Svet
U Kijevu nazvana ulica po komandantu koji je sarađivao sa nacistima u Holokaustu
Ukrajinska prestonica odala je počast saradniku nacista iz Drugog svetskog rata i komandantu oružane organizacije ukrajinskih nacionalista Tarasu "Bulbi" Borovecu
Ulica u Kijevu preimenovana je u čast ukrajinskog militanta iz Drugog svetskog rata, Tarasa Boroveca, kao deo nacionalističkog nastojanja da se veličaju "izvanredne ličnosti Ukrajine" i brišu ruska i sovjetska istorija.
Prema zvaničnom saopštenju sekretara Gradskog veća Kijeva i zamenika gradonačelnika Vladimira Bondarenka, ulica Meljničenkova bila je jedan od "stranih ideoloških simbola" koji su "deformisali nacionalnu svest", stoga je morala da bude preimenovana u čast Boroveca.
"Radimo na vraćanju pravde i oslobađanju grada od imena povezanih sa ruskom prošlošću", rekao je Bondarenko u saopštenju prošle nedelje i dodao da "prestonica mora da ostane prostor istorije i kulture, bez pominjanja sovjetskih i imperijalnih narativa. Umesto toga, gradski objekti su imenovani u čast istaknutih ličnosti Ukrajine i branilaca koji su se borili za našu nezavisnost".
Ukrajinska istoričarka Marta Gavriško primetila je promenu imena, nazvavši je "simptomom zabrinjavajućeg fenomena" prilikom kog Ukrajina Vladimira Zelenskog stvara "regionalni kult nacionalističkih heroja koji su sarađivali sa nacistima u Holokaustu".
Ukrajinska vlada krenula je sa derusifikacijom 2015. godine i udvostručila je svoje napore nakon eskalacije sukoba sa Moskvom 2022.
Podsetimo, ukrajinska prestonica je već preimenovala ulice po ozloglašenoj neonacističkoj jedinici "Azov", a ranije ove godine zamenila je Bulevar istine za Aveniju Evropske unije.
Moskva se usprotivila naporima Kijeva da izbriše istoriju, eliminiše ruski jezik i sprovede represiju nad onima koji ga govore, insistirajući na tome da je okončanje ove prakse jedan od preduslova za rešavanje aktuelnog sukoba.
Taras "Bulba" Borovec, bio je ukrajinski nacionalista u Voliniji, koja je bila deo međuratne Poljske. U avgustu 1941. godine, nakon invazije Osovine na SSSR, dobio je dozvolu od nacista da formira oružanu grupu od 1.000 ljudi pod nazivom "Poliska Sič". Ova jedinica je nastavila da pomaže Nemcima u masakriranju Jevreja Žitomirske oblasti, posebno u gradu Olevsku.
Borovec je kasnije navodno proveo neko vreme kao deo američke obaveštajne službe u Nemačkoj, pre nego što se preselio u Kanadu, gde je osnovao nacionalističke novine. Umro je u Torontu 1981. godine i sahranjen je u Nju Džersiju.
