Ukrajinski rat i mir: Šta želi Tramp, a šta zahteva Moskva

Američki predsednik Donald Tramp istakao je da će okončanje sukoba u Ukrajini biti prioritet njegove administracije. Međutim, podsetimo da je upravo predsednik Tramp još tokom svog prvog mandata počeo da naoružava Kijev "smrtonosnim oružjem", i da su SAD izgubile ovaj rat, kao i većinu sukoba posle Drugog svetskog rata.

Treba, uostalom, biti pošten prema Trampu. On je, očigledno, za razliku od svog prethodnika Džozefa Bajdena, voljan da pregovara sa Rusijom. Ali, on je, u mnogo čemu, tipičan Amerikanac, a Amerikanci ne pridaju veliki značaj istoriji. Oni žive u "večitoj sadašnjosti" i ne osvrću se previše za sobom.

Ipak, za razliku od većeg dela vašingtonskog establišmenta, piše u uvodniku sajta "Fondacija starteške kulture",Tramp nije opterećen rusofobijom.

Njegov stav je pragmatičan; to je "američki način", na koji se pristupa stvarima. Ipak, iako Tramp ozbiljno razmišlja kako da okonča sada već trogodišnji sukob u Ukrajini, pitanje je da li će to biti u stanju. Pre svega, on bi trebalo da pokaže razumevanje istorijskih korena ukrajinskog sukoba. Upravo to nije u izgledu.

Osim toga, u Vašingtonu je i dalje ostalo previše antiruskih, antikineskih i antiiranskih jastrebova, koji nastavljaju da dominiraju američkom spoljnom politikom.

Šta zahteva Moskva

U analizi Trampovog povratka u Belu kuću, direktor Valdaj kluba i urednik "Global afersa" Fjodor Lukjanov, za RT navodi da je Trampov krajnji cilj američka nadmoć – ali više ne i liberalno globalno vođstvo, koje su zagovarali njegovi prethodnici. Tramp je već pokazao krajnji prezir prema "liberalnim vrednostima".

Za Trampa, savezi, institucije i međunarodni odnosi su vredni samo ako donose materijalnu korist za oligarhiju SAD. Njegov pristup je utilitaran. Sve ono što ne donosi materijalnu korist za SAD pod hitno treba odbaciti.

Trampova politika "Amerika na prvom mestu" (MAGA) odbacuje ideološku rigidnost njegovog prethodnika Bajdena i usredsređuje se na goli interes, što, možda, otvara vrata za pragmatične pregovore.

Šta za Rusiju znači Trampov povratak u Belu kuću? Trampov pristup ostaje duboko pogrešan, primećuje Lukjanov, jer on nije zainteresovan za rešavanje osnovnih uzroka koji su prouzrokovali sukob u Ukrajini. Sukob u Ukrajini je zapravo "posrednički rat" SAD protiv Rusije.

Kako dodaje ruski analitičar: "Njegov cilj u Ukrajini nije sveobuhvatno rešenje, već samo prekid neprijateljstava. Za njega bi bio dovoljan prekid vatre duž postojećih linija, ostavljajući dublja bezbednosna pitanja Zapadnoj Evropi."

To je samo zamrzavanje sukoba, koji su vodile SAD protiv Rusije, a hunta u Kijevu je bila puki izvršilac. Podrazumeva se da bi ga Vašington mogao ponovo otvoriti, i to u sasvim doglednoj budućnosti, čim za to nastupe povoljne okolnosti.

A to za Rusiju jednostavno nije dovoljno.

"Moskva traži dugoročno rešenje, a to je pristup kome Tramp verovatno neće dati prioritet", navodi Lukjanov.

Pravi uzroci sukoba u Ukrajini

Podsetimo se zato na osnovne uzroke sukoba u Ukrajini, pri čemu nećemo ići previše daleko u prošlost.

Pre 20 godina, prisustvovali smo još jednoj predsedničkoj inauguraciji, ovog puta u Kijevu. Viktor Juščenko je 23. januara 2005. postao predsednik Ukrajine. Bila je to, nastavlja sajt "Fondacija strateške bezbednosti", posledica takozvane Narandžaste revolucije, sponzorisane iz SAD, a upravo ona je dovela do sadašnjeg sukoba u Ukrajini i katastrofalnog porasta napetosti između SAD i Rusije.

Narandžasta revolucija u Ukrajini 2005. bila je samo jedna u nizu "obojenih revolucija", nametnutih od SAD u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, koje su podsticale, ili su njima rukovodile američke obaveštajne službe, kako bi instalirale prozapadne (čitaj: proameričke) režime.

Rodić i Petronijević u "Danu uveče": Obojene revolucije nisu revolucije – to je prevrat

Ove "revolucije" su se počivale na preporukama hladnoratovskih stratega tipa Zbignjeva Bžežinskog, koji je, u knjizi "Velika šahovska tabla" iz 1997, napisao da Rusija ne može biti velika imperija ako izgubi Ukrajinu.

Bžežinski je u "Velikoj šahovskoj tabli" tvrdio i da se nijedna država, uključujući i Rusiju, nikada neće usuditi da se suprotstavi američkoj supersili, kao i da nijedna zemlja "neće imati drugog izbora osim da se pokori širenju NATO-a i geopolitičkom diktatu SAD".

Preteča događaja u Ukrajini bila je "Revolucija ruža" 2003. u Gruziji. Kandidat kojeg je podržavao Zapad, Mihail Sakašvili osvojio je vlast i odmah zatražio da se Gruzija priključi Evropskoj uniji i NATO-u. Nastavak te "obojene revolucije" gledamo danas u Gruziji, kada prozapadne stranke pokušavaju da zbace partiju "Gruzijski san", koja traži izbalansirane i prijateljske odnose sa Rusijom.

Epilog u Ukrajini je dobro poznat: to je kijevski "Evromajdan", opet u režiji CIA, koji je doveo na vlast Porošenka, "kralja čokolade", i bivšeg člana vlade Juščenka, a ovaj, opet, komedijaša Vladimira Zelenskog, koji je, uprkos predizbornim obećanjima da želi mir sa Rusijom, pretvorio Kijev u uporište neonacista.

Zelenski je sahranio i sve mirovne inicijative, poput sporazuma iz Minska 2014. i 2015. godine.

Rusija će postići sve ciljeve, na ovaj ili onaj način

Konačno, šta želi Tramp? Ako želi mir, Tramp će, zajedno sa savetnicima, imati priliku da iz prve ruke prouči dokumentovane izvore američkih obaveštajnih službi i izvuče validne zaključke. Rat u Ukrajini su, bez sumnje, izazvale SAD.

Druga opcija je da Tramp želi samo zamrazavanje sukoba u Ukrajini.

Ruske uslove za pregovore jasno je izneo pomoćnik predsednika Rusije i bivši sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev. Prema Patruševu, pregovori o miru treba da se odvijaju isključivo između SAD i Rusije i "isključe evropske vazale iz Brisela".

Pomoćnik predsednika Rusije je rekao i da ne može da isključi mogućnost da Ukrajina tokom 2025. prestane da postoji kao država. Što se tiče stava Rusije prema režimu u Kijevu, on ostaje nepromenjen: ciljevi Specijalne vojne operacije moraju biti ostvareni.

Kako za sajt "Nju istern autluk" primećuje ruski politički analitičar Mihail Gamandij Jegorov, ovo, naravno, uključuje i teritorijalna pitanja: Donjecka i Luganska Narodna Republika, Zaporožje i Hersonska oblast su nesporno delovi Rusije, a u pitanju je i status ostalih regiona, poput Harkova i Dnjepropetrovska i drugih istorijski ruskih teritorija.

Međutim, Rusija ne gaji iluzije, dodaje Gamandij Jegorov: "Rusija poznaje svoje prave saveznike i strateške partnere, i odnosi sa njima će nastaviti da jačaju."

A tu su i interesi Rusije u onom što se donedavno nazivalo Ukrajinom. S druge strane, dodaje ruski analitičar, Rusija je potpuno spremna za nastavak borbe sa zapadnim režimima, i to u raznim delovima sveta, uključujući Afriku i Latinsku Ameriku.

Bilo kako bilo, zaključuje Gamandij Jegorov, Rusija će postići sve svoje ciljeve, na ovaj ili onaj način, a to je danas mnogo jasnije nego pre.

Trebalo bi da to bude jasno i Trampu i njegovim savetnicima.