projekat koji se sprovodio sa Institutom za virusologiju u Vuhanu.

I ovo nije jedina kontroverza koja se plete oko "Ekohelta". U okviru USAID projekta Emerging Pandemic Threats, koji je još 2009. pokrenut kako bi se poboljšala prevencija od pandemija na potencijalnim žarištima, partner im je bila ništa manje kontroverzna "Metabiota". Ova kompanija bila je podizvođač Pentagona za izgradnju i upravljanje biološkim laboratorijama u Ukrajini. Naravno, i ona je, kao i "Ekohelt", radila na ispitivanjima potencijala virusa korona, i to iz slepih miševa, za izazivanje pandemije.

Zanimljiv je i spisak finansijera "Metabiote", poput In-Kju-Tela, kompanija iz Virdžinije koja je zvanični ogranak CIA za finansiranje obećavajućih startapova, "Rozmont Seneka", investicioni fond Hantera Bajdena, sina odlazeće predsednika SAD. Tu su i "Gugl" koji je, kao i "Fejsbuk", bio finansiran od strane CIA firme In-Kju-Tel.

Značajnu ulogu tokom pandemije kovida 19 imale su upravo IT kompanije. U borbi sa novim virusom – "Alfabet", "Amazon", "Epl", "Majkrosofrt" i "Meta", istakle su se tako što su zabranjivale na svojim platformama bilo kakvu debatu ili preispitivanje zvaničnih politika. Posebno su bile osetljive na svaku sumnju u zoonotsku teoriju porekla novog virusa korona.

Dok je filtrirao informacije i kreirao istinu, osnivač "Majkrosofta" bio je i jedan je od glavnih stratega borbe protiv virusa korona. Pre sedam godina "Politiko" je objavio tekst "Upoznajte najmoćnijeg doktora na svetu: Bil Gejts" u kojem je pokazao da je ovaj milijarder drugi najveći finansijer Svetske zdravstvene organizacije. Sa tih pozicija je lobirao da na čelo SZO dođe Tedros Gebrejesus. I to bi ujedno bila i kratka priča o tome kako su prioriteti Bila Gejtsa postali prioriteti SZO. Sada korona politiku koju su vodili Gejts iza i Gebrejesus ispred kamera izveštaj Kongresa ocenjuje kao "potpuni neuspeh".

Ali, neuspeh SZO nije i Gejtsov neuspeh. Naprotiv. Držeći konce SZO u svojim rukama, Bil je istovremeno ulagao je i u farmaceutske kompanije. Naravno, i u "Fazjer", kompaniju koja je tokom korone svoj profit uvećala skoro stopostotno – sa 41 milijarde dolara 2020. na 81 milijardu 2021.

I to nije sve – svoje otiske ostavio je i u "Metabioti". Ali, sada u ulozi filantropa. Naime, Fondacija Bila i Melinde Gejts takođe je na listi finansijera kompanije koja je otvarala biološke laboratorija u Ukrajini i drugim zemljama.