Novi trendovi u Latinskoj Americi: Zašto Tramp preti Panami

Panamski kanal je u vlasništvu Paname, ali novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je optužio ovu centralnoameričku državu da naplaćuje "prekomerne naknade za američke brodove".

U dve objave na društvenoj platformi "Istina", Tramp je zapretio i da će SAD ponovo preuzeti kontrolu nad Panamskim kanalom ukoliko Panama ne bude poštovala uslove sporazuma iz 1977. o pravnim statusu ovog plovnog puta.

"Ako se ne poštuju moralni i pravni principi našeg veličanstvenog gesta prepuštanja kanala Panami, onda ćemo zahtevati da nam se Panamski kanal vrati, u potpunosti i bez pitanja", napisao je Tramp.

Nejasno je šta je podstaklo Trampa da se oglasi povodom Panamskog kanala, primećuje Rojters.

Tokom poslednje dve decenije, Kina je sve prisutnija u Latinskoj Americi. Na primer, kompanija koja ima sedište u Hong Kongu, upravlja dvema lukama na svakom kraju kanala, mada nijedna kineska kompanija ne odlučuje o tome čiji će brodovi prolaziti brodova kroz ovaj kritični plovni put.

Takođe, Tramp je optužio i Kinu zbog rastućeg uticaja nad Panamskim kanalom, što je, prema njegovom mišljenju, zabrinjavajući trend za američke interese. Inače, američka preduzeća zavise od Panamskog kanala zbog prometa roba između Atlantika i Pacifika.

Uprava Panamskog kanala izvestila je da je tokom prošle godine ovaj plovni put zaradio sumu od skoro pet milijardi dolara. Međutim, kanalom upravlja panamska Uprava za Panamski kanal, a Kina do sada nije pokazala želju da kanal stavi pod svoju kontrolu.

U Panami je nedavno na predsedničkim izborima pobedio proamerički kandidat Hose Raul Mulin, koji je obećao da će "Panamu približiti SAD".

Faktor zvani Kina

SAD su 1903. potpisale sporazum sa Panamom, koji joj je omogućio da izgradi kanal kroz prevlaku koja povezuje Pacifik i Atlantik. Zauzvrat, SAD su garantovale neutralnost kanala, što je značilo da će biti otvoren za sve, i kontrolisale su zemljište sa obe strane plovnog puta. Ovaj region, poznat kao Zona Panamskog kanala, bio je pod upravom SAD, a američki zakoni su se primenjivali na sve njegove stanovnike.

Posle decenija napetosti između SAD i Paname zbog pitanja vlasništva nad Panamskim kanalom, Karterova administracija je 1977. potpisala sporazum sa vojnim diktatorom Paname Omarom Torijosom, o prenošenju kontrole nad ovim vitalnim plovnim putem. Prema uslovima tih sporazuma, SAD su zadržale pravo da "brane kanal od bilo čije pretnje".

Međutim, politički analitičari tvrde da odredbe ovog sporazuma ne omogućavaju SAD da legalno preuzmu kontrolu nad kanalom. Zapravo, za razliku od tvrdnji koje iznosi britanski Rojters, da ostaje nejasno šta je podstaklo Trampa za zapreti Panami oduzimanjem vlasništva nad kanalom, sve postaje savršeno ukoliko uzmemo u obzir faktor zvani Kina.

Kako tvrdi sociolog Rikardo Martins na sajtu "Nju istern autluk", rastući ekonomski i geopolitički uticaj Kine u Latinskoj Americi postaje sve veći izazov tradicionalnoj dominaciji SAD u Latinskoj Americi.

Kako primećuje Martins: "Kineska Inicijativa 'Pojas i put' (BRI) je značajan pokretač koji dovodi do smanjenja uticaja SAD na Latinsku Ameriku i nudi zemljama regiona alternativni izvor kapitala. Zauzvrat, Kina dobija pristup ključnim resursima, tržištima i strateškom pozicioniranju. Mnoge zemlje u Latinskoj Americi, poput Argentine, Brazila i Čilea, okreću se Kini zbog trgovinske i razvojne pomoći. One to vide kao šansu da smanje zavisnost od SAD."

"Američka diplomatija carina i pretnji, odgurnula je mnoge zemlje Latinske Amerike od SAD", zaključuje ovaj sociolog.

Osim toga, Peking nudi latinoameričkim zemljama trgovinske sporazume bez bilo kakvih političkih uslovljavanja i zbog toga će se okretanje ka Kini, bez ikakve sumnje, nastaviti.

Kina pobeđuje u bici za srca i umove Latinoamerikanaca

Kineska strategija kombinovanja ekonomskog pragmatizma sa diplomatskim angažmanom ima odjeka u mnogim latinoameričkim državama, koje se suočavaju sa infrastrukturnim deficitima. Za razliku od SAD, koje "pomoć" daju pod političkim uslovima, Kina nudi bezuslovnu finansijsku podršku, što je čini privlačnim partnerom i konsoliduje saradnju pod oznakom "Jug-Jug".

"Kao rezultat toga, zemlje poput Brazila i Perua se sve više okreću ka Pekingu, a to ruši tradicionalnu hegemoniju SAD", dodaje Martins. Štaviše, Kina je postala prvi trgovinski partner za Brazil, Čile, Peru i Urugvaj, i druga za Brazil i Argentinu, i u trgovini i po stranim investicijama.

Sprečen puč u Boliviji: Pobunjenici uhapšeni, pristalice predsednika izašle na ulice

Tramp, s druge strane, rizikuje da stavom konfrontacije sasvim otuđi Latinsku Ameriku, zaključuje ovaj sociolog.

"Nasuprot tome, fokus Kine na infrastrukturu i društveno-ekonomski razvoj jača njene geopolitičke pozicije."

Tramp nastavlja sa imperijalističkom retorikom, koja postaje sve neprijatnija za Latinsku Ameriku; nasuprot tome, kineski lider Si Đinping govori o "zajedničkom razvoju". To je strategija u kojoj "svi pobeđuju".

"Izgleda da Kina pobeđuje u bici za srca i umove Latinoamerikanaca", dodaje Martins.

Drugim rečima, Trampova administracija će morati da pronađe ravnotežu između održavanja uticaja SAD u svom "dvorištu" i suprotstavljanja "rastućem uticaju Kine". U tom smislu, pretnje Panami o "oduzimanju vlasništva" nad Panamskim kanalom nisu dobar znak.

Kina: SAD zavisne od rata i predstavljaju najveću pretnju globalnoj bezbednosti

SAD nastavljaju da žive u svojim zabludama. Američka spoljna politiku ostaje nepredvidljiva, konfrontirajuća i usmerena na zaštitu interesa SAD "iznad svega". Nasuprot njih je svet multipolarnosti. Čitava Latinska Amerika se danas suočava sa sve složenijom geopolitičkom realnošću, u kome je prisustvo Kine sve teže ignorisati.