Top događaji 2024: Od povratka Trampa i jačanja desnice, do odlaska Asada i dekolonizacije Afrike

Ove godine naslovima su dominirali sukobi - u Ukrajini, Sudanu i na Bliskom istoku. Izraelski lider je optužen za ratne zločine, dok je oružana opozicija srušila Bašara el Asada u Siriji.

Protekla 2024. je bila rekordna godina za izbore širom sveta, sa više od polovine stanovništva planete koje je glasalo u 80-ak zemalja.

U Sjedinjenim Američkim Državama 2024. je bila godina u kojoj je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika, a časopis "Tajm" ga je ponovo proglasio osobom godine. To se dogodilo u godini kada je osuđen za krivična dela, preživeo više atentata i pobedio dva demokratska kandidata u trci za Belu kuću.

Osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž je pušten na slobodu posle 14 godina pravne borbe izabravši, kako je rekao, slobodu umesto neostvarive pravde. Predsednik Irana Ebrahim Raisi poginuo je u helikopterskoj nesreći, dok je južnokorejski predsednik Jun Suj Jeol šokirao mnoge proglasivši ratno stanje u zemlji.

Protesti u Gruziji su počeli 28. novembra, nakon što je premijer Irakli Kobahidze objavio odluku da suspenduje razmatranje početka pregovora o članstvu te zemlje u Evropskoj uniji do 2028. godine.

Praznično raspoloženje, ako ga je i bilo, uništio je užasan napad na božićni vašar u Magdeburgu u kome je poginulo najmanje petoro ljudi, dok je više od 80 povređeno.

Ovo je pet najvažnijih događaja 2024:

Majka izbornih godina

Godina 2024. je počela kao "majka svih izbornih godina". Osamdesetak zemalja koje predstavljaju četiri milijarde ljudi održale su izbore, a birači širom sveta kažnjavali su političare na vlasti.

Dugo dominantne stranke u Indiji, Japanu, Južnoj Africi i drugde izašle su na svoje izbore u nadi da će ojačati svoju vlast; umesto toga izgubili su mesta i našli se u koalicionim vladama. U Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama, birači su poslali aktuelne stranke na "klupu".

Istini za volju, ser Kir Starmer je posle pet meseci na funkciji nepopularniji od bilo kog premijera Velike Britanije u protekle četiri decenije, dok je Džozef Bajden svojim potezima uspeo da a) gurne svet na ivicu trećeg svetskog rata i b) uništi svoju decenijama građenu "političku zaostavštinu".

Odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore nakon što su desničarske stranke postigle dobre rezultate na izborima za Evropski parlament izborima dovela je do suprotnih rezultata i mogla bi ga koštati predsedništva. U zemlji koja je bila domaćin Olimpijskih igara (i vrlo bizarnog i "politički korektnog" otvaranja istih), olimpijska godina je dovela do štafete premijera - ukupno četiri.

Nemačka vladajuća koalicija Olafa Šolca se raspala, dok Alternativa za Nemačku sve više jača. Zapravo, desnica sve više jača svuda u Evropi, podstaknuta razočaranjem birača u vladajuće strukture, umorne od rasta troškova života, finansiranja Ukrajine, najezde migranata...

Bliski istok

Događaji izazvani Hamasovim napadom na Izrael u oktobru 2023. odjeknuli su na Bliskom istoku 2024. Izrael je nastavio svoj rat u Gazi. Broj mrtvih sada premašuje 45.000, a Pojas Gaze je na ivici gladi. Izrael je zabeležio brojne taktičke pobede, uključujući ubistvo lidera Hamasa Jahje Sinvara. Ali njegov strateški cilj – poraz Hamasa – ostao je nedostižan.

Izrael je u aprilu bombardovao iranski konzulat u Damasku, što je dovelo do reakcije Irana, na koju je Izrael opet odgovorio, uz pomoć SAD, "ograničenim" vazdušnim udarima na iranske ciljeve koji su se nastavili do kraja godine i u kojima su ubijeni visoki lider Hamasa, dugogodišnji lider Hezbolaha Hasan Nasralah.

Izraelske kopnene snage takođe izvršile invaziju na južni Liban, potiskujući snage Hezbolaha.

Sirija i odlazak Asada

Slabljenje Hamasa i Hezbolaha omogućilo je oružanoj opoziciji u Siriji da sruše vladu Bašara el Asada u decembru.

Asada je sišao sa vlasti praktično bez ispaljenog metka i dobio azil u Rusiji, dok je "oružana opozicija", doskorašnje terorističke grupe, preuzela vlast u zemlji.

Sada se postavlja pitanje da li su ovi događaji na Bliskom istoku postavili temelje za budući mir ili su posejali seme za još veći haos.

Povratak Donalda Trampa

Nakon nemira na Kapitolu 6. januara 2021, činilo se da je politička čitulja Donalda Trampa napisana, ali ipak on se vratio i to jači nego pre.

Nezadovoljstvo javnosti ekonomskom situacijom, sve većim brojem ilegalnih migranata i, generalno, demokratskim predsednikom Džozefom Bajdenom, vratilo je Trampa u Belu kuću.

Bajden je ispao iz trke u julu nakon katastrofalne debate koja je potvrdila sumnje koje su mnogi imali da je sposoban za još četiri godine na funkciji. Demokrate su se okupile oko Kamale Haris kao svog predsedničkog kandidata, ali bez uspeha. Tramp je pobedio - i to ne za dlaku kako su mnogi očekivali, već ubedljivo. Republikanci sada kontrolišu i Kongres i Senat, što praktično znači da je Trampova moć "neograničena".

Dekolonizacija Afrike

Građanski rat koji je počeo u Sudanu u aprilu 2023. nastavio se nesmanjenom žestinom 2024. Sudanske oružane snage (SAF), predvođene generalom Abdelom Fatahom el-Burhanom sukobljavaju se sa pripadnicima Snaga za brzu podršku (RSF), koje predvodi Mohamed Hamdan "Hemedti" Dagalo. Njih dvojica su zajedno preuzeli vlast u puču u oktobru 2021, ali su se na kraju posvađali.

Dok borbe traju, sudanski narod pati. Prema nekim procenama, ubijeno je 20.000 ljudi, a ta brojka se penje na više od 60.000 ili čak i više kada se uračunaju bolesti povezane sa ratom i glad. Ratni zločini su česti, a u Darfuru je proglašena glad. Konflikt je raselio oko jedanaest miliona ljudi od ukupne populacije od skoro pedeset miliona. Pokušaji posredovanja propali su budući da i SAD i RSF veruju da će oni "pobediti" na kraju.

U međuvremenu, (zapadna) Afrika se oslobađa starih kolonijalnih vladara. Francuska je isterana iz Sahela, dok su se Amerikanci povukli iz ključne vazdušne baze u Nigeru. Istovremeno, odnosi sa Rusijom jačaju na svim nivoima dok Moskva kroz BRIKS i druge grupe i inicijative radi na stvaranju multipolarnog sveta.