De Gol: Evropska strategija u NATO-u je američka

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je nedavno da Evropa treba da smanji zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i da razvije sopstvene odbrambene kapacitete.

On je istakao da formiranje evropskih odbrambenih snaga ne vidi kao alternativu NATO-u, te da će jača Evropa omogućiti kontinentu da bude autonomniji u okviru Alijanse.

"U NATO-u, sa NATO-om, ali ne i da budemo zavisni od NATO-a", poručio je Makron.

Ovo je, zajedno sa njegovim zahtevom da "bezbednosne garancije" u okviru budućih mirovnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini uključe i Rusiju, razljutilo partnere u EU i NATO-u, ali je neodoljivo podsetilo na jednog ranijeg francuskog predsednika – generala Šarla De Gola.

De Gol je došao na vlast 1959. godine, a već tada je govorio o svojoj viziji Evrope "od Atlantika do Urala", čime je, zapravo, insistirao na detantu sa SSSR-om.

On je Evropu video kao treći pol između SAD i SSSR-a, opirući se atlantskoj dominaciji oličenoj u SAD, Velikoj Britaniji i NATO-u, pa se već 1966. Francuska povukla iz zajedničke komande NATO-a.

NATO i suverenitet su nespojivi

Francuska je bila jedna od 12 zemalja osnivača NATO-a 1949. godine. Cilj Alijanse bio je da se osigura bezbednost Evrope nakon Drugog svetskog rata, naročito zbog opasnosti od SSSR-a.

Međutim, petnaest godina kasnije, međunarodna situacija bila je znatno drugačija i došlo je vreme da se Alijansa oslobodi zavisnosti od SAD, poručio je De Gol u čuvenom govoru iz 1966. godine.

On je istakao, govoreći o NATO-u, da ništa ne može da učini jedan ugovor validnim, kada se promeni predmet ugovora i uslovi pod kojima je zaključen.

"Zapad više nije ugrožen kao što je bio kada je u Evropi uspostavljen američki protektorat pod okriljem NATO-a", objasnio je De Gol.

On je želeo da po svaku cenu spreči da Francuska bude uvučena u ratove koje je vodila Amerika, jer bi, prema Severnoatlantskom sporazumu, bila dužna da podrži saveznike:

"Dok se, bar donekle, smanjuju izgledi za izbijanje svetskog rata zbog Evrope, postoje drugi sukobi u kojima se Amerika angažuje u ostalim delovima sveta, kao prekjuče u Koreji, juče na Kubi, danas u Vijetnamu. Ovi sukobi mogu da eksaliraju i da se prošire na svetskom nivou. U tom slučaju bi Evropa, čija je strategija u NATO-u američka strategija, automatski bila uključena u rat, čak iako ga nije htela."

De Gol je istakao još jedan razlog za emancipaciju od SAD, a to je činjenica da je Francuska u međuvremenu postala nuklearna sila i da je mogla sama da se brani.

Ovaj apologeta nacionalnog suvereniteta naglasio je želju Francuske da upravlja sama sobom, što je, kako je naveo, nespojivo sa "odbrambenom organizacijom".

"Dole" dolar

De Gol se nije borio samo protiv američke vojne i političke dominacije, već je kritikovao i ekonomsku potčinjenost evropskih zemalja oličenu u apsolutnoj dominaciji američkog dolara u međunarodnoj razmeni.

"Konvencija koja dolaru omogućava status međunarodne valute više nema osnova, s obzirom da Amerika više ne poseduje većinu zlata u svetu", istakao je francuski predsednik u govoru iz 1965. godine.

Ipak, i dalje je veliki broj zemalja prihvatao da je dolar podjednako dobar kao i zlato za nadoknadu deficita koji u njihovu korist proizlaze iz američkog platnog bilansa.

"Ovo navodi SAD da se dobrovoljno zadužuju kod stranih država, jer ono što im duguju, plaćaju barem delimično u dolarima, umesto da im plate u zlatu, koje ima relanu vrednost."

De Gol je upozorio kakav bi problem nastao kad bi zemlje koje imaju dolare želele da ih pretvore u zlato i dodao da, čak iako do takve situacije ne bi došlo, postoji fundamentalna neravnoteža. Zbog toga se on zalagao za promenu sistema, kao i za preduzimanje koraka koji bi predupredili krizu.

"Zato smatramo da je neophodno da se međunarodna trgovina uspostavi, kao što je bio slučaj pre velikih svetskih ratova, na neupitnoj monetarnoj osnovi, koja ne nosi obeležje nijedne zemlje. Na kojoj osnovi? Nemoguće je da to bude bilo koji drugi standard, osim zlata."

"Razumećete posle 50 godina"

Francuska se 11. marta 2009. godine, na inicijativu predsednika Nikole Sarkozija, ponovo pridružila integrisanoj komandi NATO-a.

"Naše oružane snage neće biti integrisane ni u jednu nadnacionalnu vojsku nad kojom ne bismo imali kontrolu. Francuska će biti jača i uticajnija. Zašto? Zato što oni koji su odsutni nisu nikad u pravu", izjavio je tada Sarkozi.

Sada kada je Sarkozi "odsutan" sa čela Francuske, reklo bi se da je on taj koji nije u pravu i da se degolistička tradicija vraća, makar na mala vrata.

"Ne treba zavisiti od Alijanse, već sa njom sarađivati", poručio je Makron.

De Gol je u jednom razgovoru izjavio da će ga svet bolje razumeti tek posle pedeset godina. Ako se imaju u vidu njegove reči, kao i aktuelna polarizacija sveta, želja SAD da dominira kao svetska sila, evropska potčinjenost američkim ciljevima, hladnoratovska retorika... Izgleda da su se stekli svi uslovi za ponovno iščitavanje istorije.