Gejts: Usporilo se sa borbom protiv globalnih izazova, a Maskov "Tviter" me brine

Stil donošenja odluka na "Tviteru" od kada ga je preuzeo Ilon Mask, pogoršava digitalnu polarizaciju, smatra suosnivač "Majkrosofta" Bil Gejts.

"Voleo bih da imam neki dobar odgovor na ovo pitanje, jer je situacija sada manje jasna nego pre godinu dana", rekao je Gejts "Fajnenšl tajmsu" na pitanje da li je izazov borbe protiv takvih podela bio inženjerski ili stvar ljudske procene.

"Mislim, svakako, da situacija sa 'Tviterom' uzburkava stvari. Da umesto objektivnog skupa mera koje sprovodi široka grupa ljudi, vi imate neku vrstu samostalnog donošenja odluka bez konsultacija sa drugima", rekao je on.

Ilon Mask je u oktobru kupio "Tviter" za 44 milijarde dolara. Od kada je najbogatiji čovek na svetu preuzeo tehnološkog giganta, veliki oglašivači su napustili platformu društvenih medija nezadovoljni njegovom strategijom moderiranja sadržaja, a Mask je ove sedmice anketirao korisnike o tome da li treba da se povuče sa mesta glavnog izvršnog direktora.

Gejts, četvrta najbogatija osoba na svetu, smatra da platforme društvenih medija "moraju da se fokusiraju na stvari koje podstiču nerede ili dovode do ogromnih zabluda o bezbednosti vakcina ili maski."

On je procenio da je čak i za osobu "poštenog uma sa najboljom svetskom tehnologijom i beskonačnim budžetom za osoblje" ponekad teško da razlikuje skeptična istraživanja vakcina od teorija zavere da vakcine prave ljudi koji bi samo da se obogate i koje ne interesuju potencijalne posledice po zdravlje.

Gejts je naveo polarizaciju u američkom društvu i politici kao razlog zašto se usporilo sa borbom protiv globalnih izazova, od rešavanja pitanja dečje paralize i malarije, preko situacije u Ukrajini, do skoka inflacije i klimatskih promena.

"Stepen do kog je globalno zdravlje van dnevnog reda me veoma brine", rekao je on. Prema njegovim rečima, međunarodna pomoć će sada kontinuirano padati zbog situacije u Ukrajini, što znači da će mnogim afričkim zemljama biti teže da dobiju finansiranje duga od kojih neke zavise.

SAD bi "apsolutno mogle da urade više", ocenio je Gejts.

Ponovo je upozorio na sledeću pandemiju, rekavši da je "frustriran" što se više pažnje ne posvećuje boljim dijagnostičkim testovima i otkrivanjem. On je uporedio izazove sa kojima se svet susreo posle kovida sa posleratnom rekonstrukcijom u 20. veku.

"Posle Drugog svetskog rata, ono što je svet uradio bilo je prilično impresivno. Do sada je reakcija više ličila na ono što se dogodilo posle Prvog svetskog rata, što nije bilo toliko impresivno. Nadam se da to ne znači da su nam potrebne dve pandemije pre nego što ljudi to shvate ozbiljno", rekao je on.