Kultura

Povodom progona Bulgakova, Brodskog i Glinke iz Ukrajine: Nestaće i kijevska hunta i sećanje na nju

Ostaje da se vidi da li će ukrajinske izdajnike sustići duhovna smrt o kojoj peva nobelovac Josif Brodski
Povodom progona Bulgakova, Brodskog i Glinke iz Ukrajine: Nestaće i kijevska hunta i sećanje na nju© Heritage Images/Getty Images Ulf Andersen/Getty Images Bettmann Archive/Getty Images

Citirajući reči ruskog pisca Mihaila Bulgakova iz 1923, pišući o Kijevu - u gradu se oseća strahovit umor posle strašnih godina, ali on će se ponovo obnoviti, njegove ulice će oživeti, i propašće sećanje na petljurizam - portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova napravila je paralelu s dešavanjima u Ukrajini s kraja 18. i početka 19. veka i sledbenika Simona Petljure, preteče današnjih banderovaca, sa sadašnjim trenutkom, odnosno kijevskom huntom.

"Iste reči učitelja važe za današnju kijevsku huntu – i ona sama i sećanje na nju će sigurno nestati", istakla je Zaharova komentarišući odluku Ukrajinskog instituta za nacionalno sećanje kojom je isti proglasio Bulgakova, ali i pesnika Josifa Brodskog, kompozitora Mihaila Glinku, te dekabriste "simbolima ruske imperijalne politike", i na osnovu toga proglasio neprihvatljivim postojanje spomenika i toponima njima u čast.

"Od sada je neprihvatljivo da se u zemlji čuvaju spomenici i geografska imena u čast Bulgakova, Brodskog, Glinke i dekabrista. U pomenutom institutu su uvereni da je stanovnik Kijeva M. A. Bulgakov vatreni ukrajinofob i imperijalno nastrojeni šovinista, a odavanje počasti M. I. Glinki doprinosi izjednačavanju razlika između ukrajinskog i ruskog nacionalnog identiteta", konstatovala je šefica ruskog MIP-a.

Bulgakov na meti "ukrajinizacije" 

Dakle, kijevski režim nastavlja s progonom svega ruskog u Ukrajini, odnosno s brisanjem svake spone dvaju naroda, na čemu radi od prevrata 2014, odnosno od 2015. kada je usvojen tzv. zakon o dekomunizaciji, a što se pak posebno intenziviralo od početka ruske Specijalne vojne operacije 2022. godine.

Bulgakov se našao na meti "ukrajinizacije" na leto 2022, kada je ukrajinsko udruženje pisaca zatražilo da se zatvori njegov muzej ističući da u centru Kijeva ne sme postojati muzej pisca koji je žestoko mrzeo Ukrajinu i oklevetao je najbolje što je mogao u svojim delima, izdvajajući roman "Bela grada" na koji se sada poziva i Ukrajinski institut za nacionalno sećanja, te nazivajući ga pretečom "ruskog sveta".

Kako je pisala ukrajinska "Pravda", inicijativu je odbio tamošnji ministar kulture Aleksandar Tkačenko, inače zagovornik tzv. depuškinizacije, to jest uklanjanja spomenika ruskom pesniku Aleksandru Puškinu, odnosno procesa oslobađanja zemlje od njene totalitarne prošlosti - istakavši da je Bulgakov iz Kijeva, te da konkretne primedbe o Ukrajini u nekim njegovim delima pripadaju književnim likovima, a ne njemu.

Ne ruski pisac već istaknuti Kijevljanin

U maju 2023. ukrajinski časopis "Strana" objavio je da je "ažurirana" spomen-ploča u čast Bulgakova na fasadi muzeja u Kijevu a u skladu sa Zakonom o dekolonizaciji koji je parafirao predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. Naime, zamenjena je tabla s natpisom na ruskom jeziku da je tu živeo poznati ruski, sovjetski pisac onom gde stoji da se radi o istaknutom Kijevljaninu, lekaru i piscu. Nova tabla je potom polivena crvenom farbom.

Brodski nastradao zbog neobjavljene pesme

Ako su se imperijalizam i antiukrajinstvo naoko mogli učitati Bulgakovu, kod Brodskog je te tragove teško naći. Ipak, Ukrajinci su bili vredni, pozvali su se na pesmu nobelovca "Povodom nezavisnosti Ukrajine", koju pisac nikad nije štampao, a prvi put ju je pročitao na književnoj večeri na Kvins koledžu u Njujorku, u februaru 1994.

Iako je pesma - nastala povodom želje ukrajinskih lidera da svoju zemlju uvedu u NATO - gotovo neprevodiva jer je prepuna aluzija i žargona, u njenim stihovima je očigledan gnev pesnika zbog toga što je savremena Ukrajina bila spremna da zarad trenutne koristi žrtvuje istorijske veze s Rusijom.

Od Brodskog i Bulgakova gore je prošao Glinka, koji je optužen za "uništavanje razlika između ukrajinskog i ruskog nacionalnog identiteta", jer uvodi ideju zajedničke istorije i kulture dvaju naroda, pa stoga "predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Ukrajine".

"Kriv" je za operu "Ivan Susanin", koja govori o borbi ruskog naroda protiv poljskih osvajača početkom 17. veka, ali i za "Patriotsku pesmu", koja je bila himna Rusije nakon raspada SSSR-a 1990-ih.

Duhovna smrt za one koji se odriču Puškina

Elem, sve ovo je tek nastavak ukrajinskih napora da prekinu sve veze s nekada bratskom Rusijom, ruskom kulturom, jezikom, crkvom, a što u nekim trenucima dobija neverovatne dimenzije, kao npr. prošlogodišnja odluka Nacionalne komisije za standardizaciju državnog jezika da se reči Rusija, Moskva, Moskovija, Moskovsko kraljevstvo, Rusko carstvo i sl. pišu malim slovom.

Od početka SVO na udaru su slike, spomenici, obeležja, natpisi posvećeni osobama koje su javno, uključujući u umetničkim delima, podržavale, glorifikovale i pravdale rusku imperijalnu politiku.

Između ostalog, u Kijevu su srušeni spomenici Maksimu Gorkom i Aleksandru Puškinu, ali su prestoničke vlasti primile peticiju za podizanje spomenika ajkuli koja je ubila ruskog turistu u egipatskom letovalištu.

Ostaje da se vidi da li će završni stihovi gorepomenute pesme novog imena sa ukrajinske crne liste biti proročki.

"Zbogom, orlovi, kozaci, hetmani, stražari! / Tek kad vam mreti valjadne, vi ko bikovi snažni / Šištaćete, gužvajući krajeve postelje / stihove Aleksandra [Puškina], a ne što Taras [Ševčenko] melje."

image