Novogodišnje želje gruzijske opozicije: Sankcije, ekonomski pad i novi izbori

Aktuelne vlasti u Gruziji ne priznaje međunarodna zajednica, vrlo brzo će uslediti ekonomski pad, nakon čega će vlast definitivno sesti za pregovarački sto, izjavio je jedan od lidera gruzijske opozicije i bivši premijer ove zemlje Giorgi Gakarija, preneo je Interfaks.

Nakon željenog ekonomskog sunovrata, kojem se nada Gakarija, gruzijska vlast konačno će sa proevroatlantskom opozicijom razgovarati o dve stvari, kako je to definisao bivši gruzijski premijer: oslobađanju svih pritvorenih demonstranata i raspisivanju novih izbora. 

Treće teme nema, mada bi neki očekivali da u zemlji koja je doživela ekonomski pad još nešto bude hitno na dnevnom redu. Ekonomija, na primer. Kao što bi drugi možda mislili da nije baš u redu radovati se posrtanju zemlje zarad (potencijalnog) dolaska na vlast. 

Gakarija, koji izgleda ne spada ni u jedne ni u druge, izjavu je dao dok u Gruziji protesti ulaze u 13. dan, ocenjujući da su demonstracije dale rezultate: međunarodna zajednica ne priznaje aktuelnu vlast u Gruziji, kako je dodao.

Demonstranti koji protestvuju ispred zgrade vlade u Tbilisiju na ulice su izašli posle odluke vlade da odloži pregovore o pristupanju Evropskoj uniji do 2028. godine, a traže i raspisivanje novih izbora jer one na kojima je, i posle ponovnog prebrojavanja, ubedljivo pobedio vladajući "Gruzijski san" smatraju neregularnim.

Bivši gruzijski premijer Gakarija i njegova stranka "Za Gruziju" na tim izborima osvojili su osam odsto glasova, što je, ma kako jednocifreno zvučalo, sasvim dovoljno da se stane na čelo opozicije: jer mediji ga upravo tako predstavljaju, kao jednog od opozicionih vođa na ovim najnovijim protestima.

Na svom nalogu na društvenoj mreži Iks, on redovno poziva "međunarodne prijatelje" da pomognu njegovoj zemlji koja se našla u velikoj nevolji sa svojom vlašću koja "krade izbore" i udaljava zemlju od Evropske unije.

Tokom protesta opozicije u Gruziji povređeno više od 150 policajaca, privedeno oko 400 demonstranata

I na samom početku protesta jedan od prvih zahteva ovog vođe opozicije bio je da se u unutrašnja pitanja njegove zemlje pod hitno umešaju strane (zapadne) države i da spasavaju Gruzine od njih samih. 

"Gruzijski narod čuje vašu podršku, ali oni traže akciju - reči više nisu dovoljne... Polovične mere su opasno nedovoljne. Nemojte da priznate vladu 'Gruzijskog sna', hitno uvedite ciljane sankcije i preko ovih poteza podržite ljude na ulicama da dobiju datum novih izbora", piše Gakarija u jednoj od svojih objava na Iksu početkom decembra.

U nedavnom intervjuu on ističe da je "sada ključna opipljiva podrška naših strateških partnera", (pošto sami nisu uspeli ništa da urade), kao i da bez međunarodnih sankcija političkim protivnicima, odnosno gruzijskim zvaničnicima, i nepriznavanja gruzijske vlade neće biti ni pregovora.

"Očekujem da sankcije budu ostvarene pre Nove godine. To će ojačati moral i dati nadu javnosti. Zatim ćemo na početku nove godine, imati izazovne političke pregovore na kojima će sve strane morati da učine ustupke", izneo je svoje nade i planove ovaj vođa opozicije.

Gakarija, koji danas piše o policijskoj brutalnosti, objavljuje slike pretučenih demonstranata vapijući za pravdom i hvaleći mlade koji su budućnost ove zemlje, osim što je bivši premijer Gruzije (2019-2021), kako ga mediji uglavnom i predstavljaju, bio je i ministar unutrašnjih poslova (2017-2019), što nešto manje ističu. 

U junu te 2019. neki drugi mladi, budućnost zemlje, i evropski orjentisani, protestvovali su zbog obraćanja ruskog poslanika u gruzijskom parlamentu sa mesta predsedavajućeg. Sa tih tadašnjih letnjih protesta zatražena je ostavka ministra policije Giorgija Gakarija zbog policijske brutalnosti u obračunu sa demonstrantima. I naravno: raspisivanje vanrednih izbora, što je obavezni začin svakog "narodnog" nezadovoljstva. 

Gakarija je izjavio tada da je "grupa ljudi napala policiju i državne institucije" dodajući da nema nikakav problem da podnese ostavku ako se dokaže da je policija postupala nezakonito. Nedugo potom, Gakarija je došao na čelo gruzijske vlade.