Svet
Postoji metod u Trampovom grenlandskom "ludilu"
Ostrvo u Arktiku je od vitalnog značaja za američku bezbednost
Interesovanje Donalda Trampa za Grenland ne predstavlja povratak imperijalizma 19. veka već signal hipermoderne stvarnosti - sveta koji klimatske promene menjaju, a SAD, Kina i Rusija žure da steknu prednost.
Ledeni pokrivač Grenlanda gubi 270 milijardi tona vode godišnje, dok arktički morski led nestaje toliko brzo da bi polarno more moglo sredinom 2030-ih da leti bude bez leda.
Topljenje leda otvara nove mogućnosti za izvlačenje resursa, brže trgovačke puteve, svemirske i vojne baze, nove ribolovne zone i konfrontaciju velikih sila.
Svemirska baza Pitufik, koja se nalazi na krajnjem severu Grenlanda od kraja Drugog svetskog rata, dom je za 200 američkog vojnog osoblja i 450 drugih snaga i izvođača iz saveznika. Deo je američkog sistema ranog upozoravanja na rakete, a služi i za svemirski nadzor i kao satelitska komanda.
Najsevernija američka baza - udaljena oko 1.500 kilometara od Severnog pola - je najmoćniji simbol koliko je Grenland vitalan za američku bezbednost. A njen geostrateški značaj će se verovatno samo povećati kako klimatske promene preoblikuju Arktik, otvarajući nove trgovačke rute u blizini Severne Amerike i stavljajući Grenland u srce rastuće "polarne" borbe između SAD, Kine i Rusije.
Mikel Runge Olesen, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije, rekao je za "Fajnenšel tajms" da za SAD "problem predstavlja interesovanje Kine i Rusije za Arktik. SAD su počele da vide Arktik kao region geopolitičkog nadmetanja. Za SAD je veoma važno da druge velike sile drže podalje od Grenlanda."
U ovakvoj konstelaciji, Trampovo interesovanje za Grenland - autonomnu teritoriju koju Danska kontroliše od 1814 - deluje razumno, čak i ako time nervira Kopenhagen i provocira (što voli da radi) EU i NATO.
Kada je Tramp prvi put izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda 2019. godine, on je to predstavio kao "veliki posao sa nekretninama" i naglasio ekonomske aspekte njegovog oduzimanja od Danske. Ovog puta, njegov fokus se promenio.
"Grenland nam je potreban u svrhe nacionalne bezbednosti", rekao je on, pominjući potrebu da se odvrate ruski i kineski brodovi.
Ostrvo možda ima samo 57.000 stanovnika, ali ima veliku ulogu u bezbednosnim pitanjima. Nalazi se na početku i severozapadnog i severoistočnog prolaza kroz Arktik, koji će se verovatno više otvoriti za komercijalni transport zbog topljenja, i blizu je ključnih ruta za ruske i druge podmornice.
Nije tajna da je ruski predsednik Vladimir Putin dugo sanjao da Severni morski put - koji ide duž ruske obale i u prošlosti je bio okovan ledom - pretvori u hladnovodni Suecki kanal. To bi smanjilo vreme potrebno za transport proizvoda iz Kine u Evropu i otvorilo sibirske luke i energente na azijska tržišta.
Za razliku od Amerikanaca, Rusija ima ledolomce. Kada je u aprilu 2000. porinut prvi nuklearni ledolomac "Rusija", Putin je sa palube poručio: Ekonomska budućnost zemlje povezana je sa kontrolom i razvojem prolaza kroz Arktički okean i velikih sibirskih naftnih i gasnih polja.
Nije, dakle, beznačajno što se u brodogradilištu u blizini Vladivostoka gradi potpuno nova "Rusija". To je prvi u klasi ledolomaca na nuklearni pogon koji će, kada budu napravljeni, biti najveći na svetu i moći će da razbije led debljine četiri metra. Nova "Rusija" je (samo) najveći od nekoliko novih ledolomaca u izgradnji, a u pripremi je još više za jačanje ionako značajne ruske flote.
Kina takođe gleda na sever.
Peking je 2018. najavio Polarni put svile, sopstveni plan za razvoj Arktika i posebno otvaranje trgovinskih i energetskih puteva preko krajnjeg severa Rusije. Tokom oktobarske posete Kini, Putin je pozvao ulaganje u Severni morski put. Kineske energetske kompanije već su preuzele velike udele u sibirskim gasnim projektima, dok su druge kineske kompanije pomogle u razvoju lučke infrastrukture.
Kineske kompanije su takođe pokazale interesovanje za eksploataciju minerala na Grenlandu, koja postaje sve lakša kako se ledeni pokrivači povlače.
Ironično je da su Rusija i Kina - koje se deklarativno ne bave klimatskim promenama - iskoristile iste da osnaže svoje prisustvo na Severu, dok su "zeleni" Amerikanci spavali. A sada je, jedan od većih skeptika u pogledu klimatskih promena - Tramp - našao odgovor na te iste promene od kog nema nameru da odustane.
