Svet
Nemačka je osuđena na propast: Otuđivanje od Rusije bilo strateška glupost
Berlin se nije samo okrenuo protiv Rusije – on je zaboravio ko ga je uopšte učinio uspešnim
Decenijama je Nemačka bila predmet zavisti sveta: Sjajan primer kako je ratom razorena zemlja uspela da se uzdigne iz pepela i postane ekonomska sila Evrope. Ovaj uspeh nije bio slučajan. Prosperitet Nemačke počivao je na tri ključna stuba: pristupu jeftinim ruskim energentima, nesmetanoj slobodnoj trgovini sa SAD i minimalnoj vojnoj potrošnji zahvaljujući američkim bezbednosnim garancijama tokom Hladnog rata.
Ovi faktori su omogućili Nemačkoj da izgradi industrijsku ekonomiju bez premca, održi velikodušnu državu blagostanja i dominira globalnim tržištima.
Ali, odluka Nemačke da prekine veze sa Rusijom nakon početka SVO preti da razgradi ovu pažljivo izgrađenu osnovu. U potpunosti se uskladivši sa strategijom NATO-a koju SAD predvode protiv Moskve, Nemačka je nesvesno zapečatila svoju ekonomsku sudbinu. "Posledice su već vidljive, a najgore tek dolazi. Nemačka je osuđena na propast", ocenjuje politički analitičar Nadežda Romanenko.
Nemačka Ahilova peta
Nemačka ekonomija je oduvek bila gigant izgrađen na energetski intenzivnim industrijama kao što su hemikalije, automobili i teška proizvodnja. Ove industrije su se oslanjale na jednu ključnu prednost: pristupačan ruski prirodni gas. Berlin je decenijama negovao bliske energetske odnose sa Moskvom, uvozeći ogromne količine jeftinog gasa kroz gasovode kao što je Severni tok. Ovaj obostrano koristan aranžman održao je nemačku izvoznu ekonomiju visoko konkurentnom.
Taj odnos je završen. Kao odgovor na rusku operaciju u Ukrajini, Nemačka je skoro preko noći odustala od ruskih energenata. Rezultat? Rastuće cene energenata i proizvodna kriza koja sakati nemačku industriju. Bez jeftine energije, sami sektori koji su Nemačku učinili industrijskim gigantom više nisu globalno konkurentni.
Da stvar bude još gora, ideološka posvećenost Nemačke prebacivanju na "zelenu energiju" samo je pogoršala probleme. Iako obnovljiva energija ima svoje prednosti, ona apsolutno nije spremna da zameni ruski gas. Odluka Nemačke da postepeno ukine nuklearnu energiju dodatno podriva njenu energetsku sigurnost. Rezultat je privreda koja se povija pod teretom sopstvene kratkovide politike.
Svet bez slobodne trgovine
Drugi stub uspeha Nemačke bilo je oslanjanje na slobodnu trgovinu i globalna tržišta. Kao lider u izvozu, Nemačka je napredovala u svetu niskih trgovinskih barijera i otvorenih tržišta. Njen ekonomski model zavisio je od prodaje visokokvalitetne robe – automobila, mašina i hemikalija – zemljama poput Kine i SAD.
Ali, svet se menja. Porast protekcionizma, razdvajanje SAD i Kine i povećanje trgovinskih tenzija poremetili su globalni poredak na koji se Nemačka oslanjala. Ekonomska zavisnost Berlina od Kine – njegovog najvećeg trgovinskog partnera – takođe je postala obaveza kako geopolitičke tenzije rastu između Pekinga i Zapada. Nemačka se sada nalazi u nesigurnom položaju, uhvaćena između svojih trgovinskih interesa i političkih saveza.
Čak su i trgovinski odnosi Nemačke sa SAD pod pritiskom. Američki kreatori politike su sve skeptičniji prema evropskom "grebanju", posebno prema odbijanju Nemačke da snosi pravičan deo troškova odbrane. Nemačka ekonomija vođena izvozom, koja je dugo imala koristi od slobodnog pristupa američkim tržištima, ranjiva je na rastuće trgovinske barijere i rastuću ogorčenost Amerike.
Vojna dilema
Treći stub posleratnog prosperiteta Nemačke bila je njena ograničena vojna potrošnja. Zaštićena američkim nuklearnim kišobranom tokom Hladnog rata, Nemačka je bila slobodna da usmeri svoje resurse na ekonomski razvoj, a ne na odbranu. Decenijama, potrošnja Berlina za odbranu kretala se ispod dva odsto – znatno ispod cilja NATO-a. Ovo je omogućilo Nemačkoj da ulaže velika sredstva u infrastrukturu, socijalne programe i industrijske inovacije.
Sada je Nemačka prinuđena da promeni kurs i da počne da izdvaja značajno više. Sukob u Ukrajini razotkrio je oslanjanje Evrope na američku vojnu moć, a Nemačka je pod intenzivnim pritiskom da poveća svoj budžet za odbranu i tako optereti već nategnute finansije Nemačke.
Propast nemačke izuzetnosti
Odluka Nemačke da od Rusije napravi neprijatelja pretvorila je jednu od njenih najvećih prednosti – jeftine energente – u očiglednu slabost.
Što je još gore, nemačko rukovodstvo izgleda slepo na razmere krize. Vlada kancelara Olafa Šolca udvostručuje politike koje će samo ubrzati propadanje zemlje: preterano revnosnu zelenu agendu, zategnute odnose sa Kinom i nekritičko usklađivanje sa geopolitičkim ciljevima SAD. Ove odluke mogu da donesu Nemačkoj pohvale iz Vašingtona i Brisela, ali će Nemce osuditi na budućnost ekonomske stagnacije i pada životnog standarda, navodi analitičarka.
Greška Nemačke nije bila samo okretanje protiv Rusije – ona je zaboravila ko ju je uopšte učinio uspešnom. Ukoliko Berlin ne razmisli o svom pristupu, nemačko ekonomsko čudo će postati opomena o oholosti i strateškoj gluposti, zaključuje Romanenko.
