Ultimatum britanskih medicinskih sestara: Ili veće plate, ili nastavak štrajka
Ako vlada ne odgovori na zahteve britanskog sindikata medicinskih sestara za povećanjem plata, u januaru će se suočiti sa nastavkom štrajka, zapretili su radnici koji su drugi put za nedelju dana napustili bolnice.
Vlastima je dat rok od 48 sati da odluče da li će prihvatiti ultimatum.
Situacija bi mogla da se dodatno zakomplikuje, jer, kako prenosi Rojters, sutra i 28. decembra rad će obustaviti i osoblje Hitne pomoći u Engleskoj i Velsu, koje će se ta dva dana starati samo o životno ugroženim pacijentima.
"Ne možemo da garantujemo bezbednost pacijenata. Zabrinuti smo zbog rizika, ali i zbog mogućnosti da se štrajkovi nastave kako se dublje zalazi u zimu. Dolazi veoma opasno vreme i zbog toga apelujemo na vladu i sindikate da pokušaju da reše ovaj spor", apelovao je na Bi-Bi-Si radiju izvršni direktor Konfederacije nacionalnih zdravstvenih organizacija Metju Tejlor.
Procenjuje se da je oko 100.000 medicinskih sestara u 76 bolnica i zdravstvenih centara stupilo u štrajk, zbog čega je otkazano hiljadu operacija koje nisu hitne.
Na akciju bez presedana u stotinu šest godina dugoj istoriji britanskog sindikata medicinskih sestara, zaposleni su, kako tvrde, prinuđeni, budući da zbog rastućih troškova života jedva "sastavljaju kraj s krajem".
Sindikat Kraljevskog koledža medicinskih sestara koji kaže da su realne zarade članova pale za šest odsto u poslednjoj deceniji, pozvao je na povećanje plata od pet odsto iznad stope inflacije, koja je u novembru iznosila 14 odsto.
Vlada, međutim, po preporuci nezavisnog tela za reviziju zarada nudi svega oko četiri odsto u proseku, i odbija da dalje razgovara o toj temi, budući da premijer Riši Sunak tvrdi da država ne može da priušti da ispuni zahteve medicinskih radnica.
"Ako ova vlada nije spremna da uradi pravu stvar, nećemo imati izbora nego da nastavimo u januaru", ističe predsednik sindikata Pet Kulen.
Mlađi ministar zdravlja Vil Kvins poručio je za "Skaj njuz" da je vlada spremna da sa sindikatima razgovara o svim uslovima rada, ali da ne može da ponovo otvara temu plata.
Pomoć vojske
Štrajkovi stvaraju dodatni pritisak na pružanje zdravstvene zaštite u Nacionalnoj zdravstvenoj službi koja je već opterećena nedostatkom osoblja i rekordnim kašnjenjima zbog pandemije virusa korona.
"Naši članovi su umorni od odlaska na posao svaki dan, a u nekim slučajevima, provode celu smenu sedeći u kolima hitne pomoći ispred odeljenja sa istim pacijentom", rekla je Rejčel Harison, nacionalni sekretar sindikata GMB.
Vojska je zato stavljena u stanje pripravnosti kako bi pomogla u vožnji saniteta.
Ministri će se u utorak sastati sa sindikatima kako bi razgovarali o tome na koje hitne slučajeve će službe i dalje reagovati, budući da mediji pišu da će čak i pacijenti sa srčanim i moždanim udarima možda morati sami da dođu do bolnice.
"Bio sam apsolutno jasan kada sam sindikatima rekao da situacije opasne po život i vanredne situacije moraju biti pokrivene jer je to deo garancija minimalnog nivoa usluge", poručio je Kvins za Bi-Bi-Si.
Vlada je saopštila da razmatra da sledeće godine uvede i novi zakon protiv štrajkova koji bi mogao da zabrani obustavu rada u ključnim sektorima.