Kanada postaje najveći proizvođač uranijuma na svetu

Kanada se utrkuje da postane najveći svetski proizvođač uranijuma jer cene radioaktivnog metala rastu kao odgovor na rastuću potražnju za nuklearnom energijom bez emisija i geopolitičke tenzije koje ugrožavaju snabdevanje.

"Kameko", najveći proizvođač u zemlji, predviđa da će proizvodnja uranijuma skočiti za skoro trećinu u 2024. godini na 37 miliona funti u dva rudnika u severnom Saskačevanu koji je srce industrije uranijuma.

Novi rudnici i proširenja koje planira ova i druge kompanije u istom regionu mogli bi da udvostruče domaću proizvodnju do 2035. godine, navodi investiciona banka "Ar-Bi-Si Kapital markets"

Kako će se Americi zabrana ruskog uranijuma obiti o glavu

Džonatan Vilkinson, kanadski ministar energetike i prirodnih resursa, rekao je da su ulaganja u tržište uranijuma u ​​zemlji na 20-godišnjem vrhuncu, pri čemu je potrošnja na istraživanje i procenu depozita "porasla za 90 odsto na 232 miliona kanadskih dolara (160 miliona dolara) u 2022. i dodatnih 26 odsto u 2023. na 300 miliona kanadskih dolara".

Industrija se utrkuje da unovči na skoku cena uranijuma, koje su u januaru prošle godine skočile iznad 100 dolara po funti (0,45 kilograma) – nivo koji nije viđen od 2008. Iako su od tada pale na 73 dolara po funti, ovo je još uvek daleko iznad proseka ispod 50 dolara zabeleženo godišnje tokom protekle decenije, objašnjava "Fajnenšel tajms".

Ekspanzija označava preokret za kanadsku industriju uranijuma, koja je bila najveći svetski proizvođač metala — glavne komponente nuklearnog goriva — do 2008. godine, ali se smanjila kada su cene pale nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu 2010. koja je desetkovala nuklearnu industriju.

Pad je pomogao "Kazatompromu", državnoj kazahstanskoj kompaniji, da učvrsti svoju poziciju najvećeg svetskog proizvođača. Do 2022. godine, Kazahstan je proizveo 43 procenta celokupnog iskopanog uranijuma — najveći udeo na globalnom nivou — dok je Kanada na drugom mestu sa 15 procenata, a zatim sledi Namibija sa 11 procenata, prema podacima Svetske nuklearne asocijacije.

Situacija bi sada mogla da se promeni u korist Kanade, pošto se očekuje da će potražnja za uranijumom skočiti nakon obećanja 31 zemlje da će utrostručiti upotrebu nuklearne energije do 2050. godine kako bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama.

Tehnološki giganti kao što su "Amazon", "Gugl" i "Meta" takođe se okreću nuklearnoj energiji da bi pokrenuli svoje centre podataka koji su gladni energije, jer ovo gorivo ne proizvodi gasove staklene bašte.

Iako proizvođači uranijuma u ​​Australiji, SAD i nekolicini drugih zemalja takođe planiraju proširenja svojih rudnika, oni su daleko manjeg obima nego u Kanadi i Kazahstanu.

Kina utrostručila uvoz uranijuma iz Rusije, Amerika smanjila

Sposobnost Kazahstana da dodatno proširi proizvodnju pogođena je brojnim preprekama. "Kazatomprom" — koji čini 23 procenta globalne proizvodnje — prošle godine je imao problema sa nestašicom sumporne kiseline, koja se koristi u njihovim operacijama ispiranja. Geopolitičke tenzije povezane sa sukobom u Ukrajini takođe su otežale kompaniji saradnju sa Zapadom.

U međuvremenu, SAD su u avgustu zabranile uvoz ruskog uranijuma pod izgovorom da brinu za svoju energetsku bezbednost. Moskva je odgovorila sličnim ograničenjima na izvoz uranijuma u ​​SAD.

Kina je najveći kupac kazahstanskog uranijuma i 17. decembra kupila je udeo u nekim nalazištima koja su zajednički razvili "Kazatomprom" i "Rosatom", ruska državna kompanija za nuklearnu energiju.