Svet
Maligni tumor zapadne rusofobije: Karcinom od koga su obolele SAD
Francuski pisac Žerar Konio kaže da je rusko-ukrajinski sukob nesumnjivo bio blagodat za SAD, koje su ga i izazvale, ali da je u Francuskoj predstavljao okidač za novi talas antiruskog rasizma
Francuski pisac Žerar Konio, u intervjuu koji je objavio sajt "Movez nuvel", odbacuje danas preovlađujuće ideje i popularne medijske klišee o Rusiji na Zapadu. Rusija nije, podseća Konio, samo jedna među mnogim evropskim državama, već prava "'zemlja-kontinent', čak 35 puta veća od Francuske, koja obuhvata 11 vremenskih zona".
Konio je autor knjige "Rusija i njen dvojnik". Njegove teze su duboko uznemirujuće za savremeni Zapad, jer su u suprotnosti sa nedopustivo pojednostavljenim, lažnim tezama o Rusiji. Ovaj autor podseća i na reči Vinstona Čerčila, koji je za Rusiju rekao da predstavlja "rebus, obavijen misterijom, unutar enigme".
"Francuski istoričar Emanuel Tod je u pravu što poziva na razum u našim odnosima sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom. Kisindžer je izjavio da demonizacija Putina zapadnih lidera nije politika, već samo alibi za to što oni nemaju nikakvu politiku prema Rusiji", kaže francuski pisac.
Kako primećuje ovaj pisac, rusko-ukrajinski sukob je nesumnjivo bio blagodat za SAD, koje su ga i izazvale, ali je u Francuskoj predstavljao okidač za novi talas antiruskog rasizma.
"Ovaj talas se ne odnosi samo na rusku kulturu ili na ruski jezik, već i sve ono što može da potpadne pod antirusku anatemu. Ruskim sportistima zabranjeno je učešće na Olimpijskim igrama. 'Ruskim' mačkama je zabranjeno da učestvuju na izložbama. Što se tiče umetnosti, jedan od najvećih britanskih muzeja preimenovao je 'Ruske plesačice', koje je naslikao Edgar Dega, u 'Ukrajinske plesačice'", dodaje ovaj francuski autor.
Antiruska politička i medijska inkvizicija
Duže od dve godine francuski mediji uporno šire mržnju, koja počiva na lažima i klevetama, tvrdi Konio.
"Nedavno je jedan general NATO-a optužio Trampa da je Putinov agent, 'zaboravljajući' da istraga nije pronašla nijedan dokaz o ruskom mešanju u američke izbore. Ali, to je samo još detalj u masi laži plasiranih u medijima, koji će ući u istoriju novinarstva kao 'medijska monstruoznost'", smatra Kanio.
Zapravo, reč je o pravoj "političkoj i medijskoj inkviziciji" na Zapadu, koja je pokušala da iz istorije čovečanstva izbriše narod koji je spasao svet od nacizma i koji je danas ponovo ustao protiv njegovog oživljavanja, koga je promovisao Zapad u ime "demokratije", zaključuje ovaj francuski autor.
Ova "inkvizicija" pokušava da promeni pravo značenje reči, da pretvori stvarnost u fikciju, istinu u laž, dodaje Konio, a jedini lek za to je savet koji je Konfučije dao kineskom caru koji je želeo da iznova uspostavi zakon.
"Najpre moramo stvari nazivati pravim imenom", rekao je kineski mudrac.
Zapravo, reč je masovnom psihičkom oboljenju na Zapadu, koje se naziva rusofobijom. Kako primećuje švajcarski novinar Gi Metan u knjizi "Rusija – Zapad: Hiljadu godina rata", to je tipično zapadni fenomen, jer postoji samo na Zapadu, a ne, na primer, u Kini, Japanu, Iranu, ili u bilo kojem drugom delu sveta.
Rusofobija je duševna bolest, koja obeležava jedino protestantske i katoličke zemlje. U njenoj osnovi je, tvrdio je poljski pisac Marijus Vilk, koji je dvadeset pet godina živeo u Rusiji, fenomen "lažne sličnosti": nijedan narod na svetu ne liči toliko na Evropljane poput ruskog, a da to u suštini nije.
Kako Zapad reaguje na tu "lažnu sličnost"? Snažnim i upornim podozrenjem i osećanjem lažne superiornosti prema Rusiji. Upornim, ponekad pritajenim, a ponekad, kada to dozvole istorijske okolnosti, sasvim otvorenim i nepomirljivim neprijateljstvom.
Rusofobija kao maligni tumor
Prava kolevka rusofobije je Velika Britanija, u kojoj je ona poprimila obrise ideologije. Potom je rusofobija metastazirala u Francuskoj i Nemačkoj, da bi se poput karcinoma proširila na SAD.
Ovom zlu je prošle godine pokušao da se suprotstavi tadašnji ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, koji je štampao članak u "Rosijskoj gazeti", jer nijedan američki medij nije hteo da ga objavi. Članak ima više nego provokativan naslov – "Rusofobija kao maligni tumor u Sjedinjenim Državama".
Esej počinje sledećim rečima: "Rusija je uvek poštovala bogatu kulturnu tradiciju svih zemalja. To je srž našeg nacionalnog identiteta, mentaliteta i državnosti."
"Kultura treba da ostane most među narodima, ma koliko odnosi između država bili složeni. Nikakvog 'otkazivanja kulture' nije bilo u Rusiji, čak ni tokom Hladnog rata. Rusi nisu proglašavali nepoželjnim američke pisce ili muzičare", primetio je Antonov.
Kako je tada upozorio ambasador: "Antiruski 'virus mržnje' nastavlja da metastazira u SAD, a zarazio je i vodeće američke umetničke galerije, koje pokušavaju da nadmaše jedna drugu u 'otkazivanju' s ruske kulture."
Čak je i američki Muzej moderne umetnosti popustio pred ovim poremećajima, preimenujući stalnu kolekciju galerije ruskih umetnika u dela "etničkih Ukrajinaca", dodao je ambasador.
Gvozdena pesnica u svilenoj rukavici
Vratimo se na kraju još jednom francuskom piscu Žeraru Koniou. Po njemu, ovakav talas rusofobije je posledica jednog dubljeg oboljenja, koji se naziva "društvena modernost", čija ograničenja se primenjuju na svakog pojedinca.
"Zagovornici raskida sa prošlošću, sa tradicijom, sa principom autoriteta, proglasili su univerzalni kult slobode kao novu i nepobitnu dogmu. Ali, ova 'sloboda' sakriva gvozdenu pesnicu u svilenoj rukavici", tvrdi francuski autor.
"Pisac Džek London je ovaj sistem prinude, koji za sebe tvrdi da je demokratija, nazvao 'gvozdenom petom'. Ušli smo u epohu dekadenciju, u znaku anarhije, haosa i neograničene subjektivnosti, a to je, u stvari, sistem koji počiva na porocima i zločinima", smatra francuski pisac.
"Oni retki uzbunjivači koji žele da odbrane istinu od laži i poštovanje stvarnosti od principa zadovoljstva, tretiraju se kao neprijatelji čovečanstva", tvrdi Konio i ističe: "Na svim nivoima, svedoci smo apoteoze destrukcije potrošačkog društva, koje pretvara mase u stoku, podvrgnutu prinudnom radu, uništava sposobnost rasuđivanja konformizmom, a društveno telo raspadom porodice, nacije i vere."
Iza ovog raspada na Zapadu, dodaje francuski pisac, "stoje upravo oni koji bi trebalo da ih od toga štite: vlast, škola, crkva, ukratko svi oni koji propovedaju prinudu prerušenu u slobodu".
